Igra anđela - Karlos Luis Safon
-Barselona – dvadesete godine prošlog veka.
U turbulentnom vremenu u kome je život težak i neizvestan, mladi pisac David Martin, opsednut nemogućom ljubavlju, dobija ponudu od misterioznog izdavača da napiše knjigu kakva nikada nije napisana u zamenu za bogatstvo i, možda, nešto više… Kroz kontakt sa tajanstvenim izdavačem, David se upliće u mračnu priču koja je započeta pre mnogo godina. Što više pokušava da se izvuče iz komplikovane situacije u kojoj se nalazi, sve više postaje deo niza tragičnih dešavanja. Svojim blistavim pripovedačkim majstorstvom, autor Senke vetra vraća nas u Groblje zaboravljenih knjiga, uvlačeći nas u veliku avanturu punu intriga, romanse i tragedije, kroz lavirint tajni i obmana, gde se čari knjige, strasti i prijateljstva prepliću u veličanstvenoj pripovesti.
Kao svojevrsni nastavak Senke vetra, jedne od najčitanijih knjiga
španske književnosti svih vremena, Igra anđela je postigla milionski
tiraž u Španiji, postala je veliki hit u Italiji, Nemačkoj i
latinoameričkim državama, a trenutno se prevodi na sve značajnije
svetske jezike.-
picasso-barcelona2
Ovo je knjiga za one koji mnogo vole knjige-stare, nove, misteriozne, zabavne
- za one koji vole da pišu, za one koji vole Barselonu.
Univerzalna borba dobra i zla, neobičan zaplet, teška, mračna ali i zanimljiva knjiga,
nepredvidiva do samog kraja..
A kraj nekako - neočekivan, bar iz mog ugla..
Može poslužiti i kao neka vrsta vodiča za velike knjiške zaljubljenike kad ih put nanese u Barselonu..
Evo isečka kako su to neki, koji vole Safona, lepo primenili u Barsi-B92 blog-Crtice iz Barselone
...."Igrom slučaja, stan koji smo hteli da iznajmimo imao je problema sa vodom, pa nam je agencija po istoj ceni punudila luksuzniji stan neposredno uz Ramblu. Tek kada smo počeli da prebiramo po adresama koje smo zabeležili čitajući knjigu, shvatili smo da spavamo u ulici Ark del teatro u kojoj se, po knjizi, nalazilo tajnovito Groblje zaboravljenih knjiga i kojom je išla povorka na sahranu Izabele Sempere! Kasnije, uspeli smo da pronadjemo ulicu Svete Ane u kojoj je bila knjižara Sempere i sinovi i crkva posvećena ovoj svetici i na koju je gledao trošni stan na mansardi Davidovog oca, u aveniji Portal del Angel gledali smo kastelas, svratili smo preko puta do restorana Četiri mačke u kome su ručali Pedro Vidal i David Martin, skitali smo po Bornu, oko crkve Svete Marije od mora u čijoj okolini je bila prodavnica Kana Gisperta Izabelinih roditelja i pansion u kome je najpre živeo David, uspeli smo se do kuće u Aveniji Tibidabo broj 32 i kojoj su se zbili najvažniji trenuci Senke vetra i snimili kuću na raskrsnici ulica Olot i San Hoze de la Montanja (kod parka Guel) gde je po romanu bila kuća Andreasa Korelija"....
A sad , odlomci -
-"Moj otac nije bio škrtac i uprkos nemaštini u kojoj smo živeli, kad god je mogao, davao mi je sitniš da kupim slatkiše kao ostali klinci iz kraja. On je bio ubeđen da ga trošim na lizalice, čokolade i bonbone, ali ja sam ga čuvao u kutiji za kafu ispod kreveta i, kad bih sakupio četiri - pet reala,
otrčao bih kradomice da kupim knjigu.
Moje omiljeno mesto u celom gradu bila je knjižara "Sempere i sinovi" u Ulici Santa Ana. To mesto, koje je mirisalo na stari papir i prašinu, bilo je moje svetilište i utočište.....
