 |
| spomenik V-3 |
Krvava bajka
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.
Iste su godine
svi bili rođeni,
isto su im tekli školski dani,
na iste svečanosti
zajedno su vođeni,
od istih bolesti svi pelcovani
i svi umrli u istom danu.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka
u istom danu.
A pedeset i pet minuta
pre smrtnog trena
sedela je u đačkoj klupi
četa malena
i iste zadatke teške
rešavala: koliko može
putnik ako ide peške...
i tako redom.
Misli su im bile pune
i po sveskama u školskoj torbi
besmislenih ležalo je bezbroj
petica i dvojki.
Pregršt istih snova
i istih tajni
rodoljubivih i ljubavnih
stiskali su u dnu džepova.
I činilo se svakom
da će dugo
da će vrlo dugo
trčati ispod svoda plava
dok sve zadatke na svetu
ne posvršava.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka
u istom danu.
Dečaka redovi celi
uzeli se za ruke
i sa školskog zadnjeg časa
na streljanje pošli mirno
kao da smrt nije ništa.
Drugova redovi celi
istog časa se uzneli
do večnog boravišta.
Desanka Maksimović
************************************************************************************
Eto, i to se zbilo na brdovitom Balkanu na današnji dan
- 21.oktobra 1941.godine u Kragujevcu, u kom trenutno živim..
Između svog ratnog užasa, streljana su i deca..
To je nešto što se ne sme zaboraviti, ali ne zbog raspirivanja mržnje, već
da se ovako nešto nigde i nikad više ne ponovi...
Šumarice su danas spomen -park. Ali, to nije, niti može biti običan park... Istina, ima divnu šumu i livade i jezero i crkvu i terene ze rekreaciju, i još mnogo toga, ali ima neku neopisivu tugu koju osetim kad god pogledam neki od spomenika i zato ga ja zovem Tužni park... Da je sreće, da tako nije...
'Eh, da je tuga snijeg
da se do jutra otopi'...
Spomen-park „Kragujevački oktobar“ je posvećen streljanim građanima Kragujevca, među kojima oko 300 učenika i petnaestoro dece od 8-12 godina je streljano u Šumaricama. Po nemačkim izvorima, streljano je 2.795 lica uključujući i oko 300 đaka.
U spomen na žrtve streljanja ,čitav prostor Šumarica je pretvoren u
spomen - park u kome se, između ostalih, nalaze
Spomenik streljanim đacima i profesorima,
Spomenik bola i prkosa,
Spomenik čistačima obuće,
Spomenik “Sto za jednog”,
Spomenik “Otpora i slobode”…
Na ulazu u spomen - park podignuta je impozantna zgrada spomen - muzeja “21. oktobar” u čijoj je arhitekturi naglašena simbolika kragujevačke tragedije. Odsustvo otvora (prozora) na fasadama sugeriše bezizlaz nenaoružanih ljudi ispred mitraljeskih cevi, trideset kubusa - trideset masovnih grobnica u Spomen-parku, a providne piramide od pleksiglasa na njihovim vrhovima predstavljaju
poslednji pogled žrtava uperen ka nebu.
Spomenik streljanim đacima i profesorima,
Spomenik bola i prkosa,
Spomenik čistačima obuće,
Spomenik “Sto za jednog”,
Spomenik “Otpora i slobode”…
Na ulazu u spomen - park podignuta je impozantna zgrada spomen - muzeja “21. oktobar” u čijoj je arhitekturi naglašena simbolika kragujevačke tragedije. Odsustvo otvora (prozora) na fasadama sugeriše bezizlaz nenaoružanih ljudi ispred mitraljeskih cevi, trideset kubusa - trideset masovnih grobnica u Spomen-parku, a providne piramide od pleksiglasa na njihovim vrhovima predstavljaju
poslednji pogled žrtava uperen ka nebu.
O prikazu kragujevačke tragedije postoje tri verzije: komunistička, zvanična nemačka, i ona koju je dao Marisav Petrović u jednom pisanom izveštaju.
„Borba“ u broju od 25. oktobra 1941. godine donosi da je u „Kragujevcu pohapšeno 2.000 ljudi i da se vrše masovna streljanja. Prvo su hapšenja vršena po spiskovima. Uhapšeni su svi muškarci sa spiska i Jevreji i izvestan broj komunista, ukupno njih 70. Pošto ovaj broj ni izdaleka nije odgovarao broju 2.300, koliko je trebalo streljati, odlučeno je da se potreban broj prikupi hapšenjem po ulicama, trgovima i kućama.Bila je to naređena odmazda za 10 poginulih i 26 ranjenih Nemaca i da će, zbog toga, biti streljano 2.300 ljudi.
„Borba“ u broju od 25. oktobra 1941. godine donosi da je u „Kragujevcu pohapšeno 2.000 ljudi i da se vrše masovna streljanja. Prvo su hapšenja vršena po spiskovima. Uhapšeni su svi muškarci sa spiska i Jevreji i izvestan broj komunista, ukupno njih 70. Pošto ovaj broj ni izdaleka nije odgovarao broju 2.300, koliko je trebalo streljati, odlučeno je da se potreban broj prikupi hapšenjem po ulicama, trgovima i kućama.Bila je to naređena odmazda za 10 poginulih i 26 ranjenih Nemaca i da će, zbog toga, biti streljano 2.300 ljudi.
Najveće streljanje građana u Kragujevcu izvršeno je 21. oktobra 1941. godine.
Likvidirali su 2.272 osobe dok su 29 lica preživela streljanje. Među streljanima je bilo 217 maloletnih lica. Od čega iznad 15 godina starosti, 60 učenika gimnazije i 134 maloletnika koji nisu išli u školu, kao i 23 dece ispod 15 godina starosti uglavnom romske nacionalnosti. Istoričar Nenad Đorđević, direktor muzeja 21. oktobar, saopštio je 2003. da je utvrđeni broj žrtava 2.799 (uključujući i žrtve u okolnim selima). Podaci SPC se slažu sa ovim brojem. Staniša Brkić, kustos muzeja, je u knjizi „Ime i broj“ iz 2007. objavio imena i lične podatke 2.796 žrtve streljanja u Kragujevcu.
izvor
„Ima događaja koji se utkaju u srce. Stanja koja zbunjuju. Nikada nisam pomišljala da bih se mogla baviti nekim masakrom. Krv i bol me potresaju. Pacifista sam i vernik, uvek sam bila protiv rata. Globus je zagađen s previše otrova. Nemir vijuga na svim širinama. Mirno zajedničko življenje naroda je životni zahtev“ – napisala je italijanska pesnikinja Ana Santolikuido,
tvorac poeme 'Streljani grad'.
... Da se ne ponovi...
Ova i Plava Grobnica su em mislim do sada citajuci nasu poeziju najvise dirnule.Valjda zato sto su zasnovane na istinitim dogadjajima.Ne mogu da zamislim ovakve tragediej ni ljude koji ucestvuju ni oen koji to podrzavaju..
ОдговориИзбриши