Kibic-fensterka...

 

Nisu me učili da mrzim..

Ono što mi se ne dopada,ignorišem..

Volim,jer jedino to znam ...
Svuda i često, ja nađem mesto i u njemu nešto za voljenje...

Jedna od takvih mojih  neobičnih ljubavi je
 ljubav prema kibic-fensterima..

Oni pričaju svoju priču za koju malo ko danas ima vremena- 
zato što mora da zastane , da je čuje..

Pričaju o nekim divnim vojvođanskim vremenima , o kibicerima i gospođicama čije su ljubavi i životi prohujali sa košavom,
 o tome kako je Lazu volela Anika,
 i kako je Julijanu ljubio Lacika,
 u jastučićima sa amorima, 
pričama  iz života pod  Marijom Terezijom..
 o divnim vojvođanskim nedeljama i balovima,
o  mašnicama i šalovima,
o komšijskim čarkama i političkim zamkama..
o nekoj Vojvodini koje više nema,
sem u negde nekoj setnoj priči neke bakice ,
na nekom platnu ili  goblenu,
izbledelim slikama u starom staklenom ormanu sa porcelanom ,
u sećanjima nekih nekad musavih dečaka koji su nekada jurcali tuda 
a  otišli predaleko nekuda..

i u ponekom srcu ..

Kibic- fenster


Po definiciji-.

"Posebna vrsta prozora koja uspeva u Vojvodini -
pod njim dobro uspevaju muškatle, a na njemu dobro uspevaju frajlice.
 Ime je dobio po svojoj svrsi - služi za kibicovanje, e sad, da li SE kibicuju frajlice, ili frajlice kibicuju zavisi od momka.
A fenster je ograda - kao tu je granica, dotle je pristojno približiti se usplahirenoj frajlici.
 Ali šta je granica ako je neko ne preskoči :)
 U kako tužnom svetu danas živimo - kibicfenstera više nema,
a frajlice od kad su jako male uče da se ne naginju kroz prozor da ne ispadnu iz solitera.."

 abraxus 

preživeli novosadski kibic-fensteri

"Kibic fenster, je posebno dizajniran prozor da bi se sa njega ili kroz njega moglo kibicovati.
Obavezno je morao imati i firange posebno šivene da bi se po potrebi onaj ko kibicuje mogao zakloniti i diskretno propratiti ono što ga zanima. Kibic - fenster je kroz razna vremena imao i razne uloge, ali uglavnom su ga koristile vojvođanske ' frajle' da bi pratile društvena događanja tog doba. Posebnu draž ima genijalno osmišljena izbočina koja vam omogućava da i u hladnim zimskim danima kibicujete kroz njega a da pri tom na rashlađujete kuću. Nažalost, danas neke porodice ugrađuju sisteme video nadzora, pa zavaljeni u fotelju imaju pregled cele ulice ili ugrađuju zatamnjenu pvc stolariju, pa im firange više nisu potrebne-
što je sve bez čari.."

Davno nekad:
'' Ajde čedo mamino, postavljena je večera. Siđi sa tog ' kibic fenstera ' nazebšćeš''...

Cenga sa Vukajlije

.. Nekad bilo,sad se o tom pripoveda...

Sremski  Karlovci

Kibic-fenster na Muharu by Teca sa Dunava

Subotica

Vršac

 

Kibic-Fenster

Najlepša srpska reč nemačkog porekla

 

  ''Nema šetača ulicama ’lepe varoši’ ispod brega s kulom-Vršca, koji nije zapazio kibic-fenstere.

 Jer ako ih nije video lako se moglo desiti da – udari svojom tvrdom glavom u njih. 

Kako samo nemačko ime kaže u pitanju su prozori za virenje, preciznije za izvirivanje. Izbačeni su izvan ravni kućne fasade da onome iznutra, naslonjenom na prozorsku dasku, dozvole  poglede ne samo napred već i levo i desno, uz i niz ulicu. Što je itekako lepo i korisno jer  imaš širi vidik pa možeš da pratiš dešavanja celim tokom ulice, em sve to radiš iz sigurnosti i toplote svoje kuće. Savršeno za sve bake i tetke, nadžak-babe i klepetuše. Naravno, ne treba zaboraviti ni druge važne rabote kakve su dogovori momaka i devojaka (sa mogućom razmenom pisamaca) ili sasvim bezazlene trivijalnosti kao što su dodavanje komšinici tacne sa nedeljnim kolačima za probu (na, kako se to ranije govorilo, ’koštanje’).

