Narodni muzej Kruševac...

Muzeji - kakva divna mesta za izlazak,

''hrana'' za duše koje vole istoriju, arheologiju i umetnost.
Ja volim da kažem da su to mesta gde možemo da ''dodirnemo'' našu istoriju.

Kroz moje putopisne postove na blogu vodila sam vas kroz  muzeje

u raznim zemljama, a ponajmanje sam pisala o našim muzejima u Srbiji.

Zašto? Mislila sam da je većini čitalaca iz Srbija, to sve već poznato, viđeno.

Međutim, nije sve baš tako.  Mediji  u Srbiji nedovoljno prate muzejske postavke,
 ljudi su nedovoljno informisani, pa tek kad se izložba završi oni kažu: '' Pa kako ja to pre nisam čuo za tu izložbu.'' 

Istina, mnogi naši muzeji su u lošem finansijskom stanju, pa nemaju zanimljive gostujuće izložbe, i  ljudi ne žele  da stalno gledaju istu, stalnu postavku. 

Međutim, čini mi se da upravo manifestacija ''Noć muzeja'', koja se, doduše, održava jednom godišnje, i tada su skoro svi muzeji u zemlji otvoreni cele noći i besplatan je ulaz, približava ljude muzejima. Pogotovo neke mlade naraštaje, na kojima će sve ostati.

Najvažnije je da baš oni zavole muzeje, da znaju da vrednuju  i cene svoje kulturno blago, pa će iz toga logično doći i poštovanje i tuđeg.

S obzirom da statistika mog bloga, koja se veoma interesantno demografski menja, a ja je pratim i prilagođavam se koliko mogu, pokazuje da ovaj blog prilično čita mlađa populacija (što je i veća odgovornost za mene), a naročito naša dijaspora u Americi.  Mnogi od tih čitalaca  nikada nisu posetili Srbiju, kako pišu, a  žele .

Zbog sve naše dece gde god živela, i svih ljudi koji poštuju kulturne vrednosti i nasleđa, u svoj blog uvodim povremene postove o muzejima u Srbiji. 

Za početak, vas vodim u meni najdraži muzej u Srbiji, muzej u Kruševcu.

Mesto gde se osećam ''kao svoj na svome'', muzej gde sam  vodila sve moje prijatelje ''sa strane'' da bih im približila srednjevekovnu Srbiju i moj rodni grad.

U ovom postu videćete neke detalje iz stalne muzejske postavke i dve gostujuće izložbe u trenutku moje posete muzeju, izložbu mapa i izložbu fotografija.

Za svaku pohvalu je da je u oktobru u kruševačkom muzeju održano čak tri gostujuće izložbe, uz ove dve i
 izložba skica, crteža i modela koje je Olja Ivanjicki izradila za Monu.

Takođe, u holu muzeja postoji mogućnost kupovine suvenira i srebrnog nakita koji predstavlja kopiju srednjevekovnog nakita pronađenog u Srbiji.

Osoblje je veoma ljubazno, a opšti utisak o muzeju prijatan.

Vidi se da je renoviran i da se radi i brine o njemu.

Cena ulaznice je samo 100 dinara, za sve ove postavke - gostujuće i stalne i još za taj novac
možete posetiti i mali muzej -  ''Kuću Simića'' u strogom centru grada (kod spomenika).
Muzejski fondovi sadrže oko 22 hiljade umetničko-istorijskih dela, trodimenzionalnih predmeta, fotografija i dokumenata. Muzealije su razvrstane u 7 zbirki: arheološka, etnografska, numizmatička, kulturno-istorijska, prirodnjačka, likovne i primenjene umetnosti.
Raspored materijala je koncipiran hronološki počev od praistorije, sa akcentom na srednji vek - doba kneza Lazara i despota Stefana.
Od eksponata, pažnju posetilaca najviše privlači kopija Lazareve haljine kao i originalna maketa Meštrovićevog Vidovdanskog hrama koji je trebalo da bude podignut na mestu Kosovske bitke, ali ideja nije realizovana zbog skupog projekta i još nekih faktora.  

