понедељак, 23. мај 2011.

Carica Elizabeta poznatija kao Sissi...




Osim lepih rečenica i nepotrošenih sati, ja sam i sakupljač magneta..
Suvenir- magnete uvek kupujem poslednjeg dana boravka u nekom mestu, kada se već slegnu neki utisci i kada shvatim šta će mi biti asocijacija na to mesto.
Nekad su to poznate građevine, amfiteatri, crkve, kule, dvorci, parkovi, luke...
Jedina uspomena sa putovanja na kojoj se nalazi nečiji lik je iz Beča..
Kompletna fascinacija njenim likom , rezultirala je da pri izboru magneta, umesto Šenbruna ili katedrale na Štefanplacu , ja izaberem magnet sa njenim likom jer sam shvatila da mi je baš ona asocijacija na Beč..
...Sissi..









Bila je najlepša vladarka Evrope i najlepša žena sveta (svoga vremena), ali joj blagostanje i lagodan život nisu pomogli da se oslobodi duboke tuge koja ju je pratila celog života.







Austrijska princeza Elizabeta rođena je u Minhenu 24. decembra 1837. godine, kao kćerka nadvojvode Maksimilijana Jozefa Bavarskog i nadvojvotkinje Ludovike. Elizabeta Amalija Evgenija, kasnije poznatija kao Sisi, odrasla je u dvorcu Posenhofen, jugozapadno od Minhena, okružena ljubavlju. Upravo odlazak na sestrinu veridbu sudbinski će preokrenuti život te, tada šesnaestogodišnje devojke. Trebalo je samo da prisustvuje ozvaničenju ranije ugovorenog braka svoje sestre Helene. Prema svedočenju očevidaca, car Franja Josif je, vozeći se kočijom, ugledao lepu devojku koja se igrala na livadi pevušeći austrijsku himnu. Toliko ga je opčinila da će nekoliko dana kasnije na dvorskom balu, na iznenađenje svih prisutnih, umesto njene sestre zaprositi Sisi.






Sisi se ozbiljno pripremala za venčanje, učeći protokol austrijskog dvora, istoriju, francuski i italijanski jezik.











Čin venčanja i krunisanja obavljen je u Beču 24. aprila 1854. godine, nakon čega je usledilo slavlje koje je trajalo puna tri dana.









Po celoj zemlji pevalo se o novoj carici, slavilo i zvonima oglašavala velika radost. Sisi je dirnuta pozdravljala narod, ali i neprestano plakala zbog umora i iscrpljenosti koje je osećala.









