субота, 14. септембар 2013.

Moreuz Dardaneli i Canakkale-Eceabat..





Nakon brojnih putopisa iz raznih delova Turske, koje sam pisala ove i prethodnih godina, a koje sve na jednom mestu možete naći ako na mom blogu tamo gde su oznake na  dnu strane''kliknete'' na  Turkey ili Turska,
 na red za opisivanje  je došao severozapadni deo Turske.

U današnjem putopisu pokušaću da svima koji nisu posetili,
 približim i opišem moreuz Dardaneli i neka mestašca okolo.

Dardaneli predstavlja  veoma uski morski prolaz u severozapadnoj Turskoj, koji povezuje Egejsko more sa Mramornim. Moreuz je dug 61 km, a širok svega 1,2 do 6 km, s prosečnom dubinom od 55 m (maksimalna dubina je 81 m).
Poput Bosfora na severu, Dardaneli razdvajaju Evropu od Azije, dok između ova dva moreuza leži Mramorno more. Naziv Dardaneli potiče od Dardanija, starogrčkog mitološkog lika, koji je osnovao grad Dardaniju.





 Čanakale je, posle Istanbula, druga prelazna tačka Turske, između Azije i Evrope tako da ovde sve  vrvi od  saobraćaja. Tu su i veoma važni trajekti koji spajaju  obaledba kontinenta  ploveći kroz dva mora –
 Egejsko i Mramorno. 







Čanakkale (Azija)


Na azijskoj strani moreuza Dardaneli, nalazi se grad Čanakale. Svake godine koliko mogu da primetim sve veći, moderniji i lepši, a u prošlosti je uvek imao veliki strateški značaj, kao prva tačka kontrole Mramornog mora, tj. Bosfora i Istanbula.

Vizantijski naziv za Čanakale bio je Dardanellia – otud i engleska verzija Dardaneli. Naspram terminala za trajekte uzdiže se istorijska kula – sat, izgrađen 1897. godine, a malo dalje, na trgu Republike izložen je gigantski top koji je bio korišćen u bitkama tokom 1915. godine, koji je jedan od glavnih simbola ovog grada.
Među glavnim gradskim atrakcijama su:
rektorat iz 19. veka koji se sad koristi kao Kulturni centar sa galerijama za brojne izložbe.

  Arheološki, Pomorski i Vojni muzej (smešten u tvrđavi Čimenlik koja je preuređena za potrebe muzeja).

Stare kuće su sada pretvorene u restorane i prodavnice. 

Ukoliko odsedate u Čanakalama, možete posetiti istorijsko značajno mesto 
Asos, 
Troju,
 i prelepa ostrva Gokceadu i Bozcaadu.




sa azijske strane, pogled na najuži deo Dardanela, početak Čanakala i evropsku stranu sa druge strane



Na brdu se nalazi se veliki natpis na kome piše: "Stani, putniče! Ovo tlo po kojem nesvestan gaziš, mesto je gde je potonula jedna era. Pokloni se i slušaj, ova tiha humka je mesto gde kuca srce nacije."


 Eceabat (Evropa)


Ukoliko putujete u Tursku sopstvenim prevozom ili autobusom, a vaša destinacija je tursko egejsko primorje, vrlo je verovatno da morate proći iz Evrope u Aziju baš ovde. Postoje naravno još neke solucije koje možete pogledati na ovom sajtu, ali je provereno najbolja, najkraća,  najjeftinija i najpouzdanija veza , ukoliko dolazite sa Balkana, preći iz Evropu u Aziji ili obrnuto, trajektom Eceabat - Canakkale.
Trajekt u sezoni radi preko celog dana i noći, tako da nema nekog čekanja i zadržavanja. Spustite se do luke i ukrcajte na prvi slobodan.
Pošto je ovo negde skoro polovina puta od Srbije do morskih gradova koje posećujemo (Bodrum, Marmaris, Fetiye etc.), onda je ovo jedna od odličnih kombinacija gde možete napraviti jednodnevnu ili bolje reći jednonoćnu pauzu. Mi smo prošlih godina, na putu do turskih primorskih gradova pauzu pravili u Edirnu (Jedrenu), ali smo ove godine odlučili da u povratku prema Srbiji prespavamo u Ecebatu, na Mramornom moru, na evropskoj strani. Hoteli su locirani pored samog mora  ili druga linija eventualno, nema ih  mnogo jer je to malo mesto, ali su korektni.  Čim se iskrcate sa trajekta hoteli su baš tu. Takođe, tu su i prodavnice, restorani, suvenirnice, sve ono što turistima treba.
Hotel smo nekoliko dana ranije rezervisali iz Bodruma preko sajta booking.com, i mogu reći da smo bili prezadovoljni odnosom cene i usluge tj. smeštaja. Konkretno, govorim o hotelu Ejder Eceabat. Na odličnoj lokaciji, izuzetno čist, osoblje ljubazno, svaka preporuka.


