Višegrad - Andrićgrad...

  "Oni mene drvljem, ja podignem Drvengrad, oni mene kamenom, ja sagradim Kamengrad". E.K.

Vođena željom da vidim Drvengrad i Kamengrad, na jedan dan sam prekinula svoj ''zlatiborski'' odmor i uputila se preko Kremne do Mećavnika (Drvengrada), obišla Šargansku voznu stanicu na Mokroj Gori, okrepila se lepotom prirode i stvaralačkom energijom čoveka, a zatim se sa pasošem u ruci uputila prema Republici Srpskoj, ka Višegradu. 
Na granici  prolaz bez zadržavanja, neka minimalna taksa se plati i vrlo brzo se stigne do Višegrada, s obzirom da je udaljenost Mokra Gora-Višegrad svega 25 km. Usput se nagledaš divnih predela, kamenih litica, nekoliko sela i eto lepog grada na ušću Rzava u Drinu - Višegrada.

Ovo je inače moja prva poseta ovom gradu. 

Sad će pesma ''U lijepom starom gradu Višegradu'',  

imati pored tona i sliku pred mojim očima...

Višegrad se nalazi na krajnjem istoku Republike Srpske, odnosno Bosne i Hercegovine.

 Iz Sarajeva do Višegrada stiže se magistralnim putem M5 dužine od 120 km, a iz Beograda magistralnim putem M5 preko Čačka i Užica, ukupne dužine od 280 km.

 (detalji o voznim polascima i vozu Nostalgija na sajtu) 

 Kako je zapisao čuveni turski putopisac Evlija Čelebija, Mehmed Paša Sokolović je oko 1577. godine sagradio donju Višegradsku varoš, a pošto je postojalo i naselje iznad, odnosno više njega, grad je dobio ime Višegrad.
Po turskim izvorima 1544. godine ovaj grad osvaja Osman Paša i on ostaje pod turskom vlašću, sve do Berlinskog kongresa 1878. kada čitavu Bosnu preuzima Austrougarska. Dolaskom Austrougara Višegrad dobija konture gradske sredine. Oni grade vodovod, uvode zemljišne knjige, grade uskotračnu prugu i javne građevine.

 

Šta možete videti u Višegradu i bližoj okolini:

Andrićgrad

Na Drini ćuprija (Višegradski most na Drini)

Manastir Dobrun - 12 km od Višegrada u klisuri rijeke Rzav. Posvećen je Blagoveštenju

Višegradska banja (hamam iz 16. veka koji se i danas koristi u sklopu ''Viline vlasi'', iznamljuje se na sat, crkva sv. Jovana)

Kanjon reke Drine

Učionica i kuća Ive Andrića

Vožnja ćirom

 Kupanje na Drini

manastir Dobrun

Andrićgrad (Kamengrad)

Kao veliki poštovalac lika i dela Ive Andrića, ovo mesto sam shvatila kao veliki spomenik ''velikom'' piscu.

Ovde će biti oživljeni vekovi iz njegovih književnih dela sa pogledom na ćupriju i Drinu. Kako sam Kusturica kaže, biće to „jedinstvena prilika da se na jednom mestu vide svi nedosanjani Andrićevi snovi“...

 Iako je ovaj kompleks još u izgradnji, verujte mi na reč, već je, a tek će biti prava turistička atrakcija - samostalna, ali i u kombinaciji sa Drinom, Mokrom Gorom, Ćirom. Kada se cela priča bude infrastrukturno zaokružila, biće ovo pravi biser ovog kraja i veliki plus za grad Višegrad i Republiku Srpsku.