Muzejski fondovi sadrže oko 22 000 umetničko-istorijskskih dela, trodimenzionalnih predmeta, fotografija i predmeta. Muzealije su razvrstane u sedam zbirki: arheološku, istorijsku, etnografsku, numizmatičku, kulturno-istorijsku, prirodnjačku i zbirku likovne i primenjene umetnosti. Satavni deo zbirki čine: spomen-zbirke Milana Milovanovića i Dragoslava Vasiljevića-Fige, legati, sestara Mihailović i porodice Binički, fondovi dela Mladena Srbinovića...Izložbenih sala je pet:

1. „Velika“ izložbena sala u Muzeju (oko 130 m2) za povremene gostujuće izložbe muzeološkog karaktera
2. Umetnička galerija (oko 100 m2) za likovne izložbe po godišnjem programu
3. „Kuća Simića“(oko 50 m2) za izložbe amaterskog likovnog stvaralaštva
4. „Menzulana“(oko 30 m2) za numizmatiku u filateliju
5. Dom Slobodišta (oko 100 m2) za prezentaciju istorijskih izložbi (fotodokumentarnog karaktera)

Stalna postavka i izložbena delatnost predstavljaju „izloge“ Muzeja i svojevrstan refleks ukupne aktivnosti, odnosno, programske jedinstvenosti ustanove. U stalnoj postavci Narodnog muzeja je izloženo oko 1500 muzejskih predmeta, umetničkih dela i dokumenata čiji je „ istorijski korak“ dug preko 6000 godina, od praistorije, preko antičkog, slovenskog i srednjovekovnog perioda, kroz „tursko vreme“ do prvih decenija XX veka. - See more at: http://www.nadlanu.com/ostalo/adresar/Muzej-Narodni-Muzej-Krusevac.d-4758.352.html#sthash.2wTlFAJm.dpuf

Muzejski fondovi sadrže oko 22 000 umetničko-istorijskskih dela, trodimenzionalnih predmeta, fotografija i predmeta. Muzealije su razvrstane u sedam zbirki: arheološku, istorijsku, etnografsku, numizmatičku, kulturno-istorijsku, prirodnjačku i zbirku likovne i primenjene umetnosti. Satavni deo zbirki čine: spomen-zbirke Milana Milovanovića i Dragoslava Vasiljevića-Fige, legati, sestara Mihailović i porodice Binički, fondovi dela Mladena Srbinovića...Izložbenih sala je pet:

1. „Velika“ izložbena sala u Muzeju (oko 130 m2) za povremene gostujuće izložbe muzeološkog karaktera
2. Umetnička galerija (oko 100 m2) za likovne izložbe po godišnjem programu
3. „Kuća Simića“(oko 50 m2) za izložbe amaterskog likovnog stvaralaštva
4. „Menzulana“(oko 30 m2) za numizmatiku u filateliju
5. Dom Slobodišta (oko 100 m2) za prezentaciju istorijskih izložbi (fotodokumentarnog karaktera)

Stalna postavka i izložbena delatnost predstavljaju „izloge“ Muzeja i svojevrstan refleks ukupne aktivnosti, odnosno, programske jedinstvenosti ustanove. U stalnoj postavci Narodnog muzeja je izloženo oko 1500 muzejskih predmeta, umetničkih dela i dokumenata čiji je „ istorijski korak“ dug preko 6000 godina, od praistorije, preko antičkog, slovenskog i srednjovekovnog perioda, kroz „tursko vreme“ do prvih decenija XX veka. - See more at: http://www.nadlanu.com/ostalo/adresar/Muzej-Narodni-Muzej-Krusevac.d-4758.352.html#sthash.2wTlFAJm.dpuf

Muzejski fondovi sadrže oko 22 000 umetničko-istorijskskih dela, trodimenzionalnih predmeta, fotografija i predmeta. Muzealije su razvrstane u sedam zbirki: arheološku, istorijsku, etnografsku, numizmatičku, kulturno-istorijsku, prirodnjačku i zbirku likovne i primenjene umetnosti. Satavni deo zbirki čine: spomen-zbirke Milana Milovanovića i Dragoslava Vasiljevića-Fige, legati, sestara Mihailović i porodice Binički, fondovi dela Mladena Srbinovića...Izložbenih sala je pet:

1. „Velika“ izložbena sala u Muzeju (oko 130 m2) za povremene gostujuće izložbe muzeološkog karaktera
2. Umetnička galerija (oko 100 m2) za likovne izložbe po godišnjem programu
3. „Kuća Simića“(oko 50 m2) za izložbe amaterskog likovnog stvaralaštva
4. „Menzulana“(oko 30 m2) za numizmatiku u filateliju
5. Dom Slobodišta (oko 100 m2) za prezentaciju istorijskih izložbi (fotodokumentarnog karaktera)