Kad bi kucnuo čas da krenem odatle, činio bih to vukući noge i dušu, jer, da je od mene zavisilo,
ostao bih da živim tamo..".-
..."Kolosalni lavirint mostova, prolaza i polica ispunjenih stotinama hiljada knjiga pravio je džinovski biblioteku nemogućeg izgleda. Klupko tunela protezalo se kroz ogromnu strukturu koja kao da se spiralno pelado velike staklene kupole što je propuštala zastore svetla i pomrčine. Mogao sam da vidim neke usamljene siluete kako koračaju prolazima ili stepeništima ili podrobno pregledaju hodničiće te katedrale sačinjene od knjiga i reči. Nisam mogao da verujem svojim očima, pa sam pogledao Isaka Monfora, zapanjen. Smeškao se kao matori lisac koji je upravo izveo svoj najbolji trik."-
.
"Kako izabrati samo jednu od tolikih knjiga. Ima onih koji vole da knjiga bira njih...sudbina, da tako kažem. Ono što vidite jeste zbir vekova izgubljenih i zaboravljenih knjiga, knjiga koje su bile osuđene da budu uništene i zanavek ućutkane, knjiga koje čuvaju sećanje i dušu vremena i čudesa kojih se niko ne seća. Niko od nas, ni najstariji, ne zna tačno ko je osnovao ovo mesto i kada. Verovatno je staro isto koliko i sam grad i raslo sa njim, u njegovoj senci. Znamo da je zgrada sazidana od ostataka palata, crkava, zatvora i bolnica koje su nekad možda postojale na ovom mestu. Osnovna struktura potiče iz XVIII veka i otad nije prestala da se menja. Pre toga, Groblje zaboravljenih knjiga bilo je skriveno u tunelima ispod srednjovekovnog grada ima ih koji kažu da su u vreme inkvizicije učeni ljudi i oni slobodnog duha sakrivali zabranjene knjige u sarkofage i zakopavali ih u kosturnice, kojih je bilo po celom gradu, da bi ih zaštitili, verujući da bi ih buduće generacije mogle otkopati. sredinom prošlog veka pronađen je dugačak tunel koji vodi od unutrašnjosti lavirinta do podruma jedne stare biblioteke što je sada zatvorena i skrivena u ruinama neke stare sinagoge u delu grada koji se zove Kalj. Kad su padale poslednje zidine grada, došlo je do pomeranja zemljišta i tunel je bio poplavljen podzemnim vodama, koje već vekovima teku ispod današnje Ramble. Sad tuda ne bi moglo da se prođe, ali pretpostavljamo da je taj tunel dugo bio jedan od glavnih načina da se dođe do ovog mesta. Glavnina strukture koju možete videti izgrađena je tokom XIX veka. Nema više od stotinu ljudi u celom gradu koji znaju ovo mesto i nadam se da Sempere nije pogrešio kad vas je uključio u tu skupinu"...
-"Ovo mesto je tajna. Svetilište.
Svaka knjiga, svaki svezak koji vidiš ima dušu.
Dušu onoga koji ju je napisao, i dušu onih koji su je pročitali i živeli i sanjali sa njom.
Svaki put kad neka knjiga promeni vlasnika, svaki put kad neko klizi pogledom po njenim stranicama, njen duh raste i jača. Na ovom mestu, knjige kojih se više niko ne seća, knjige koje su se izgubile u vremenu, žive zauvek. Čekajući da stignu jednog dana u ruke nekog novog čitaoca, nekog novog duha"...-
..."Još sam u fazi prikupljanja dokumentacije-otprilike, čovek pročita hiljade stranica da bi naučio sve što treba o nekoj temi i da bi stigao do njene suštine, do pravih osećanja,
a onda sve to zaboravi da bi počeo od nule"...da piše
..."Pisac nikada nije osoba od poverenja"...
