*In giro per Serbia*
Tamo nisam rođena...
Nisam provodila ni raspuste kod deke i bake, rođaka- jer ih tamo nemam..
Zapravo, upoznala sam ga u kasnim 20-im godinama....
Provela u njemu 2 predivne godine svoga života...
Nisam provodila ni raspuste kod deke i bake, rođaka- jer ih tamo nemam..
Zapravo, upoznala sam ga u kasnim 20-im godinama....
Provela u njemu 2 predivne godine svoga života...
...I jako ga zavolela,,,
..Vršac, mali grad na granici Srbije sa Rumunijom..
..Tako je to, kažu, sa ravnicom inače- ili je mrziš ili je voliš...
Toliko ti se uvuče pod kožu, da ne možes bez nje i stalno je negde tražiš i uporedjuješ,
al' nigde istu naći nećeš...
Toliko ti se uvuče pod kožu, da ne možes bez nje i stalno je negde tražiš i uporedjuješ,
al' nigde istu naći nećeš...
Brojna stara zdanja raznovrsnih stilova, crkve i kulturne institucije, čuvaju jednu od najstarijih tradicija među srpskim gradovima.
"Grad pod Kulom" jedan je od najstarijih u Vojvodini.
Sa svojih 40.000 stanovnika nalazi se na osmom mestu po veličini. Smešten je na ivici Panonske nizije, na 14 km od srpsko-rumunske granice.
Vrščani su izabrali samo tri reči za divljenje svom gradu. Iako su napisane još pre 165 godina, Vrščanima su drage, prisne srcu, zato što im je te reci ostavio njihov velikan Jovan Sterija Popović.
One kažu: "Vršac lepa varoš."
Nađene su u rečenici Sterijinog- Romana bez romana, objavljenog u Novom Sadu još 1838, a poslednje, sedmo, izdanje štampala je Književna opština Vršac, 1998.
One kažu: "Vršac lepa varoš."
Nađene su u rečenici Sterijinog- Romana bez romana, objavljenog u Novom Sadu još 1838, a poslednje, sedmo, izdanje štampala je Književna opština Vršac, 1998.
.
Vršac, lepa varoš - grad umetnosti, biznisa i sporta. Smešten u podnožju Vršačkih planina, sa kojih se spušta svež vazduh šuma i dah vinograda, ovaj grad u sebi slikovito odražava i tradiciju i savremenost.
prelep leti
vojvođanski čaroban zimi
 | |
| Vladičanski dvor Eparhije banatske |
Obeležja grada su sinteza plemenite prošlosti i njihove aktuelnosti u našem vremenu. Obično je predstavljen sa tri likovno uobličena znaka: Kula, grožđe i manastir Mesić.
Iako su različiti, ali i realni, zajednički im je
nepoznat nastanak.Ni približno se ne zna godina izgradnje Kule, još manje se zna o rimskom utvrđenju na čijim je temeljima podignuta. Kada je reč o grožđu može se konstatovati - od Dačana i Rimljana do današnjih dana ovde se uzgaja vinova loza. Ostao je zapis da je 1494. godine dvor ugarskog kralja Ladislava II kupio bure vršačkog vina za 10,5 zlatnih forinti. Iako su različiti, ali i realni, zajednički im je
 | |
| manastir sv. Jovana-Mesic |
Nema pouzdanih podataka o izgradnji manastira Mesića. Tri istoričara pretpostavljaju da je izgrađen čak 1030. godine, pa bi po tome Mesić bio najstariji pravoslavni manastir u nas.
 |
| Gudurički podrum by A. Putnik |
 | |
| Kula na Bregu |
Sa divnim verskim objektima:
 |
| Nemačka katedrala sv. Gerharda |
 | ||
| pravoslavna crkva sv. Nikole |
 | |
| katolička crkvica na Bregu |
pravoslavni manastir sv. Jovana Krstitelja u Mesiću kraj Vršca
Znamenite ličnosti rođene u Vršcu:
Jovan Sterija Popović-književnik,smatra se osnivačem srpske drame
Jaša Tomić-pisac,pesnik
Feliks Mileker-pisac
Pavle Paja Jovanović , jedan je od najvećih srpskih slikara i tipičan predstavnik akademskog realizma
Dragiša Brašovan , poznati arhitekta čija dela krase mnoge naše gradove
Vasko Popa, jedan od poslednjih originalnih pesnika srpske moderne književnosti.