Postala je carica Austrije, posle Rusije najmoćnije države u Evropi, ali već na samom početku njen brak nije bio onakav kakvim ga je ona zamišljala. Car je odsustvovao po ceo dan, dok joj je svekrva Sofija stalno ukazivala na njene dvorske obaveze, uskraćujući joj pravo da donosi odluke. Ona je iznad svega volela slobodu, tako da su sukobi sa svekrvom postajali sve intenzivniji. Franja Josif se nije mešao i zatvarao je oči pred problemom.Uprkos tome što je ubrzo postala majka devojčice Sofije, a godinu kasnije i Žizele, Sisi je sve tužnija. Utehu pronalazi u putovanjima, pa tako, uprkos svekrvinim upozorenjima, kreće sa dvogodišnjom Sofijom u Ugarsku, gde će devojčica umreti. Godinu dana nakon ove tragedije rodila je prestolonaslednika Rudolfa, ali joj svekrva preuzima starateljstvo nad decom, zbog čega sukob između njih dve eskalira. Uprkos velikoj ljubavi prema ženi, Franja Josif ne uspeva da smiri situaciju. Sisi pada u sve dublju depresiju, pokušava da dijetama povrati liniju koju je imala pre porođaja, ali je sve slabija i osetljivija. Izolovana je u Beču i iako je želela da vidi supruga, to joj je zabranjeno. Car čak pravi vanbračne afere, koje nju još više bacaju u očaj. Ona kreće na putovanja u Maderu, Majorku i Maltu, špansko primorje i zaustavlja se na tri meseca na Krfu. U porodici se sve više oseća njeno odsustvo, pa na ovo grčko ostrvo dolaze njena sestra Helena i Franja Josif. Sisi će odatle sa mužem produžiti u Veneciju, da bi se videla sa decom, a onda se svi porodično vraćaju u Beč. To joj popravlja psihičko stanje i ona se sa više žara posvećuje svojim carskim dužnostima. Ubrzo ponovo postaje melanholična, čak piše pismo Franji Josifu u kome ga moli da je oslobodi carskog protokola i života na dvoru. Ipak, 1860. godine pokazuje veliko interesovanje za Ugre, koji su tada bili pod austrijskom upravom, i posle upornih pokušaja uspeva da Franju Josifa ubedi da prizna dvojnu monarhiju. Sisi ignoriše oštre reakcije vlade, svekrve i austrijskog naroda. Ponovo joj se vraća ljubav prema mužu, tako da je 1868. godine u Budimpešti rođena njena kćerka Marija Valeri. Posle svekrvine smrti, Sisi konačno preuzima starateljstvo nad svojom decom. Vraća joj se životni elan i ponovo prisustvuje događajima značajnim za zemlju. Postala je baka u 37. godini, a prabaka u 58. godini, ali za unučiće, kao ni za svoju decu, nije imala vremena.
Godinama je ustajala u zoru, tuširala se hladnom vodom, radila vežbe, jela lagan doručak, negovala kosu i pažljivo birala odeću za taj dan. Malo bi ručala, zatim odlazila na sportske aktivnosti i u šetnju. Popodne bi menjala odeću i frizuru i nevoljno učestvovala na porodičnim večerama, da bi se na kratko videla sa mužem. Važila je za najlepšu ženu na svetu i nosila laskavu titulu najlepše vladarke Evrope.
 Sisi je bila visoka 172 cm, imala je 50 kilograma, a da bi zadržala obim struka od 50 cm, toliko se stezala da je ponekad gubila dah. Imala je gustu smeđu kosu koja joj je dopirala ispod kolena. Kosu je prala mešavinom jaja i brendija i procedura je trajala ceo dan. Samo za češljanje bila su joj potrebna 3 sata. Sisi je na lice stavljala neku vrstu maske od sveže teletine, a ruke i vrat mazala je ispasiranim jagodama. Kupala se u maslinovom ulju i uvek je spavala na običnom čaršavu koji je uvek nosila sa sobom. Ispijala je smešu od 5-6 jaja i soli da bi ostala mlada, pila sveže kravlje mleko, jela sladoled, školjke i pila bavarsko pivo. Svakodnevno se bavila sportom i bila među najboljim ženskim lovcima.Smrt oca, sestre i strica teško je prihvatila, ali će 30. januara 1889. doživeti pravu tragediju. Njen voljeni sin, prestolonaslednik Rudolf nađen je mrtav sa sedamnaestogodišnjom devojkom Marijom Vesterom, kćerkom mađarskog diplomate i Grkinje. Uzrok njihove smrti ostao je nerazjašnjen, a sam događaj je uzdrmao dvor, jer je Rudolf bio oženjen belgijskom princezom Stefanijom. Sisi pada u duboku depresiju i oblači crninu, koju neće skinuti do kraja života.








Ponovo kreće na putovanja, govoreći da joj sam put predstavlja zadovoljstvo ali ne i dolazak na odredište. Sve to mnogo košta, a car bez pogovora ispunjava sve njene želje. Grize je savest da sinu nije posvetila dovoljno pažnje i pada u sve dublju depresiju. Kćerci se čak poverila da želi smrt. Predosećajući, jednom je rekla:
„Nadam se da će moja smrt biti brza i bezbolna. Ne želim da umrem u svom krevetu. Želim da moja duša nađe mali otvor kod moga srca i odleti u nebesa”. 

Umrla je baš tako, 10. septembra 1898. godine u Ženevi. Krenula je sa prijateljicom ka jezeru Mon Blan kada im je prišao jedan italijanski anarhista. Carici je pružio buket, a kada se sagla da pomiriše cveće zario joj je nož pravo u stomak. Niko, čak ni ona sama, nije shvatio šta se zbilo. Ustala je i nastavila da hoda ka brodu, gde je izgubila svest. Izdahnula je nešto kasnije u hotelu Bo Rivaz, u svojoj 61. godini. Sahranjena je u manastiru Kapucion u Beču, gde počivaju svi pripadnici Habzburške monarhije.izvor stil









Oduševljena Krfom, Sisi je kupila vilu Vraila na čijem je mestu 1891. godine podigla palatu Ahilion, posvećenu antičkom heroju Ahileju. U toj zgradi se 1915. nalazila vojna bolnica u kojoj su bili smešteni srpski vojnici, a neki od preminulih boraca i danas počivaju u blizini. Ovo zdanje pratiće neobična istorija: 1962. godine tu je osnovana prva kockarnica u Grčkoj, a 1986. godine prelazi u ruke turističke organizacije, da bi 1994, tokom predsedavanja Grčke Evropskom Unijom, u njemu bila održana svečana večera za predstavnike zemalja članica.
 U prizemlju Ahiliona danas se nalazi muzej.







http://travel.webshots.com/photo/2853534580036677844ebcjgF

http://travel.webshots.com/photo/2898933970036677844wzrVrR




 Hofburg je mesto gde sam se ja upoznala sa njenim likom, baš u muzeju koji se zove Sisi..Mada,istina njen lik je itekako prisutan i u turističkoj audio-šetnji palatom Šenbrun, uglavnom njihove carske sobe, posuđe-dok su njene lične stvari odvojene i prikazane u Hofburgu. Razlog možda leži i u činjenici da Sisi nije volela Šenbrun, govorila je da tamo ima duhova i provodila samo onoliko vremena koliko je bilo neophodno. ...








