петак, 07. октобар 2011.

Karlove Vari...



*Moj putopis*








Karlove Vari (češ. Karlovy Vary, nem. Karlsbad) je značajan grad i svetski poznato banjsko lečilište na severozapadu Češke Republike i Bohemije.
 Karlove Vari su sedište upravne jedinice Karlovarski kraj, gde čine zaseban okrug Karlove Vari.





Karlova banja, 
Karlov termalni izvor, smeštene su oko 120 km zapadno od Praga, na slivu reka Ohra i Tepla, blizu granice sa Nemačkom. Reč je o najpoznatijem, najatraktivnijem i najvećem češkom banjskom lečilištu i jednom od najpoznatijih geotermalnih izvora u Evropi.











Legenda kaže da je Karlo IV, češki kralj i rimski car iz 14. veka, po kome je ova banja i dobila ime,
otkrio izvore mineralne vode prilikom lova na jelene.
Tada je taj prostor bio nenaseljen. Karlo IV je tu imao lovačku kuću i često bi tu dolazio u lov. Prilikom jednog takvog lova jedan od njegovih goniča bio je ranjen, a pri tom je pao u vruću izvorsku vodu. Međutim, pošto je ostao da leži u toj vodi, njegova rana je zarastala. Karlo IV je uočio tu promenu, pa je i sam odlučio da isproba da li ta voda deluje lekovito i na njegove kosti, s obzirom na to da je s njima imao problema. Upravo to njegovo otkriće imalo je za rezultat osnivanje ovog banjskog lečilišta. Karlo IV je želeo da to postane mesto koje će služiti kao odmaralište i lečilište.








U prvoj polovini 19. veka za razvoj ove banje posebno je bio značajan doprinos Habzburgovaca
. Karlove Vari su bile veoma odane bečkom dvoru, a vladari su ih nagradili novčanim sredstvima koja su ulagana u dalji razvoj ove banje.
 U 19. veku Karlove Vari postaju mesto na kojem se okuplja tadašnja elita, a posete svetski značajnih ličnosti postale su uobičajena pojava.
Tada se Karlove Vari okreću "elitnom" turizmu.








Među brojnim posetiocima ove banje, tokom njenog dugogodišnjeg postojanja, bilo je mnogo poznatih gostiju, kao što su Fridrih I, Petar Veliki, Johan Sebastijan Bah, Marija Terezija, Karlo VI, Johan Volfgang Gete, Betoven, Rihard Vagner, Frederik Šopen, Volfgang Amadeus Mocart, Tolstoj, a od današnjih poznatih ličnosti tu su Miloš Forman, Majkl Jork, Majkl Daglas, Vudi Harelson, Mihail Gorbačov i mnogi drugi. Danas među gostima dominiraju oni s dubljim džepom, a među njima se posebno ističu ruski tajkuni. Što se tiče odnosa domaćih i stranih turista, brojniji su strani, koji u većem broju posećuju ovo poznato banjsko lečilište.








Danas u Karlovim Varima možete pronaći 64 izvora lekovite mineralne vode, ali se koristi samo 12 termalnih mineralnih izvora. Najpoznatiji od njih je VÅ™idlo, čiji mlaz vode izbija na visinu od 12 metara, a temperatura vode je 72° Celzijusa, pa je on i najtopliji. Izvori se međusobno razlikuju po temperaturi, koja se kreće od 38 do 63 stepeni Celzijusa, kao i po hemijskom sastavu. Ovi termalni izvori su veoma bitni za ekonomiju grada, pa gradske vlasti čine velike napore da ih zaštite.










Što se tiče samog lečenja, u 16. veku lečenje je uključivalo plivanje u vodi i zdravu hranu. Terapija u termalnoj vodi u početku je bila više mučenje nego neki užitak. Naime, ljudi su tada morali da plivaju i do deset sati na dan, jer se verovalo da će tek tada lekovita svojstva vode moći da deluju na njih. U vodi su jeli, a ponekad i spavali. Mnogi nisu izdržali takav tretman. Mineralizovana voda je negativno uticala na njihovo telo. Godine 1522. dr Pejer (Payer) predlaže nov način terapije, ograničavajući broj sati kupanja i uvodeći tretman pijenja lekovite banjske vode.


U 18. veku dr Dejvid Bešer (David Becher) postavlja temelje modernog banjskog lečenja:
 pacijent ne sme da popije više od jednog litra vode na dan, voda se pije odmah, kod izvora, a dnevna tura kupanja je najviše 30 minuta.
Danas lekari svaki dan propisuju pacijentu s kojeg izvora će piti vodu, koliko puta dnevno i u kojim količinama. Voda se pije odmah kod izvora, iz posebnih keramičkih lončića, polako, ali odjednom. Uglavnom se pije ujutro, kada je želudac prazan, kako bi lekovita svojstva vode mogla da imaju veći efekat, jer je termalna voda ta koja utiče na ozdravljenje pacijenata. Svaki izvor ima manje-više ista svojstva, ali bitna je njegova temperatura, jer se tada menja i sastav vode.


ruska pravoslavna crkva sv.Petra i Pavla






Sa oko 80 hotela čitav grad je orijentisan ka turizmu. Stanovništvo se većinom zapošljava u banjskom lečilištu, restoranima, hotelima. Pored toga što je poznat po izvorima, grad je čuven i po proizvodnji slatkiša (Karlovarske oplatky su nadaleko poznate po svom ukusu; reč je o dve oblatne koje su spojene kremastom čokoladom ili nekim drugim punjenjem, proizvode se od 1856. godine, a već od početka proizvodnje izvozile su se na brojne evropske dvorove), porcelanu i Moser staklu, koje su koristili i mnogi kraljevski dvorovi u Evropi. Pored toga nadaleko je poznat i "13. izvor" (zovu ga još i "lek za želudac"). Reč je, naravno, o Bekerovki (Becherovka), likeru koji se pravi od 32 vrste lekovitog bilja i korenja i vode s termalnih izora. Međutim, tačna receptura za ovaj liker nije poznata, jer ga ljubomorno čuvaju. Navodno, samo dvoje ljudi zna tačan sastav ovog aromatičnog pića.(izvor)







Uzevši u obzir sve što Karlove Vari nude - bogatu i lepu arhitekturu, najčešće iz doba secesije, zatim umirujuću prirodu, lekovite izvore i bogatu kulturnu ponudu, ne čudi što se ljudi često odluče da se vrate baš na ovo mesto,baš kao i ja ovim postom..










photo:google.com,
photo by me,

4 коментара:

  1. jedan od gradova koje zelim da posetm, planiram dugo ali mi se planovi nikako ne ostvaruju!

    ОдговориИзбриши
  2. Dibno mesto i nekad vrlo mondensko u Evropi.Lepo si nam ovo prikazala:)

    ОдговориИзбриши
  3. Eee, lepo sto si nam predstavila Vari. Fotke medju pozutelim liscem su divne:)))

    ОдговориИзбриши
  4. Pozdrav, ja ljubio svoj ​​blog je gledati. Želio bih da joj se kao sljedbenik moj blog ako vam se sviđa! Hvala!

    ОдговориИзбриши