Gospođa Softver...

Rutina svakodnevnog života ne daje nam mnogo prostora i vremena da  za svaku stvarčicu koju koristimo znamo ko je tvorac..
Mada bi za neke bez kojih ne možemo da zamislimo život morali da znamo ..
Jer da nije bilo tih velikih vizionara, pitanje je koliko bi naše uživanje bilo danas..

Jedan  veliki um, poznat, ali nedovoljno, a opet  veoma zaslužan za naše 'kompjuterizovanje' danas je

engl. Lady Ada Augusta Byron, Countess of Lovelace ili

Ejda Bajron, grofica od Lavlejsa

---Ejda Bajron je jedna od najzanimljivijih ličnosti u istoriji informatike.
 Rođena je10. decembra 1815. godine u Londonu, u kući sa pogledom na londonski Grin park. Bila je ćerka poznatog britanskog pesnika Lorda Bajrona i En Izabel Milbenk  ili Lejdi Bajron koji su se venčali 1815. godine. Međutim, njihov brak nije uspeo:  umetnička duša, temperamentan, živahan i pomalo besomučan Lord Bajron, i smirena Lejdi Bajron, kao suprotnost.  Kada je incest sa njegovom sestrom konačno potvrđen, En Izabel je napustila muža.

Augusta Ejda je tada imala samo pet meseci. U aprilu 1816. godine, Lord Bajron je otišao u inostranstvo, i više se nije vraćao u Englesku. To je poslednji put da je Ejda videla svog oca - koji je umro u Grčkoj 1824. godine kada je njoj bilo osam godina. Iako Ejda nije stigla da upozna svog oca dobro, bili su jako slični, i fizički i psihički. Lejdi Bajron je dobila starateljstvo nad Ejdom i zbog svog bolnog iskustva sa pesnikom, želela je da se osigura da njena ćerka ne postane pesnik kao njen otac.

Lejdi Bajron se interesovala za matematiku i nauku
 (a jednom prilikom se proglasila za “Princezu Paralelograma”),
 što u to doba, dame jednostavno nisu činile. Potrudila se da Ejdino obrazovanje bude u skladu sa njenim interesovanjima. Mala Ejda je učila matematiku, zapostavljajući oblasti iz očeve struke: poeziju i književnost,što je njena majka  to zdušno podržavala. Imala je dosta tutora koji su usmeravali njeno znanje. Sa šest godina ju je podučavala Mis Lamont, no kada je njena majka saznala da Ejda više voli geografiju od aritmetike, Mis Lamont je bila zamenjena novim tutorom. Ser Vilijam Frend  i Dr Vilijam King su je dalje podučavali. Sa trinaest godina se razbolela od misteriozne bolesti i nije mogla da hoda tri godine. Za to vreme je nastavila da uči, i ubrzo je nadmašila očekivanja u matematici, a postala je i odličan lingvista i muzičar.

Osoba koju je Ejda veoma želela da upozna je bila Meri Somervil , koja je bila prva žena član Kraljevskog Astronomskog Društva  i eminentna matematičarka. Gđa Somervil je bila osoba na koju se Ejda ugledala, pa je Ejdi mnogo značilo kada su se njih dve sprijateljile. Upravo je gđa Somervil upoznala Ejdu sa njenim budućim mužem, Lordom Vilijamom Kingom .

Na jednoj od zabava koje je priređivala Meri Somervil, Ejda je, sa osamnaest godina, upoznala Čarlsa Babidža, veoma poštovanog profesora matematike.

Tada ,1833.godine može se reći da je gospođa Softver srela gospodina Hardvera,

i ostala duboko impresionirana njegovim idejama o novoj mašini za računanje, takozvanoj analitičkoj mašini, a  on sam je ostao zapanjen Ejdinom inteligencijom.

Čarls se zanosio sledećim idejama:
“Šta kada bi mašina za računanje, ne samo predviđala nego i funkcionisala na tom predviđanju?”
U isto vreme, Ejda je bila zadivljena unverzalnošću njegovih ideja,  i činilo se kao da ih razume bolje nego on sam.