U Beču su objavljene dve publikacije o omiljenim receptima legendarne carice i to „Sisin kuvar“  Saše Vusova i „Ružin cvet i šlajm puževa“ Sabine Felner i Katrin Unterrajner. 
Začetnica fitnesa na dvoru, Sisi je intezivno radila na održavanju fizičke forme i vodila računa o načinu ishrane. Njeni kulinarski recepti probudiće želju za slatkim zalogajima, dok će oni za negu doprineti podmlađivanju.
 Prelepa carica je s jedne strane robovala kultu lepote i redovno naručivala nove recepture iz dvorske apoteke, a s druge nije mogla da odoli slatkišima. Ona je volela ljubičice u svim oblicima. Kao cvet, tonik za lice i kandiranu za jelo. Crveni karmin, cvetovi narandže i ulje badema su samo neki od sastojaka za recepte za lepotu carice Elizabete. Knjiga Sabine Felner i Katrin Unterrajner sa zvučnim naslovom „Ružin cvet i šlajm puževa“ otkriva da je Sisi usne i obraze šminkala crvenom bojom, ali da na kožu nije stavljala beli puder kao što je to propisivala moda njenog doba. Od voća i cvetova su joj mešali brojne kreme i tonike za lice. Pred početak leta Sisi su često pravili masku za lice od svežih jagoda jer one nisu bile samo revitalizirajuće i osvežavajuće, nego su i blago zatezale. U tu svrhu su gnječili sveže jagode koje su zahvaljujući visokom sadržaju vitamina Ce delovale kao današnji preparati sa voćnim kiselinama. Sisin struk je u uzanom stegnutom korsetu bio tanak samo 51 centimetar, a da bi ga održala, sve kalorije je skidala svakodnevnim vežbanjem, pešačenjem i na trkama konja. Sisin omiljeni sladoled je bio sorbe od ljubičice. Pravi se tako što se šaka cvetova ljubičice istuca u avanu i doda se malo mlake vode i 125 grama šećera. Nakon sat vremena to se sve sipa u modlu i stavi u zamrzivač. Da bi sorbe ostao mekan treba ga često mešati.







Wagenburg, deo bečkog Muzeja za istoriju umjetnosti (KHM), gdje je izložba  postavljena u toku 2010.godine, jedan je od retkih bečkih muzeja koji još raspolažu velikim brojem autentičnih i originalnih predmeta i uspomena popularne kraljice.Kroz izložbene prostorije Wagenburga, posetioce vodi tzv. "put kraljice Sisi“, koji prvenstveno na osnovu dvorskih i kraljičinih kočija, ali i odevnih predmeta i brojnih portreta verno oslikava životnu priču Elizabete, od njene udaje i prvih koraka na dvoru pa sve do tragične smrti.Bogato ukrašene kočije su neizostavni deo priče o kraljici Sisi, koja je mesecima putovala širom Evrope, ali i van njenih granica u daleke predele Afrike i Azije. KHM je u posedu čak 180 kočija habsburškog dvora. Među njima se nalaze pozlaćene svadbene kočije kraljice, kojima je kao 17-godišnjakinja 1854. godine prvi put kročila na tlo dvora habsburške porodice. Ove kočije su 1970. prvobitno izrađene za Napoleona, u kojima se vozio na svoje krunisanje za kralja Italije.









Pored kočija, koje dakako čine centralni deo postavke, pažnju privlače i brojni drugi predmeti poput jedinog još očuvanog sedla harizmatične kraljice, koja je slovila za najbolji jahačicu svog vremena, te brojnih portreta njenih konja, a posedovala je preko 30 prelepih životinja. Portrete svojih ljubimaca, Sisi je od očiju javnosti "krila“ u posebnoj prostoriji. Samo bliskim prijateljima i ljubiteljima konja bilo je dozvoljeno da "bace pogled“. Pažnju posetilaca  privlači u zlatu izvezeni ogratač kraljice, koji nosila na svom venčanju 24. aprila 1854, a sve do 1989. je bio u posedu kraljičinih potomaka.