 Andrićgrad je smešten na poluostrvu između reka Drine i Rzava, na nekih 300 metara od višegradske ćuprije.
Kompleksom upravlja preduzeće Andrićgrad d.o.o. čiji su vlasnici poznati srpski reditelj Emir Kusturica sa 51% vlasništva i opština Višegrad zajedno sa Vladom Republike Srpske sa 49%.
Andrićgrad je nastao kao ideja prof. Kusturice o kamenom srednjevekovnom gradu inspirisanog delima i likovima nobelovca Ive Andrića. To je  vizija kako je Višegrad mogao izgledati da ga nisu zaobišli renesansa i ostali istorijski periodi. U arhitektonskom pogledu sam grad je mešavina različitih epoha i stilova koji su se smenjivali kroz istoriju ovog područja: vizantijski stil, otomanski period, renesansa, klasicizam. Tokom šetnje kroz glavnu ulicu-korzo posetioci će moći da se vrate u prošlost :
„ona praktično spaja dva perioda – fragmente renesanse sa otomanskim periodom i Vizantijom.
– Na ulazu se karavan saraj susreće sa bizantskim dvorom, a u nastavku će biti ono što je mogla da izgradi Austrija, a nije, kao što i otomanska imperija nije izgradila ono što je trebala da izgradi. Na kraju, prema glavnom trgu, koji je neka vrsta klasicizma, koji je trebao nastati za vreme kraljevine između dva svetska rata, razvijaće se ulica sa delovima renesanse, koje je mogla napraviti Austrija“

Sadržaj i objekti Kamengrada:

 Modifikovana replika srednjovjekovnog manastira Dečani

Gradska kuća

Akademija lepih umetnosti

Institut Ive Andrića sa centrom za slavistiku

Bioskop

Renesansno pozorište

Knjižara 

Galerije

Pivnica

Zlatara

Ćevabdžinica

Kafe-poslastičarnica

Hotel

2 Hostela

Restorani

Karavan saraj

Marina za brodove

Gradska pijaca

Heliodrom

Modifikovana replika srednjevekovnog manastira Dečani, Višegrad

Hoćemo ćevape ili girice? :)

Na Drini ćuprija

 Višegradska ćuprija na Drini je zadužbina velikog vezira Mehmed-paše Sokolovića (tur. Sokollu Mehmet Paşa), koji je rodom iz sela Sokolovići pored Rudog 1505. iz pravoslavne porodice. U to vreme postojao je običaj poznat kao Divširma,  „Danak u krvi” u kom su srpska deca  na silu otimana i odvođena u Tursku gde su prevođena u islam i školovana u njihovim vojnim školama da bi postali ''Janjičari'', elitni vojnici turskog carstva. Tako je iz okoline Višegrada kao dete odveden i Bajica Sokolović , koji dobija ime Mehmed. On će kasnije zahvaljujući svojoj sposobnosti postati oficir turske vojske, potom i  veliki vezir, odnosno premijer države po današnjim standardima. Na vrhuncu svoje moći naređuje da se u Višegradu na Drini sagradi most kome ravna nema. Most je izgrađen u periodu od 1571. do 1577. godine, a gradio ga je tada najčuveniji turski arhitekta  Mimar Kodža Sinan. Izgrađen je u istočnjačkom stilu i predstavlja remek delo tadašnjeg graditeljstva. Sličan most je u isto vreme izgrađen u Jedrenu (Edirne, Turska).

 

 

 Most Mehmed Paše Sokolovića u Višegradu je jedan od najznačajnijih nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine, a u julu 2007. godine upisan je na UNESCO listu svetske kulturne baštine.

Stariji, gornji natpis na mostu  je ispisan 1571/1572. godine:

 

„Na Drini u Bosni sagradio je veličanstven most

i razapeo red svodova na toj rijeci,

na toj vodi dubokoj i hučnoj.

prethodnici njegovi ne mogaše ništa slično sagraditi,

po naređenju božijem učini to veliki paša,

da bi se njegovo ime spominjalo s poštovanjem i blagodarnošću

i sagradi most da mu na svijetu nema ravna...“

...''Tako su se obnavljali naraštaji pored mosta, a on je kao prašinu stresao sa sebe sve tragove koje su na njemu ostavljale prolazne ljudske ćudi ili potrebe, i ostajao posle svega nepromenjen i nepromenljiv.“...

(Ivo Anrić: Na Drini Ćuprija, str. 90)

Zapis iz 1577. godine kaže sledeće:

 

„Preuzvišeni dobrotvor Mehmed-paša, koji je trojici vladara odano bio veliki vezir, učini najveću divnu zadužbinu, neka mu je Bog u dobro upiše. U čistoj nakani sagradi svojim milosnim pogledom golem most preko rijeke Drine. Izrada mu je bila tako lijepa, da onaj ko ga vidi, misli da je jedno zrno bisera u vodi, a nebeski svod da mu je školjka!“