..."Osetio sam da mi se grad, nakon mnogih meseci tišine, ponovo obraća i poverava mi svoje tajne"...
 | |
| picasso-barcelona |
Ovo je knjiga za one koji mnogo vole knjige-stare, nove, misteriozne, zabavne
- za one koji vole da pišu, za one koji vole Barselonu.
Univerzalna borba dobra i zla, neobičan zaplet, teška, mračna ali i zanimljiva knjiga,
nepredvidiva do samog kraja..
A kraj nekako - neočekivan, bar iz mog ugla..
Može poslužiti i kao neka vrsta vodiča za velike knjiške zaljubljenike kad ih put nanese u Barselonu..
Evo isečka kako su to neki, koji vole Safona, lepo primenili u Barsi-B92 blog-Crtice iz Barselone
...."Igrom slučaja, stan koji smo hteli da iznajmimo imao je problema sa vodom, pa nam je agencija po istoj ceni punudila luksuzniji stan neposredno uz Ramblu. Tek kada smo počeli da prebiramo po adresama koje smo zabeležili čitajući knjigu, shvatili smo da spavamo u ulici Ark del teatro u kojoj se, po knjizi, nalazilo tajnovito Groblje zaboravljenih knjiga i kojom je išla povorka na sahranu Izabele Sempere! Kasnije, uspeli smo da pronadjemo ulicu Svete Ane u kojoj je bila knjižara Sempere i sinovi i crkva posvećena ovoj svetici i na koju je gledao trošni stan na mansardi Davidovog oca, u aveniji Portal del Angel gledali smo kastelas, svratili smo preko puta do restorana Četiri mačke u kome su ručali Pedro Vidal i David Martin, skitali smo po Bornu, oko crkve Svete Marije od mora u čijoj okolini je bila prodavnica Kana Gisperta Izabelinih roditelja i pansion u kome je najpre živeo David, uspeli smo se do kuće u Aveniji Tibidabo broj 32 i kojoj su se zbili najvažniji trenuci Senke vetra i snimili kuću na raskrsnici ulica Olot i San Hoze de la Montanja (kod parka Guel) gde je po romanu bila kuća Andreasa Korelija"....
A sad , odlomci -
-"Moj otac nije bio škrtac i uprkos nemaštini u kojoj smo živeli, kad god je mogao, davao mi je sitniš da kupim slatkiše kao ostali klinci iz kraja. On je bio ubeđen da ga trošim na lizalice, čokolade i bonbone, ali ja sam ga čuvao u kutiji za kafu ispod kreveta i, kad bih sakupio četiri - pet reala,
otrčao bih kradomice da kupim knjigu.
Moje omiljeno mesto u celom gradu bila je knjižara "Sempere i sinovi" u Ulici Santa Ana. To mesto, koje je mirisalo na stari papir i prašinu, bilo je moje svetilište i utočište.....
Kad bi kucnuo čas da krenem odatle, činio bih to vukući noge i dušu, jer, da je od mene zavisilo,
ostao bih da živim tamo..".-
..."Kolosalni lavirint mostova, prolaza i polica ispunjenih stotinama hiljada knjiga pravio je džinovski biblioteku nemogućeg izgleda. Klupko tunela protezalo se kroz ogromnu strukturu koja kao da se spiralno pelado velike staklene kupole što je propuštala zastore svetla i pomrčine. Mogao sam da vidim neke usamljene siluete kako koračaju prolazima ili stepeništima ili podrobno pregledaju hodničiće te katedrale sačinjene od knjiga i reči. Nisam mogao da verujem svojim očima, pa sam pogledao Isaka Monfora, zapanjen. Smeškao se kao matori lisac koji je upravo izveo svoj najbolji trik."-
Dobro došao na Groblje zaboravljenih knjiga..
.
.