Za one, koji žele znati šta je prva dama habsburškog dvora nosila "ispod“, izložba takođe obuhvata primerke donjeg veša i drugih modnih dodataka, poput poznate lepeze iza koje je u poznim godinama  Sisi skrivala lice. Inače, kraljica je u svoje vreme slovila za jednu od najlepših žena te je svojim odevanjem značajno uticala na modu u drugoj polovini 20. ve.Stoga je apsolutni "highlight“ postavke raskošna crna haljina sa skutom dugim 1 metar i neverovatno uskim strukom, koji je još decenijama kasnije ostao nedokučiv ideal brojnih žena širom Evrope. Ova dvorska haljina je 1878. posebno dizajnirana za kraljicu i jedan je od retkih očuvanih odevnih predmeta koji autentično dokumentuju prefinjenost i zapanjujuću figuru nekadašnje prve dame habsburškog dvora.









Carica Sisi je prva „ženska pop ikona” koja je naklonost širokih narodnih masa osvojila mnogo pre ledi Dajane. Njena lepota, samostalnost i svojeglavost postale su uzor poznatim feministkinjama srednje Evrope. Sisi je pazila na liniju, zagovarala je obrazovanje i samostalnost žena u društvu, a njena naklonost prema običnom narodu nije nailazila na razumevanje dvora.
Stoga, carica Elizabeta se smatra prvom emancipovanom ženom našeg doba.









i posle toliko godina od njene smrti, o njoj se priča, raspravlja da li je carica bila
neurotična anoreksičarka opsednuta izgledom, koja se vagala 3 puta dnevno ili žena koja je svojim životnim stavom išla mnogo ispred svog vremena, jer danas je sasvim normalno da vodiš računa o svojoj linij, da vežbaš i budeš lepa, a onda je to bio presedan ..A šta joj je drugo i preostalo, kad je  svekrva uzela njenu decu da ih vaspitava na svoj način, muž se bavio politikom i drugim ženama, pa je ona verovatno utočište i spas nalazila u tolikim putovanjima i iscrpljujućim vežbama..
Kako god, Sisi je bila i ostala heroina svog doba, večita inspiracija do dana današnjih-
njen život  je filmski obrađen nekoliko puta, najzapaženiju ulogu Sisi ostvarila je Romy Schneider, zatim Ava Gardner u romantičnoj tragediji,
baletske i pozorišne predstave,mjuzikli,filmovi za decu,knjige,pesme,slike..
Pa čak i kolači..

Sissi kugle (Austrija)

 http://www.coolinarika.com/recept/sissi-kugle-austrija

Sisi je  iza sebe ostavila i ovaj fantastičan slatkiš, kuglice sa marcipanom i finom aromam kajsija, sa nugatom u sredini… prelivene mlečnom čokoladom. 

Sastojci

Broj osoba:
4 osobe

za kuglice i prelivanje (oko 15 kom.) :

  •  200 g marcipana
  •  1 mala kašičica kajsijevače
  •  1 kašičica marmelade od kajsija
  •  2 sušene kajsije (sitno seckane)
  •  60 g nugata 
  • 100 g mlečne čokolade

Priprema

Vreme pripreme:25 min



  1. Dobro izmesiti marcipan sa alkoholom, marmeladom i kajsijama.
  2. Odvojiti po malo mase, napraviti pločicu i na svaku staviti po kuglicu nugata, skupiti krajeve i zamotati kuglicu.

  3. Kuglice preliti otopljenom mlečnom čokoladom, odozgo staviti po komad suvih kajsija i ostaviti kuglice da se suše.



    sve fotografije preuzete sa google.com


11 коментара:

  1. Sjajan post :)!
    Uvek imas divne tekstove, bas svasta naucim :)

    ОдговориИзбриши
  2. ovo je vise nego lep post.sa uzivanjem sam ga procitala.Zivot kakav je vodila i nedace koje si je zadesile u zivotu ostavile su traga u njenom pogledu...uvukla se tuga i tamo gde je nasmejana,dok gledajuci njene fotografije dok je jos bila mlada pogled joj je veseo i oci joj se smeju.Kasnije taj sjaj nestaje i nastanjuju se seta i tuga...

    ОдговориИзбриши
  3. wow, retko gde bih ovo procitala! Samu sam sebe iznenadila! Hvala na informaciji, stvarno je divan post!

    ОдговориИзбриши
  4. O ovoj zanimljivoj ženi sam već podosta znala, ali sam sa zadovoljstvom pročitala ovaj post sa "slatkim" krajem.

    ОдговориИзбриши