Strast na platnu - Fabian Perez...

Sa njegovim slikama ste se možda  sreli na internetu
 ili ako ste imali sreće u nekoj svetskoj galeriji.

Onog dana kad  sam otkrila njegova dela, pomislila sam - kakve slike... 
 a kad sam se malo upoznala sa biografijom slikara, pomislila sam - kakav čovek...  
Zato sada pišem o njemu, a ubeđena sam da ima mnogo onih koji dele moje mišljenje i da će se o njemu tek pričati..

Fabian Perez 


rođen je 2. novembra 1967. godine u Buenos Airesu,  Argentina. Kao tinejdžer bio je fasciniran borilačkim veštinama i likovnom umetnošću. Borilačke veštine su mu dale određenu vrstu discipline,  i sve sto je naučio uticalo je na njegove slike. U Italiji je boravio od svoje 22. do 29. godine da bi 'utemeljio' svoje slikarstvo i napisao svoju prvu knjigu. Nakon toga živeo je godinu dana u Japanu, ostavio za sobom dve slike na zgradi  Vlade. Ta njegova japanska slikarska 'avantura'  nadahnula je  njegovo slikarstvo, da bi se potom  nastanio u Los Anđelesu ,  gde i sada živi sa suprugom i dvoje dece. Umetnost, porodica i prijatelji su mu tri najvažnije stvari u životu.

''Nije važno koliko imaš, već sa kim to deliš''- kaže Perez.

Njegove slike ne možete zaboraviti zato što  je platno Fabijanov način da slika poeziju svog života i to se oseća... 
Prelepe devojke razbarušene kose, kurtizane sa cigarom, sumnjiva gospoda sa tompusima , zgodni tajanstveni muškarac sa šeširom, plesačice u  zanosu temperamentnih pokreta, vrela atmosfera noćnih klubova, argentinski tango, vino, mnogo vina, čaša- 
začinjeno sa mnogo latino - strasti..
I neko bi pomislio -  kakva  tema - život u bordelu...
Ali, Perez nije slučajno izabrao baš ovu tematiku - naime, njegov otac je bio vlasnik tri 'noćna kluba' u Buenos Ajresu i Fabian je jako dobro upoznao taj svet, nagledao se tih dražesnih teta, njihovih polunagih tela i zamišljenih  pogleda, njihovu dušu nikada nije  zaboravio ... Kao dečak, razvio je ogromno divljenje i neku vrstu poštovanja prema lepim kurtizanama, i to kasnije pretočio u svoje slike. Do 18. godine nažalost, ostaje bez oba roditelja, ali zauvek ostaje njihov veliki uticaj na njegovu umetnost, iako oni  nisu bili umetnici. Od oca je dobio već pomenuto bolno životno iskustvo , a od majke koja  je odlično crtala, nasledio je  umetnički dar ..

Perezov stil je jedinstven, on ga naziva 'emotionalism' - 
mada ne želi da se deklariše i da na taj način ograničava svoju slikarsku evoluciju... Koristi razne materijale, koristi  akril u prvom redu, poigrava se sa senkama na specifičan način. Radovi su mu izuzetno strastveni, obojeni emocijama, a svaka slika odiše nagonom i energijom.

Neki u njemu vide engleskog umetnika - Hamish Blakelya, a on sam ne voli poređenja i  gaji divljenje prema  impresionistima-
(Claude Monet,Eduar Mane ,Edgar Degas)..
Poslednjih nekoliko godina je bio izabran da izradi slike za Latinski Gremi 2009. i Zimske olimpijske igre u Vankuveru 2010... 
Redovno izlaže u muzejima i galerijama širom Amerike i Evrope.

Neverovatno harizmatičan, 
najbliže rečeno - prirodan, porodičan čovek, koji se ne libi da na internetu postavlja snimke na kojima pravi svoje radove, motivišući ljude da rade na sebi, 
veliki čovek koji nesebično deli 'sebe'...

 
Ušetajte kroz magičnu kapiju
 'strastne umetnosti'  
Fabiana Pereza

http://www.fabianperez.com