 Dakle, kibic-fensteri su, u svoje vreme, bili vrlo praktična i korisna stvar.

    Knjige istorijske kažu da su kibicfensteri bili u ’modi’ u XVIII i XIX veku; njihov nastanak i razvoj vezuje se za pojeftinjenje stakla kao materijala u gradnji kuća. 

Sve dok je staklo bilo skupo prozori na kućama običnog sveta bili su mali i retki (u AustroUgarskoj se, čak, plaćao i porez na broj prozora na ’licu’ kuće). Kada je staklo postalo manje skupo mogli su se i na srednje bogatim kućama ugrađivati veći prozori pa i kibic-fensteri. 

Lako je zaključiti, već prema imenu, ko je u Vojvodini prvi i najčešće imao kibic-fenstere; potvrđuje ovo i nepostojanje srpske reči za taj predmet-objekat jer su ga svi zvali samo tim ’švapskim’ imenom. Naravno, kako je novac, pre ili kasnije, počeo da se sakuplja i u buđelarima i kovčezima Srbalja to su oni, dajući oduška svom blagostanju a ugledajući se na imućnije sugrađane, počeli na svoje kuće ’turati’ i kibic-fenstere. Tako je svako, ko je sokakom prolazio, mogao da vidi koja je kuća ’gospocka’ a što je na fasadi bilo više ovakvih prozora to je, jelte, i gazda bio bolje stojeći. Tako je kibic-fenster bio samoreklama (’samohval’ rekao bi Sterija) za vlasnika kuće. Stoga nije čudo što su i paori, sa manje ili više zemlje, vinograda i stoke (blaga), želeli da se i kibic-fensterom, kao statusnim simbolom, predstave kao bogati domaćini; tako je uz veliku kapiju, kroz koju su obavezno prolazila velika zaprežna kola, i kibic-fenster postajao obavezni kućni inventar. 

Kako to i biva, u zavisnosti od para (a ’kolko para - tolko i muzike’), kibic-fensteri su bili manje ili više ukrašeni, sa duborezom, bočnim krilima koja se otvaraju ili sasvim jednostavni, ’klot’. Ali, kakav god da je bio, kibic-fenster je bio bolji nego običan ’ravan’ prozor i tu nije bilo nikakve dileme. Ono što se nije videlo ali se podrazumevalo jeste da je iza kibic-fenstera i ’firangi’ na njemu, paradna ’napred soba’ u kojoj su bračni krevet, ormari sa svečanim ruvom i aljinama, ikona i familijarne slike. ’Napred soba’ najčešće nije korišćena za spavanje već samo za pokazivanje gostima, familiji i komšiluku (ovima posredno, kad se otvori prozor i zadigne firanga). Običan, svakodnevni život odvijao se u ostalim sobama, onoj ’srednoj’ (koja bi se danas zvala dnevna) i kujni (a kad pukne lepo vreme kujna se selila u dvorišnu ’letnju’ ili ispod ambara). Kibic-fenster je, da bi bio još važniji, ukrašavan kakvom lepom mušemom i saksijom sa odabranim cvećem (muškatlama). Ako je napred soba ipak u upotrebi, kod onih slabije stojećih, onda se i to lako videlo jer su u kibic-fensteru sedela deca, igrala se i gledala veliki svet, dok je njihova majka ili baka spremala ručak i poslovala u dvorištu.

  Kako god bilo, sa ili bez napred sobe, ovaj prozor je u paorskim kućama imao i važnu ulogu osmatračnice koju je žena-majka često posećivala kako bi videla dolazi li njen muž-sin sa njive ili pijace. Kad bi ugledala da zaprežna kola ulaze u ulicu, brže-bolje je izlazila da otvori kapiju kako bi gazda ušao u dvorište bez zadržavanja. Bila je velika sramota da umorni paor mora da zaustavi konja i glasno vikne: „Kapiju!“ ili, nedaj bože, sam siđe s kola i otvori vrata svog doma.