Stalna postavka i izložbena delatnost predstavljaju „izloge“ Muzeja i svojevrstan refleks ukupne aktivnosti, odnosno, programske jedinstvenosti ustanove. U stalnoj postavci Narodnog muzeja je izloženo oko 1500 muzejskih predmeta, umetničkih dela i dokumenata čiji je „ istorijski korak“ dug preko 6000 godina, od praistorije, preko antičkog, slovenskog i srednjovekovnog perioda, kroz „tursko vreme“ do prvih decenija XX veka. - See more at: http://www.nadlanu.com/ostalo/adresar/Muzej-Narodni-Muzej-Krusevac.d-4758.352.html#sthash.2wTlFAJm.dpuf

Muzejski fondovi sadrže oko 22 000 umetničko-istorijskskih dela, trodimenzionalnih predmeta, fotografija i predmeta. Muzealije su razvrstane u sedam zbirki: arheološku, istorijsku, etnografsku, numizmatičku, kulturno-istorijsku, prirodnjačku i zbirku likovne i primenjene umetnosti. Satavni deo zbirki čine: spomen-zbirke Milana Milovanovića i Dragoslava Vasiljevića-Fige, legati, sestara Mihailović i porodice Binički, fondovi dela Mladena Srbinovića...Izložbenih sala je pet:

1. „Velika“ izložbena sala u Muzeju (oko 130 m2) za povremene gostujuće izložbe muzeološkog karaktera
2. Umetnička galerija (oko 100 m2) za likovne izložbe po godišnjem programu
3. „Kuća Simića“(oko 50 m2) za izložbe amaterskog likovnog stvaralaštva
4. „Menzulana“(oko 30 m2) za numizmatiku u filateliju
5. Dom Slobodišta (oko 100 m2) za prezentaciju istorijskih izložbi (fotodokumentarnog karaktera)

Stalna postavka i izložbena delatnost predstavljaju „izloge“ Muzeja i svojevrstan refleks ukupne aktivnosti, odnosno, programske jedinstvenosti ustanove. U stalnoj postavci Narodnog muzeja je izloženo oko 1500 muzejskih predmeta, umetničkih dela i dokumenata čiji je „ istorijski korak“ dug preko 6000 godina, od praistorije, preko antičkog, slovenskog i srednjovekovnog perioda, kroz „tursko vreme“ do prvih decenija XX veka. - See more at: http://www.nadlanu.com/ostalo/adresar/Muzej-Narodni-Muzej-Krusevac.d-4758.352.html#sthash.2wTlFAJm.dpuf

 Polarno putovanje vozom 

izložba fotografija sa transsibirskog putovanja

Veroljub Milovanović Veve 

3D umetnik

Izložba ''Srbija na karti Evrope i sveta''

stare mape i knjige

Kuća Simića u Kruševcu...

U strogom centru Kruševca, postoji jedna kuća koja se razlikuje od svog okruženja  arhitekturom  i svojim godinama   i bogatom istorijom. Pored hotela Rubin ili preko puta Doma sindikata, a nećete je zaobići i ako krenete pešačkom Zakićevom ulicom, jer je ova kuća na samom početku iste.
U vreme mog odrastanja u Kruševcu, kuća je bila jako oronula, govorili su da su stepenice dotrajale, da može da se sruši jer je iz 18. veka. Moglo bi se reći da je ponovo oživela nakon detaljne obnove. U tom procesu restauracije, kuća nije izgubila svoj prvobitni izgled.

 U narodu je ova kuća poznata kao ''Kuća Simića'', ali kad uđete u nju, jasno vidite, uprkos modernijem nameštaju, mnogo detalja koji će vas navesti da se zapitate da li je taj Simić možda  bio Turčin. ;) :)

Naravno, da Simić (kum kneza Miloša Obrenovića nije bio Turčin), ali jesu oni koji su je gradili, u njoj živeli pre Simića.

A to su bili braća Frenčevići (Vrenčevići)- turski begovi (Selim-beg i Osman-beg, pod nadimcima Zeka i Smaka).

Po njima se i danas zove jedno brdo između Čitluka i Pepeljevca - Begovo brdo.