"Kako izabrati samo jednu od tolikih knjiga. Ima onih koji vole da knjiga bira njih...sudbina, da tako kažem. Ono što vidite jeste zbir vekova izgubljenih i zaboravljenih knjiga, knjiga koje su bile osuđene da budu uništene i zanavek ućutkane, knjiga koje čuvaju sećanje i dušu vremena i čudesa kojih se niko ne seća. Niko od nas, ni najstariji, ne zna tačno ko je osnovao ovo mesto i kada. Verovatno je staro isto koliko i sam grad i raslo sa njim, u njegovoj senci. Znamo da je zgrada sazidana od ostataka palata, crkava, zatvora i bolnica koje su nekad možda postojale na ovom mestu. Osnovna struktura potiče iz XVIII veka i otad nije prestala da se menja. Pre toga, Groblje zaboravljenih knjiga bilo je skriveno u tunelima ispod srednjovekovnog grada ima ih koji kažu da su u vreme inkvizicije učeni ljudi i oni slobodnog duha sakrivali zabranjene knjige u sarkofage i zakopavali ih u kosturnice, kojih je bilo po celom gradu, da bi ih zaštitili, verujući da bi ih buduće generacije mogle otkopati. sredinom prošlog veka pronađen je dugačak tunel koji vodi od unutrašnjosti lavirinta do podruma jedne stare biblioteke što je sada zatvorena i skrivena u ruinama neke stare sinagoge u delu grada koji se zove Kalj. Kad su padale poslednje zidine grada, došlo je do pomeranja zemljišta i tunel je bio poplavljen podzemnim vodama, koje već vekovima teku ispod današnje Ramble. Sad tuda ne bi moglo da se prođe, ali pretpostavljamo da je taj tunel dugo bio jedan od glavnih načina da se dođe do ovog mesta. Glavnina strukture koju možete videti izgrađena je tokom XIX veka. Nema više od stotinu ljudi u celom gradu koji znaju ovo mesto i nadam se da Sempere nije pogrešio kad vas je uključio u tu skupinu"...
-"Ovo mesto je tajna. Svetilište.
Svaka knjiga, svaki svezak koji vidiš ima dušu.
Dušu onoga koji ju je napisao, i dušu onih koji su je pročitali i živeli i sanjali sa njom.
Svaki put kad neka knjiga promeni vlasnika, svaki put kad neko klizi pogledom po njenim stranicama, njen duh raste i jača. Na ovom mestu, knjige kojih se više niko ne seća, knjige koje su se izgubile u vremenu, žive zauvek. Čekajući da stignu jednog dana u ruke nekog novog čitaoca, nekog novog duha"...-
..."Još sam u fazi prikupljanja dokumentacije-otprilike, čovek pročita hiljade stranica da bi naučio sve što treba o nekoj temi i da bi stigao do njene suštine, do pravih osećanja,
a onda sve to zaboravi da bi počeo od nule"...da piše
..."Pisac nikada nije osoba od poverenja"...
..."Osetio sam da mi se grad, nakon mnogih meseci tišine, ponovo obraća i poverava mi svoje tajne"...
..."Ne verujem ljudima koji misle da imaju mnogo prijatelja.To je znak da ne poznaju ljude"..
..."I odlučila sam da bih radije da živim život nego da ga opisujem.
Nemojte mi zameriti"...
Odličan post, evo ja upravo čitam Senku vetra :)
ОдговориИзбришиSad si me zaintrigirala...hvala Tina!
ОдговориИзбришиZanci ova knjiga bi svakako bila za mene;)
ОдговориИзбришиA i klip si super uklopila;)
Zaintrigirala si me,potrazicu je na sajmu..:)
ОдговориИзбришиObozavam njegove knjige procitala sam ih sve sto u nasim prevodima sto na spanskom jeziku :-)))trilogija o Barseloni je predivna :-))) kao i njegove knjige za mlade :-))) Bravo divan post :-))
ОдговориИзбришиDraga Tina,nadam se da ces procitati ovo.Posto nemam outlook express nisam mogla d ati poslajem email.Ako hoces molim te samo poslaji na moj(dubravkabelogrlic@gmail.com) pa cu ti proslediti pitanje koje imam:) Pozdrav:)
ОдговориИзбриши