    Kibic-fensteri su trajali i služili vekovima, jedva menjajući svoj izgled. No, druga polovina XX veka promenila je način življenja većine stanovnika. Sve je ređe na novim kućama ’nicao’ i kibic-fenster. Na mnogim starim kućama kibic-fensteri su izvaljeni i zamenjeni prozorima sa roletnama. U Vršcu radoznali šetač, na sreću, još uvek može, u nekadašnjem ’paorskom’ ili ’švapskom’ delu, videti dosta tih starovremskih ’statusnih simbola’. Prepušteni (ne)brizi vlasnika kuća, kibic-fensteri su ili održavani ili zapušteni, natruli i skloni padu. Kako budu nestajala stara zdanja tako će nestajati i oni, sve dok se jednog (nažalost čini se vrlo skorog) dana, svi ne presele u sećanja starih ’vrštana’ i fotografije po raznim albumima. Nove generacije neće ni znati da su postojali. 
Neko će reći da to i nije bitno, da su kibic-fensteri nevažne sitnice zaboravljajući, međutim,
  da ’sitnice život znače’ 
i da novotarije nisu uvek bolje
 od onoga što brišu. 
 Ilija Bakic iz Vršca

...A u selu dve kuće
jedna baš na glavnom sokaku.
da ti ne kažem ni kako se zove sokak
ni koji je broj od kuće
al' kad dođeš odma' ćeš videti

Odma', odma' se to vidi
Ej, šest pendžera sa ulice
od toga četiri kibicfensteri
pa onako, kad metnem muškatle

A zimi kad nema
nikakvog drugog cveća
ondak one zimske ruže sitne
one žute, što lepo onako mirišu

Pa divota da ljudi prolaze
pa sve gledaju pa govore
ju, što je lepo
ju, što je divno, i još svašta govore...

Đole Balašević-deo iz -Ljubio sam snašu na salašu

I tako dragi moji, beše ovo moj pokušaj da od zaborava spasim reč u izumiranju...
Kad već ne mogu prozore..
Daj da spasim što se spasti da...
jer ih

VOLEM JA

 

 

Ich Liebe Dich

  Noćne frajle me posebno inspirišu i gotovo uvek odvedu do jedne iste priče i iste slike-

devojčurak sa krpicama za uvijanje na svojoj kosi, izviruje kroz kibic- fenster uzbuđeno iščekujući taj poznati zvižduk ..
Ta mala glavica do juče je grlila lutke, a sada mašta o poljupcima.. Setno se seća  njihovog  slučajnog  susreta u vozu za Temišvar ...
Trenutak kada je podigao glavu kada je ona ušla u kupe, trenutak kada su im se pogledi sreli...
Setila se voljenih očiju tamnih kao noć bez mesečine na baba Ankinom salašu, njegovog nemira dok je ona u njegovoj blizini..
Seti se poljubaca  i suza
,i suza i poljubaca..
A noć duga i teška kad si sam.
Kad će jutro-misli..Gleda gospodarice noći- noćne frajle koje je njena mama obožavala i brižljivo negovala svuda oko kuće, čak i na prozoru ..i požele da je jedna od njih.. 
Dok svi spavaju, one su noću slobodne i najlepše..Tajanstvene dame, samo se noću "otvaraju" na mesečini ...

Njihov opojni miris   se tako utopio u  njenu setu da ona, uzbuđena , zaneseno zaboravljajući gde je ,
poruši  saksiju sa frajlama, koja uz strašnu buku pade kraj njenih nogu....

tocks night scented (matthiola bicornis)'noćna frajla

Možda vam jednom i ispričam celu priču, 
a vi drage frajlice, dok šetate šorom pazite da vas ne iznenadi neki vremešni kibic-fenster:)))

napomena-neke fotografije  su link ka autoru
izvor: google.com,