'Ej dragi, dragi božurove sadi...

Polje kosovskih božura-Nadežda Petrović

"-Kad cvet božura na kaldrmi procveta, bez ijedne travke okolo, mrak će pasti usred dana .-

-Celo Kosovo polje je, Hatidža, posle Velikog boja, prekriveno božurima. Kad bi samo znala koliko ih na njemu ima!- rekla sam joj.

-Ne znam ja ,Vasilice, gde ti je to Kosovo polje, i koliko tamo ima božura, i kad su i zašto tamo izrasli, već ja vidim jedan usamljeni grm božura, i samo jedan cvet, nasred trga rascvetao.Vidim, Gospodarice, crvenu boju cveta koja donosi zlo- dodala je.

-Ne može ,mila Hatidža, cvet božura zlo doneti, jer je božur carski cvet, i on zlo ne donosi, i njegove latice ne dotiče nijedan insekt sem pčele...što znači da je božur cvet cvet čistote, čednosti i sreće.-

Onda je zato Kosovo polje puno božura.Zbog krvi carske i vladarske koja se prosula, a i zbog krvi mnogih mladih vlastelina, seljaka, pastira, lovaca..koji su život svojom voljom dali, na tom nesrećnom polju. Tu su prekinute mnoge mladosti, i sreće, i želje, i nade. I svetlost je potamnela i slava se  prekinula.-

Kad božur procveta na livadi, među travkama i drugim biljem, to ima neku poruku, ima neko značenje, razumeš. On označava nastavak života, i rađanje, i mladost, kao kad drevna ptica feniks iz pepela izraste, i snaga stiže i napredak i slava.. Ali, kad procveta na kaldrmi, to je nešto drugo. To je zalazak sunca, i gašenje života, i nestajanje i gubitak.. To nije dobro..-

-A kako može na kaldrmi grm da izraste i na grmu božur da procveta.-

-Iz krvi, Gospodarice. Iz krvi carske ili kraljevske...Na kamenu..Jasno vidim kamenu ploču i gomilicu zemlje i praha.. i mali grm.. i cvet božura.-

-Pogledaj malo bolje, Hatidža. Možda neće biti sve tako crno kako kažeš.-

-U pravu si ,Vasilice...Evo vidim, i pored svega, neki napredak, neki novi početak, neki novi život....-"

Odlomak iz knjige  
-Olivera- Stojane Magdelinić

Lepota koja potiče od nežnih satenskih cvetova, bujnih i baršunastih, prelepih boja- buket snova.
 Božur nije slučajno proglašen kraljem cveća.

Peonia suffruticosa je grmoliki cvet koji pripada porodici ranuncolaceae, uzgajan u Kini od osmog veka pre nove ere, isključivo za  uživanje i zadovoljstvo carske porodice. Neponovljiv cvet je još uvek simbol aristokratije i užitka. Među mogim legendama o Božuru je i ona o carici Katai Che koja je, da bi udovoljila želji cara, naredila da sve cveće u carskoj bašti procveta odjednom. Božur koji je to odbio bio je prognan u snežne planine. Tamo je snažno procvetao pa je carica ukinula kaznu i proglasila ga kraljem cveća.

Podjednako prisutan po kosovskim poljima i legendama. Zovu ga i "kraljev cvet", "duhovska ruža", "kurjak", "božurak", "devetak", "peonija". Po Aristotelovom učeniku Teofrastu "detlići obožavaju božure", pa zato, eto, božurovo semenje i korenje moramo "isključivo noću brati", da nam "detlić ne bi iskopao oči". Apulej nas, opet (nešto manje duhovito), uči da je božur najpouzdaniji lek protiv ludila.

A po srpskim legendama, božur je prvobitno bio beo — ali je na Kosovu, od krvi srpskih junaka, dobio svoju sadašnju crvenu boju.Izgleda da su naši preci njime, pred boj, kitili svoje kalpake i šlemove. Zato bi, uoči Vidovdana, otac porodice, svim ukućanima, predavao po struk božura i govorio: "Da budeš kao ovaj cvet crven i jak". Božur se oduvek nosio oko vrata, kao "zaštita od padavice, ludila, promuklosti i vratobolje".

 

Za srećnog čoveka bi se, u narodu, govorilo:
 "Razvio mu se božur!"

U drevnim verovanjima Srba postoji tajanstvena priča o božuru u čije značenje su pokušali da prodru mnogi naučnici. Za taj cvet su vezana mnoga verovanja, običaji i narodno pevanje. 

Božur je nekada bila kultna biljka kod Srba.
 Kosovski božur , je po legendi ,iznikao iz hrišćanske krvi. 
Dakle, on je metafora reinkarnacije, ponovog rađanja, a isto tako i metafora (hrišćanskog) žrtvovanja.

 Božur se može sresti u našim baštama, doduše retko, pošto su ga zamenile neke moderne, egzotičnije cvećke...
Meni je, kao takav,  još zanimljiviji, a posebno- 
što me uvek seti na moju baku koja ga je obožavala i uvek imala u svom vrtu..

Ako nemate vremena za susret sa ovom srpskom- božanskom biljkom u bašti, knjizi ili pesmi, na svu sreću-  božur možete pronaći u kozmetici...
A ovo ostalo zamislite dok osećate njegov miris na svojoj koži...

Njegovo ime na kineskom znači dobrota i 'Lerbolario' je lepoti kože posvetio liniju sa ovom efektnom formulacijom, bogatom aktivnim supstancama. Iz korena Božura izolovan je ekstrakt bogat tečnim polisaharidima koji štite ćelijske membrane. Iz istog korena uronjenog u ulje kukuruznih klica u Lerbolario laboratorijama je izdvojen i ekstrakt koji koži vraća sjaj i štiti je od preranog starenja. Na kraju, čašice ovog prelepog cveta daju mirisni destilat-parfemsku vodu koja tonizuje kožu prekrivajući je aristokratski nežnim mirisom.

Derivat aristokratskog cveta skriva kraljevski respekt i izražava punu auru ženstvenosti.
Kralj cvetnih aranžmana prijatan i nežan, buket cveća i voća, osvaja isprepleten sa osećajem beskonačne harmonije. Ovaj zov svi će prepoznati...

Božuri za tetku

Kako sam se slatko nasmejala kad sam videla kako se zove ova slika -Božuri za tetku...
Rekoh sebi, znači za mene, pošto sam pre dva dana postala tetka jedne devojčice..

i za kraj , po običaju jedan slatkiš

Milena