Sa devetnaest godina se venčala sa Vilijamom Kingom, koji je ubrzo postao Grof od Lavlejsa. Imali su skladan brak iako je Ejda bila intelektualno nadmoćnija. Njihovo troje dece, dva sina i ćerku koja je krenula majčinim stopama, više su odgajali njena majka i njen muž nego ona sama, ali takav vid odgajanja je bio dosta popularan među engleskom 'višom ' klasom u to vreme. Vilijam je, međutim, bio ponosan na dostignuća svoje žene i uvek joj je pružao podršku.

Godine 1842, Babidž je bio pozvan da održi seminar na Univerzitetu u Torinu, u Italiji, na temu analitičke mašine. Luiđi Menabrea, mladi italijanski inženjer i budući ministar, zapisivao je ono što je Babidž objašnjavao da bi nešto kasnije njegove beleške bile objavljene na francuskom jeziku. Babidž je tada zamolio Ejdu da ih prevede sa francuskog na engleski jezik, da bi više ljudi moglo da razume. Dok je prevodila, dodavala je sopstvene beleške i ubrzo je prevod bio tri puta duži. U njima je naglašavala razliku između Paskalove mašine, koja bi mogla da se poredi sa današnjim kalkulatorom, i Babidžove mašine, koja može da se poredi sa modernim računarima. Beleške je označavala slovima od A do G. U poslednjoj, G belešci, Ejda opisuje algoritam za analitičku mašinu za izračunavanje Bernulijevih brojeva. Smatra se da je to prvi algoritam ikada sačinjen sa idejom da se primeni na računaru, i iz ovog razloga ona se može smatrati prvim računarskim programerom.

Koncentrisala se na ono što bismo mogli danas nazvati “softverskim” aplikacijama za analitičku mašinu. U ovom smislu, Ejda se može nazvati pravim vizionarom, jer je mogla da predvidi da će Babidžova mašina imati ogromnih primena u polju grafike, veštačke inteligencije i u komponovanju kompleksne muzike. Na kraju svog dela se potpisala kao A. L. L. jer za žene, iz više klase tog doba, je bilo neprihvatljivo da se bave bilo kakvim naučnim spisima.

Ejdi je bilo dvadeset devet godina kada je njeno delo objavljeno i kada je rodila treće dete. Na veliko iznenađenje, doživela je duševni i mentalni slom. Lekari su joj prepisali kombinaciju lekova i alkohola koja se danas smatra smrtonosnom. Izgubljena u laudanumu (laudanum – lek koji je sadržao opijum i koji se koristio da ublaži bol i da uspava) i drugim lekovima, imala je razne vizije.. Uspela je da ostavi alkohol na neko vreme, ali je našla drugu zavisnost – kockanje. Iz pisama koje su jedno drugom slali, otkrivamo nesreću koja je zadesila Bebidža i godine bezuspešnog Ejdinog lečenja (s obzirom da joj je ustanovljen rak materice).

Zajedno su testirali matematičke teorije o verovatnoćama konjskih trka pošto je  Ejda Bajron  oduvek volela konje, a za Babidža je to bio način da se izvuče iz dugova. Vlada je izgubila veru u njegove radove, pa je tako ostao uskraćen za finansijska sredstava i sa nedovršenom diferencijalnom mašinom. Njihove avanture sa konjima su se završile katastrofalno. Iako je Babidž uspeo da se izvuče iz dugova, Ejda nije bila te sreće. Da bi otplatila dugove, morala je da založi porodični nakit. Njen muž je uzalud pokušavao da izađe na kraj sa njenim krediterima i gomilom skandala koji su je okruživali.

Umrla je od raka sa trideset i šest godina, isto koliko je imao njen otac kada je umro. Po sopstvenom zahtevu, sahranjena je pored svog oca u Haknal Torkard, crkvi u Notinghemširu . Kao nagradu za njen doprinos, Američko ministarstvo odbrane je 1979. godine razvilo jedan programski jezik i nazvalo ga “Ada”. U toku svog života, sarađivala sa Ser Dejvid Brusterom , tvorcem kaleidoskopa, Čarlsom Vitstounom, Čarlsom Dikensom  i Majklom Faradejom.

Ejda Lavlejs je prešla granicu stereotipne uloge žene i bila je jedna od pionira u istraživanju računara i programiranja. Iako je njen život bio kratak, i živela je pre sto pedeset godina, naslutila je većinu od onoga što se danas smatra modernim računarstvom.izvor