Teodor Nestorović, biskup u Vršcu i vođa Banatskog ustanka protiv Turaka 1594. godine
..2009. sam otišla iz ovog divnog grada,
al' on iz mene nikad nije...
divan post, da čovjek prosto poželi da se odmah stvori tamo!!!
ОдговориИзбришиpredivan post :-)
ОдговориИзбришиSudeci po rijeci i fotografiji, zaista si zaljubljenik ovog mjesta. Ravnice volim, pogotovu one koje negdje u daljini vidokruga nose brda! ;-)
ОдговориИзбришиPrelepe slike:)
ОдговориИзбришиOdlican post!:)
Samo da dodam ovom predivnom gradu, koji je tako raznovrsan.Odlican post.Ovo bi bio grad gde bih mogla da zivim:)
ОдговориИзбришиGradska biblioteka. Osnivač ove biblioteke i njen prvi bibliotekar bio je Feliks Mileker (poznati istoričar i arheolog, pisac velikog broja knjiga i studija). Do 1947. godine Gradska biblioteka i Muzej
Lekar Gavrilo Pekarović pisao je dobre jpesme, ali je ostao poznat kao autor "Čadoljuba", prve knjige o negovanju dece kod nas.
Prvi poznati slikat u Vršcu je zograf tradicionalnog znanja Nedeljko Popović, kao i Vasilije Nedeljković koji se i potpisivao kao "zograf vršački". Daleko poznatiji je Nikola Nešković, Sterijin deda, na poziv vladike Jovana Georgijevića dolazi i nastanjuje se u Vršac a najznačajnije dela su mu, pored više ikona, uradio je ikonostas kapele Vladičanskog dvora i rukopisao i iluminirao poznati Dečanski paraklis. Krajem 18. veka u Vršcu rade i čuveni majstori srpskog baroka Teodor Ilić-Češljar i Teodor Kračun.
Hvala,svima:)
ОдговориИзбришиo super je ova dopuna,Dzoli-hvala ti , bas si me odusevila podacima:)
To je nas Vršac.
ОдговориИзбришиUvodni tekst:"Bio jedan čovek i imao tri sina. Živeli su oni u bedi i siromaštvu na nekoj pustoj planini i jedva su sastavljali kraj s krajem... Otac odluči da napuste svoju kuću i potraže neko bolje mesto za život...Kad su prešli jednu veliku reku ugledaše neka brda kako se na severu plave. Posle nekoliko dana pešačenja stigli su bliže i ugledali šume pune divljači, močvare i jezera puna riba i plodne livade. Radostan otac tada reče:
ОдговориИзбриши- Ovde ćemo se nastaniti!
Kada su se malo odmorili i potkrepili, otac uze luk i strele i pruži ih svojim sinovima:
- Svaki od vas izbaciće po jednu strelu iz ovog luka i tamo gde ona padne podići će neku građevinu.
Najstariji sin pusti strelu, a vetar dunu i baci je vrh jednog brda i on odluči da tu podigne tvrđavu. Zatim uze luk i srednji sin, a tamo gde padne njegova strela on obeća da će sazidati grad. Najmlađem sinu vetar odnese strelu dalko iza brda i on se zakle da će tu sazidati manastir. Srećan zbog njihovih odluka otac ih tada okupi i reče:
- Sinovi moji, zaista ste me obradovili svojim mudrim odlukama. Po njima će vas ljudi večno pamtiti. Ja sam već star čovek i nemam snage za velika dela, ali ću zato između vaših zdanja zasaditi vinograd. On će vas večno povezivati i u njemu ćemo nalaziti radost i veselje.
Tako se i zbilo." je vlasnik sajta prepripracao moju turisticku pricu koja je moje autorsko delo i mogao je da me pita za dozvolu ili da navede bar moje ime Misa Pavkovic