''Peto carstvo'' u Kruševcu gradu - izložba skica, crteža i kostima Olje Ivanjicki za Monu...

Povodom obeležavanja 14.oktobra – Dana oslobođenja Kruševca, u organizaciji Narodnog muzeja Kruševca, Fonda Olge Olje Ivanjicki i Modne kuće MONA,  početkom oktobra 2013. godine u Kruševcu je otvorena izložba skica, crteža i kostima, najpoznatije srpske slikarke dvadesetog veka, Olje Ivanjicki
 pod nazivom „Peto Carstvo“.

Odakle ovaj naziv, jednom je Olja objasnila:

“Saznajem da je Hegel istoriju čovečanstva podelio na četiri carstva – orijentalno, grčko,rimsko i germansko. Bilo je više nego čudno da odonda nema nijednog novog carstva, jer uslov carstva je ideja slobode koja se plaća krvlju i žrtvom i onaj ko je dao najveću žrtvu ima pravo na umsko carstvo. Pitala sam zar nema nijednog  carstva od tog 18. veka. Shvatila sam da ovaj prostor ima pravo na PETO CARSTVO. Dato je najviše žrtava  u krvi i za slobodu i to se radi oduvek , skoro do današnjih dana. A posle najveće žrtve dolazi do vibracije univerzalnog polja inteligencije, tj. stvaranja superstring polja. Onda nastupa imperija uma – PETO CARSTVO. Imamo pravo na Peto umsko istorijsko  carstvo.
A onda sam  tiho , bez velike pompe i najave poslala u svet tu poruku preko mojih crteža i grafika, na stotine, koje su sve nosile jedan skromni naslov  ”Peto carstvo i beogradska škola mišljenja”.
To je brend koji nam niko ne može oduzeti na koji mi imamo pravo. Srbija ima pravo da ima jedan intelektualni brend…” (Olja Ivanjicki, Politika ,2007)

........................................................

Svoje viđenje  Petog Carstva u  ovoj kolekciji,  Olga Olja Ivanjicki, slikarka, vajarka, arhitekta, dizajner, mislilac i pesnikinja, prikazala je kroz šest istorijskih segmenata kroz 69 skica, crteže, 42 fotografije i kostime koji su po njima rađeni i premijerno prikazani neposredno pre nego što se preselila se u carstvo duha 24. juna 2009.
Tada 2009. u Beogradu ih nisam mogla pogledati, mada sam nameravala, jer sam bila u porodilištu, :) ali zato mi se posle par godina ukazala prilika i razlog više da posetim moj rodni grad - Kruševac.

revija za Monu,  umetnička kolekcija

Izložba adekvatno medijski propraćena u Kruševcu, osoblje muzeja veoma ljubazno, nasmejano.
Jednom rečju - zadovoljstvo.

Dušanova carska Srbija, Lazareva Srbija, vladarske odore, krzna, dijademe, porodični grbovi, dijademe, crvena i purpurna, kraljevsko plava i zlatna, kristali...

Srpski ratnici kako ih je videla Olja - Miloš Obilić, Kosančić Ivan, Toplica Milan, braća Jugovići..

Posebni nadahnuće su joj bili Kosovo i božuri. Ptica kos, po narodnom verovanju, zloslutnica, oličenje demonskih sila, koju je Olja predstavila kroz crne kostime sa perjem, kristalima i crveni božur kroz haljine u formi stilizovanog cveta, koji je po našoj mitologiji crven jer je nikao na Kosovu, od krvi palih junaka.

Saradnici na realizaciji kolekcije “Carstvo”  su bili kreatori Mone – Kristina Gajić i Ana Leković koja je autor tašni.Tašne  za kolekciju Carstvo predstavljaju neobičan spoj savremenih elemenata oplemenjenih  motivima sa fresaka srpskih manastira. Dakle, ''freske, Vizantija'' na torbama i odeći nekoliko godina pre D&G...

Sem ''carske'' Srbije možete se kostimima i skicama ''teleportovati'' u neka druga vremena, posetiti ruski dvor, pogledati kako je videla Puškina, rusku aristokratiju, Njegoša, vladiku Danila Petrovića, Nikolu Teslu, Saru Bernard i Mata Hari na balu kod Tesle i mnoge druge njoj zanimljive ličnosti.

galaktičko ljubičasta boja za uvod, Olja je tako često koristila, nekako sam sigurna  da je volela...