Hotel Ejder Eceabat


Ono što je isto bitno da taj dan odmora ne morate prespavati, jer ima i nekih mesta koja se mogu obići u blizini. Na desetak km, nalaze se lepe plaže na Egejskom moru, zatim monumentalni spomen park, poprište Galipoljske bitke, srednjevekovna tvrđava u mestu Kilitbahir.



pogled na Eceabat, tačnije KIlitbahir mesto i tvrđava, na evropskoj strani gledano iz luke Čanakkale
Eceabat



Eceabat


Eceabat

Eceabat

Eceabat
Türk Lokantasi, Turkish food

tradicional turkish game, tavla




Kilitbahir


mestašce na par kilometara od Eceabata, prema ulazu-izlazu iz moreuza.
Ovo mesto treba posetiti pre svega zbog stare tvrđave i memorijalnog kompleksa iz Prvog svetskog rata.
Tvrđavu je ovde podigao sultan Mehmed II Osvajač, poznatiji kao Fatih, ili onaj koji je osvojio vizantijsku prestonicu Carigrad,  29. maja 1453. godine. Osmanlije su prvo sazidale ovu nesvakidašnju tvrđavu kojom su zauzeli i kontrolisali Dardaneli, a onda odmah sagradili i Rumeli hisar na Bosforu, kada su već kontrolisali Dardanele i time zatvorili pružanje pomoći Vizantiji iz Evrope pomorskim putem.
Ovog leta (2013. godine) tvrđava se renovirala, tako da smo je posmatrali okolo, bez mogućnosti ulaska u muzej, ali je svakako lepa i veoma neobična.



kilitbahir castle, kilitbahir kalesi

kilitbahir kalesi

kilitbahir tvrđava



kilitbahir castle

pogled na azijsku stranu, Čanakale sa tvrđave KIlitbahir



Kilitbahir kalesi





 Galipoljska bitka jedna je od najkrvavijih bitaka Prvog svetskog rata.
Jedan od memorijalnih parkova se nalazi u neposrednoj blizini Kilitbahir tvrđave.





 Galipoljski Srbi



Zašto je nama iz Srbije ovo mesto još veoma interesantno, je podatak da su ovde opstali i živeli od 16. do 20. veka  tzv. Galipoljski Srbi, čak u nekoliko sela. Srbi pravoslavci iz Srbije, dovedeni iz Pomoravlja, Resave i sa Kosova, nastanjeni  ovde, opstajali i sačuvali svoj jezik, kulturu, veru, identitet  i onda preseljeni u Makedoniju ( nakon grčko-trurskog rata 1923. godine) da bi već u sledećoj generaciji postali Makedonci, više o tome pročitajte na portalu poreklo.rs.













Ovde su stvarno predivni zalasci sunca, a tek izlasci...
Pošto smo krenuli u ranu zoru prema Srbiji, imali smo tu sreću da vidimo i to veličanstveno buđenje sunca iznad Mramornog mora. Jedino zbog čega sam zažalila kad sam ugledala ovako ''slikovito'' nebo, sa zmajskim oblacima ili oblicima iznad Mramornog mora, je to što nisam imala neke mnogo bolji aparat da sve to zabeležim kvalitetnije...
 Sledeće godine ću to ispraviti, nadam se :)







4 коментара:

  1. Presla jednom, bio mi jedan od najlepsih trenutaka u zivotu.
    tvrdjava mi se svidja!

    ОдговориИзбриши
  2. Citam jednu divnu knjigu o Galipoljskoj bici i Canakkala pa mi je post dosao kao narucen :)))

    ОдговориИзбриши
  3. Nebo si nam uspjela dočarati i sa aparatom kojim nisi potpuno zadovoljna:)
    Uživala sam u ovoj seriji postova o Turskoj.

    ОдговориИзбриши
  4. Opet prelep putopis.A fascinantno mi je kako mali putnik stoički podnosi obilaske,štrapaciranja uzduž i popreko,vožnju i poziranje.Podsća me uvek na moju decu kad su bila tog uzrasta,sa skoro svake fotke ili vire ili poziraju...:)
    Pozdrav!

    ОдговориИзбриши