Ovi begovi  su u Kruševcu živeli na potezu od ove tzv. Simića kuće do današnje zgrade Opštine. Bili su u rodu sa leskovačkim pašom, nadaleko poznati kao osioni, sladostrasnici, ali ono po čemu su ostali zapamćeni
 je diplomatski skandal koji je stigao do Istanbula. 

Zapravo, ova braća - begovi su jašući kroz Aleksinačku dolinu, duž Carigradskog druma i u vinogradu Mozgova (sela kod Aleksinca)  ugledali devojke, koje su im zapale za oko, te ih oni oteše na očigled njihove rodbine, koja se nije smela umešati. Uleteše na konjima u vinograd, pograbiše devojke i tako sestre,
Miljkana i Marija stigoše u njihov ''harem'' kruševački.

Ovo naravno nije bio usamljen slučaj u to vreme, međutim, Srbi su osetili da je Turcima ''odzvonilo''
a i bilo im je dosta zuluma, sramoćenja žena, devojaka, dece. 

Ovaj događaj sa sestrama je bio samo povod za dizanje narodnog ustanka.

Roditelji devojaka su zatražili pomoć, digao se narod Kruševca, Župe, Ražnja, Paraćina...

 Spiskovi brojnih turskih zuluma prevedeni su zatim u Kneževoj kancelariji na francuski, i 10. januara predati beogradskom veziru i dalje poslati Porti.

Pošto je slučaj u Carigradu shvaćen veoma ozbiljno,  Mustafa-beg je poslat u Srbiju radi »izviđanja bezdjelja« i radi »udovletvorenija obiđenim ljudima«. O ovom slučaju je pisala evropska štampa, jer su ''nestašni ugledni momci'' sprovedeni u Beograd na saslušanje i proglašeni krivim. Devojke su puštene svojim roditeljima, a zbog izazivanja narodnog otpora, braća Vrenčević su praktično proterana iz kruševačkih krajeva u Leskovac, jer im je tamošnji  turski paša rođak.

Morali su da plate ''globu'' i ujedno to su bili poslednji turski begovi u Kruševačkoj nahiji 1832.

O celom događaju je opevano nekoliko pesama, neke su zaboravljene, neke modifikovane, a neke se i danas pevaju, a niko i ne pomišlja da pevaju o stvarnom događaju:

''O Selime, Selime,  voleo si dimije, prošla tvoja vremena, nema više harema!''

Kad su devojke oslobođene, jedna se udala za slugu kneza Miloša, a druga je, nažalost, ubrzo umrla. Frenčevići su morali da prodaju svoju kruševačku kuću knezu Milošu, koji je odmah poklonio svom kumu Stojanu Simiću, kako bi ličnim primerom pokazao da se kupovinom turskih imanja ubrzava iseljavanje Osmanlija iz srpskih gradova. Tako je ovaj objekat u pamćenju Kruševljana ostao poznat kao ''Kuća Simića''.

Unutrašnjost kuće je izuzetno lepa. Kroz izložbu fotografija  saznajemo o  bivšim stanarima ove kuće, o njihovim ličnim predmetima i nekim predmetima koje je Narodni muzej ustupio. U ovom malom muzeju se i preko pokućstva može pročitati život  nekadašnjih stanovnika - od turskih servisa za kafu, garnitura za sedenje, do rozental šoljica, porcelana, srebrnine,  poslužavnika sa grbom Karađorđevića, salonskom garniturom ručne izrade, donetom iz Beča, kolicima za bebe, odevnim predmetima.

U prizemnom delu kuće je u jednoj prostoriji obično gostujuća izložba, u ovom slučaju bila je izložba rublja iz 19. veka i početka 20. veka, a takođe odmah pored samog ulaza je i suvenirnica sa lepim ručno izrađenim suvenirima sa nekim od kruševačkih motiva.

izvori za nastajanje ovog posta:

knjiga Siluete starog Beograd 1, Milan Jovanović Stojimirović, 1971.

Klio - novosti iz istorije na fb

brusonline

kad je beg bio cicija? :D

Priče koje je život napisao bolje od svakog romanopisca  su svuda oko nas.

Naročito  su interesantne kad se pojave posle mnogo godina.

Odškrinete stara vrata, a na dar dobijete priču.

 I šta bi sa njom?

Pa da je ''darujete'' dalje

i podelite sa dragim ljudima :***