...''Nikola Tesla je toliko veliki u svojoj ideji za dobrobit čovečanstva, koje to nimalo nije iskoristilo, jer možda je došla pre vremena, kao i mnoge druge ideje, da sve što možemo je da ga se sećamo, da ga poštujemo, volimo ga i divimo mu se kao da je među nama i  sada.''... Olja o Nikoli Tesli

Nikola Tesla, Mata Hari

Marlen Ditrih

ruski dvor

kostimi ruske carske dame

Puškin

Njegoš

Vladika Danilo Petrović

 Najlepši deo izožbe

srednjevekovna Srbija - kostimi i crteži

prelepi detalji na carskim haljinama

ovoj sam se vraćala nekoliko puta, kakvi detalji, kakva energija

Car Dušan

Lazar i Milica Hrebeljanović

Anđeo Novog Doba

kostim za Milicu Hrebeljanović

kosovska inspiracija - junak Jugović i kostimirani ''kos''

kosovske '' ptice''

Olja je, kažu, umela da slika u zanosu po 20 sati bez prestanka, da ne bi pokvarila čaroliju nastajanja slike. Govorila je da nijedan dan nije vredan ako je bez crte, ili bez reči, i zato je uvek nešto radila - slikala ili crtala ili pisala ili vajala.

Kažu da je volela da joj neko čita satima dok  ona slika, i to bi onda bile njene izabrane knjige o istoriji sveta, o tajnama, o misterijama, vanzemaljcima, novim dimenzijama. Onda bi ona na taj način  u svoje slike ''utkala'' neku enigmu iz pročitane knjige, nečiji lik bi jasnije videla, otkrivala bi tajne u naznakama. 

Olja je svojim slikama pokazala da umetnost može sve.

Bila je  nekako posebna. Išla je mnogo ispred svog vremena i zato njeno vreme i vreme razumevanja i divljenja njenim slikama tek dolazi. Zahvaljujući ljudima koji je nisu zaboravili, prvenstveno Fondu, Moni, Narodnom Muzeju Kruševac koji je prepoznao potrebu građana da gledaju njene slike, grafike, kostime, bilo šta u čemu je Olja učestvovala, mogli smo da uživamo u ovoj izložbi u Kruševcu.

 Imala sam utisak da su neki kostimi i slike ''carske'' Srbije, posebno Hrebeljanovići, uvek i bili ovde (mada dobro znam da nisu), ali to je onaj osećaj kad se oseti duh pripadanja nekog predmeta nekom prostoru i to se ne može adekvatno izraziti rečima. A možda i ne treba..

Čarolija potpunog poklapanja... 

Kao u snu...

U kojoj se uživa u tišini...

Taras Loboda i žene u crvenom...

'' Nedavno objavljeno istraživanje pokazalo je da se muškarci povode za primalnim instinktima koji povezuju boju sa seksom, ali takođe toga nisu svesni.

Navodno , žene u crvenom će pre biti pozvane na izlazak od predstavnica lepšeg pola obučenih u neku drugu boju, tvrdi se u studiji urađenoj na Univerzitetu u Ročesteru.

Istraživanje je obuhvatilo 100 muškaraca, uglavnom fakultetski obrazovanih, kojima su pokazivane slike "osrednje privlačnih" žena.

Fotografije žena bile su oivičene crvenom, belom, sivom i zelenom bojom. Čak i kad je u pitanju bila ista žena na slikama različite boje, muškarci su ocenili da je ona oivičena crvenom privlačnija.

Druga serija fotografija prikazivala je žene u različitim majicama i opet su najprivlačnije bile one u crvenoj odeći. Ispitanici bi takođe potrošili duplo više novca na sastanak sa ženom, ukoliko ima na sebi crvenu odeću.

Uprkos rezultatima, muškarci su tvrdili da boja igra malu ulogu u njihovom izboru, što sugeriše da nisu bili svesni efekta koji na njih proizvodi crvena boja .Autori studije kažu da je ovakva reakcija muškaraca na crvenu boju verovatno rezultat biološkog instinkta. Oni su dokazali da su drugi primati naročito zainteresovani za ženke koje pocrvene. „Sa pragmatične tačke gledišta, žene bi trebalo dobro da paze koju će boju odabrati i razmisle o tome kakvu poruku šalju okolini. S druge strane, ma šta muškarci mislili o ženama, njihove preferencije i kriterijumi su naprosto – primitivni“, objašnjava Adam Pazda,socijalni psiholog ''.

Ja sam trenutno u nekoj 'opasno' crvenoj fazi , koja me 'uhvati' bar jednom godišnje , a ako sam je neke godine propustila , to sigurno nije bila moja godina ..

Uglavnom , tada moram da bojim po stanu ,obično su to zidovi ili fuge u crveno ili stavljam bordo-crvene kuhinjske elemente,stolice,a nekad se zadovoljim i tapetama u crvenoj ili bordoj boji, pošto su meni te dve boje,dve rodjene sestre iste krvi-crvene ...

