Moji dekupažčići broj 5...

Poslednjih meseci moj subjektivni osećaj 

zbog ogromnih obaveza je 

kao da se Zemlja ubrzala, 

i ja sada trčim da uhvatim korak sa njom. 

Pa malo posrće ona što je dodala preveliki gas, 

malo ja što hoću da je sustignem...

Napravim ja tako listu prioriteta 

jer reče jedna teta: ''Kad ne možeš sve, radi stvari višeg reda'',

i u tom istrajanju uželim se kreativnog nereda...

''Pustite me, stroge tete, hoću da se igram kao dete!''

Uzmem moje četkice, akrilne boje, salvete, lepkove

 i bar na neko vreme dok uživam u svom hobiju,

 zaustavim Zemlju i siđem na prvoj stanici.

Sissi, kutija za nakit, pour moi :)

Lidija, stalak za ogrlice

svećnjak

Limenke doterane

Limenke sada žive u maminom kupatilu

Zlata, kutija

stara polica za začine, kojoj su falile neke kutije, godinama stoji u podrumu čekajući da dođe neko da je baci, sada preuređena, prefarbana

Ogledalo Gaga

Sneža, kutija za čajeve

Miljana, kutija za nakit

Olivera, kutija za pisma

Violeta, kutija za nakit

Ana i Jelena, kutije za broševe

Milena, kutija za šnalice, mašnice i sve što tetkino dete nosi

Ljubac, K

Moji dekupažčići broj 4...

Kutiju sa motivom pink cipelica, sam pravila namenski za šminku, ali trenutno u njoj borave moje narukvice. Veoma je prostrana, a ima mogućnost i da se zakači na zid, tako da može biti dosta funkcionalna za odlaganje kojekakvih sitnica.

Sledeći dekupaž ''cvetni set'' sam uradila sa istom salvetom, za poklon jednoj starijoj gospođi. Ona je videla jedan moj dekupažirani poslužavnik sa ovim motivom i prokomentarisala da joj se dopada. Stoga sam ja odlučila da joj za rođendan napravim u istom dezenu ram za sliku, a u isto vreme i držač koječega, zatim svećnjak i kutiju za sitnice.

Sledeća dekupaž-kutija koju sam radila je poklonjena rođacima sa ostalim poklonima za srećno useljenje. Kod nas je takav običaj, koji smatram  lepim, kad se neko useli u novi životni prostor, da mu se nešto kupi i naravno, poželi sreća. :) Ja sam pomislila da bi se rođaki dopala ljubičasta kutija, sa motivom lavande, da ima malo starinski izgled, za odlaganje nakita, broševa i sličnih đinđuva i takvu sam napravila.

Sledeća ''kreatura'' nastala u poslednjih mesec dana je i jedan šareni klovn.

Klovn je od gipsa, pa smo ga moj sin i ja bojili, igrali se i baš u tome uživali. Jovan je birao boje, ja sam ih nanosila i na kraju smo zasadili čuvarkuću u klovnovskoj torbi. Klovn je smešten između dva prozora koji gledaju na glavnu ulicu. To je taj vojvođanski ''prozorski'' duh koji smo poneli iz Vršca, da svašta stavljamo na prozore. Tako da sada naš klovn raduje ili plaši Šumadince, zavisi kako ko gleda. ;)

''Lepota je u oku posmatrača.''

Da li se sećate ove torbe?

 To je moja pismo torba od eko-kože, koju sam retko nosila pa sam na njoj isprobala dekupaž tehniku, uspešno. Pošto mi se ova salveta dopala, a ostalo je još dovoljno, odlučila sam da eksperimentišem sa primenom salvetne tehnike lepljenja na tekstilu i laku.

Uzela sam relativno stare cipele, koje nisam nosila već dugo i pokušala sa im dekupažiram potpetice. Potom sam ih prelakirala i sada su u paru sa torbicom.

Nakon ove uspešne ''operacije'', osmelila sam se. 

Odlučih da jedne od najudobnijih cipela koje sam ikada imala, a koje su pretrpele izvesne ''ožiljke'' na jednoj svadbi, u vidu zareza na potpetici 

(a posle čega nisam mogla da ih nosim, jer meni to bode oči, iako je zarez par mm i  pozadi), 

odlučim da ih u znak ljubavi što su me lepo služile ''klimtiram'', 

tj. dekupažiram salvetom sa motivom Klimtovog poljupca.

Sada su savršene. 

Umesto ''zareza'', Klimtovi motivi, krugovi i poljubac.

Ponovo su nosive, ali sve i da nisu, za gledanje jesu.

Moji dekupažčići broj 3...