Naravno, to se odrazi i na moj garderober- ove godine je crveni talas zahvatio jednu ešarpu,2 haljine, plišane crvene cipele , i koralno crveni lak za nokte , i stavljena je crvena  bordura u 'Žutoj ' sobi  za razmišljanje...

A sve ću apostrofirati i suočiti se sa tom strašću (manijom :) ovim postom o ženama u crvenom..

Tek, muškarci navodno nisu svesni učinka crvene boje, ali jedan jeste...

Njegovo ime je Taras Loboda..Njega nisam srela , ali jesam jednu njegovu damu u crvenom , u Pragu jeseni 2007...Ovako je to bilo..

Drugarica i ja smo te godine iznajmile stan u Pragu ,sa ciljem da što bolje upoznamo ovaj grad i neumorno smo tabanale ne zna se po koliko kilometara svaki dan(više od 10: ). Čisto sumnjam da je ostao neki deo grada koji nismo istražile i turistički apsolvirale .Epilog je da smo ga stvarno temeljno upoznale,i sada se savršeno sećam naziva nekih skromnih uličica u kojima sam ja nalazila svakakva čudesa, kao npr. Karmelitska ulica  na Malostranskim namjestima (što je meni mirisala  na karamele i čokolade ).

Ostale smo doživotno zaljubljene u taj grad ,njegovu umetničku dušu, i  posle Praga smo sve ostale metropole poredile sa njim , u korist Praga , naravno.

Eto, moglo bi se reći , pronašla sam se u Pragu i rado bih se tamo vratila da ostanem doživotno!

--

Dakle, Mala strana ili pravilnije Malostranske namjesti ,jedan od 4 glavna dela centralnog gradskog jezgra, je  nama bila najinteresantniji deo Praga, pa smo je najčešće posećivale. Prolazeći tako Nerudovom ulicom ,zapazila sam u izlogu neke galerije portret žene u crvenom..Kao hipnotisana, gledala sam u tu lepotu portreta .Galerija je bila zatvorena u tom periodu zbog  renoviranja, tako da je ono unutra ostalo misterija. Tek i dalje sam tuda prolazila i uvek zastajala da  malo pogledam devojku sa tužnim očima.I sama sam u to vreme iako uvek nasmejana , sigurno  bila tužna ,negde duboko u sebi, jer čekala me je zakazana  operacija dojke ,po povratku u Srbiju  :( Možda sam  u njenim očima  nalazila smirenje i utehu da nisam jedina  tužna devojka na svetu u tom momentu :p  Ko će ga znati ??Da je ne bih zaboravila i da bih ukrala makar malo od njene lepote slikala sam je i ponela sa sobom, uopšte ne znajući da ona stvarno postoji i da ću se sa istom sresti nekoliko godina kasnije na internetu :)

Autor,tvorac ovog  portreta je već pomenuti

Taras Loboda 

  rođen 1961. godine u Ukrajini, u porodici čuvenog ukrajinskog umetnika I.I.Loboda .

1985. godine je diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Kijevu. Od 1993. godine sa svojom porodicom živi u Pragu.Radom u svom uglednom praškom studiju ,u Nerudovoj ulici, Loboda promoviše i svoju umetnost na  veoma posećenom mestu,značajno kotiranom na mapi umetnika.Tako , da je možda i zahvaljujući jednim delom što je pozicioniran u Pragu , bio dostupniji brojnim turistima   ,ljubiteljima umetnosti,pre svega, iz celog sveta, a ponajviše iz Amerike,Evrope i Bliskog istoka.

Svojim radom Taras nam pokazuje svoje znanje o slikarskom realizmu ,ali nas u isto vreme vraća i podseća na period renesanse kroz svoje  žive ženske portrete, koji su moderno sveži i zapanjujuće čulni i lepi.

Loboda se drži tri osnovna motiva,a to su ženski portreti i aktovi (tela sa melodičnim linijama i setna lica sa naglašenim sjajnim očima punim tuge ) i pejzaži.On uspeva u svim linijama svog stvarlalačkog rada, a potvrda je da su njegovi radovi izuzetno zanimljivi za javnost. Sa tehničke tačke  je istreniran odlično.On lagano oblikuje i daje formu stvarima ,naglašava princip kontrasta ,tako da boja njegovih slika ubedljivo prenosi kako supstancu , tako i osećanja.Taras Loboda je našao svoje mesto u evropskom postmodernističkom umetničkom prostoru ,i dosledno ga brani .

Žene u crvenom-portreti

Beautiful

Lady Malbuner

Donna

Enigma

Ferize

Lela

Galina

Marianna

Lisa

Više o autoru na njegovom zvaničnom  sajtu http://www.tarasloboda.cz/gallery