Već treći mesec zaredom kako se na ovom blogu ustalio običaj da jednom mesečno postujem radove koje sam radila na temu  dekupaža. Tu praksu nameravam zadržati,  ako mi slobodno vreme bude dozvoljavalo ovaj divni rad.

Dekupaž je stvarno divna aktivnost i velika relaksacija za mene.

Sve žene koje se bave ili uče da dekupažiraju kao ja, sa kojima sam razgovarala na ovu temu, su potpuno isto rekle -  da se osećaju divno, smireno, rasterećeno dok rade i veoma srećno kada posle gledaju te svoje radove u svom domu ili u domu svojih prijateljica. Takva je i moja priča..

Što se tiče novina i istraživanja, sa dekupažom zaista nema kraja. Uvek se izrodi neka nova ideja, gde bi se još mogao primeniti i na koji način. Jedino što me ponekad ta prevelika želja da vidim što pre ''krajnji produkt'' mog rada ili moja nestrpljivost, spreče da malo sačekam i dobro osmislim, pre nego požurim. Ali dobro, vremenom se uz tehnike rada, 

na greškama svojim,  uči i strpljivosti. 

Ono što je izdekupažirao septembar u meni ...

Kutijica za jednu malu princezu, u koju joj nameravam staviti još jedan poklončić...

Zatim sam dekupažirala jedan stari sat i jednu malu sliku, istom salvetom.

Potom sam jednu staru, dotrajalu kuhinjsku dasku dekupažirala prošlogodišnjom preostalom slavskom salvetom.

Zatim sam se u ostavi srela sa jednim izgrebanim poslužavnikom i odmah došla na ideju da ga sredim salvetama, i da mu odmah napravim društvo, drvene podmetače u istom ruhu.

Jednu staru kutiju od kafe, sam istom tom salvetom pretvorila u cvetnu kutiju za čuvanje začina u kesicama.

Onda sam našla jednu kutiju sa fiokama, koju sam obojila u belo, dekupažirala, ukrasila dugmićima za otvaranje i smestila prstenčiće u nju.

Onda mi se smeškala moja svakodnevna šminka iz nekog nesesera i ja odlučim da metalnu kutiju od holandskih kolača iz devedesetih:( , pretvorim u lavandno carstvo za moje sjajeve, pudere itd.
Premda se zbog boljeg zadržavanja potonje boje, uvek prvo nanosi preparatura na predmete od metala, pre boje, i ja sam to uradila. Interesantno je da je preparatura imala  intenzivan miris lavande, koji je ostao i kad je proizvod završen.
Sada moja romantična kutija za šminku (sa motivom lavande)
stvarno miriše na lavandu. ;)

jjjj

Onda je u moje ruke došla jedinstvena na srpskom tržištu salveta sa klimtovskim motivima. Mojoj sreći nije bilo kraja, pa reših da je iskoristim maksimalno i da sve ''klimtiram''. Prvo sam ''klimtirala'' moju kutiju za naočare, pa onda jedno ogledalce suvenir iz Turske, i na kraju jedan drveni poslužavnik.

Sad svi oni zajedno uživaju, kao jedna srećna Klimt porodica privremeno nastanjena u Kragujevcu.

Želela sam da isprobam dekupaž na eko-koži, pa sam odlučila da eksperimentišem sa mojom narandžastom torbicom koju retko nosim. Odabrala sam salvetu sa svim mogućim bojama, da bih lakše nosila moj klač ubuduće.

Posle eko kože, trebalo je sa primenom dekupaž tehnike eksperimentisati dalje. Razmišljala sam šta da isprobam i onda moj sin jednog dana pronađe jednu masku od gipsa koju sam odavno kupila sa željom da je ukrašavam, pa nikako nisam. Odmah sam znala, da ćemo je dekupažirati. Kao ''Mesečeva kćerka'' (kao i svaka žena), koja voli  Betovenovu ''Mesečevu sonatu'' , a trenutno  čita knjigu  (Mesečeva rosa)  motiv je morao biti ''Mesec''. Salvetu sa motivom meseca sam lako pronašla, dekupažirala  sam je sa  desne strane lica naše maske, a ostalo smo, moj četvorogodišnjak i ja, ukrasili akrilnim bojama. On je predlagao gde koju boju da stavimo, ja sam ga slušala, on je potom lakirao. Naravno da smo bili zadovoljni našim prvencem. A na ovaj način on se oslobodio i nekog straha od maski koji je odavno imao. Sada ih obožava ili bolje rečeno, sada ih oboje obožavamo . ;)

mama i sin pod maskama vam šalju  puno :***