Edirne (Jedrene), nekadašnja turska prestonica ...

Šta možete videti u Jedrenu

(sve što ste hteli da znate o ovom gradu, 

a niste imali koga da pitate ;) :D)

Jedrene (Edirne,  tur.),  turski trački grad u regiji Edirne,  na tromeđi Turske, Bugarske i Grčke. Nekada prestonica Turske, danas je šarmantan grad sa oko 150 hiljada stanovnika. Grad je osnovao rimski car Hadrijan pod imenom Hadrianopolis. Nakon propasti Rimskog carstva, Jedrene se razvija kao deo Vizantije, a turski grad postaje 1365. godine kada ga je zauzeo  sultan Murat I.
Glavni grad Otomanskog carstva Jedrene je bio od 1365. do 1453. godine, tj. do pada Carigrada, nakon čega se se prestonica seli u Istanbul.  I nakon preseljenja sultanske svite u prestonicu, Jedrene je i dalje bio važan grad, jer je vladarska porodica provodila odmore, vikende, slala svoje prinčeve, princeze, sultanije da se razonode, srede misli, jašu ili da se  izleče upravo ovde, gde su im bile stare palate, letnjikovci, vrtovi, šume, lovišta, pa i prva duševna bolnica na svetu. Tu duševnu bolnicu podigao je sultan Bajazit II Pravedni, da bi se tu lečili vojnici - ranjenici od psihičkih bolesti izazvanih ratovima, koje su Turci neprestano vodili. Ovaj Bajazitov kompleks je pretvoren u muzej koji je 2004. godine proglašen najboljim u Evropi.

Jedrene  je  delimično dobro očuvao značajne spomenike iz srednjeg veka, koji svedoče o njegovom nekadašnjem sjaju. Najznačajnija je džamija Selimija iz 16. veka. Arhitekta ove džamije je Mimara Sinan, najpoznatiji graditelj Otomanskog carstva. Sinan je u Aja Sofiji pronašao inspiraciju za gradnju Selimije, čija su četiri minareta najviša u Turskoj i koja se smatra njegovim remek-delom. Građena je od 1569. do 1579. godine za sultana Selima II, sina i naslednika Sulejmana Veličanstvenog. Otomanska istorija obilovala je nesposobnim sultanima, ali Selim II spada u najnesposobnije i najomrznutije.

Pored džamije Selimije, u Jedrenu možete videti još Staru džamiju, Muradli, Uč šerefli i druge manje, zatim Makedonska nekada sahat kula (danas bez sata). Zatim mali preostali deo carske palate, koja je, nažalost, uglavnom porušena tokom tursko-ruskog rata i nakon ulaska ruskih snaga. Arheolozi pokušavaju da obnove ostatke i rekonstruišu i ovu znamenitost.

  Jedrene je uvek bio multinacionalni grad u kome su, uz muslimane, živele značajne hrišćanske i jevrejske zajednice. Krajem 19. i početkom 20. veka Jedrene je dva puta, 1829. i 1878. godine, bio pod ruskom, a u Prvom balkanskom ratu i bugarskom okupacijom. Bugari zbog nedostatka teške artiljerije pozivaju u pomoć II srpsku armiju, na čelu sa Stepom Stepanovićem sa oko 50.000 vojnika . Udruženi srpsko – bugarski napad je rezultirao turskim porazom. Komandant odbrane Šukri paša, koji je dugo vremena odolevao Bugarima, predao se generalu Milovanu Gavriloviću. Navodno su Turci odlučili da se predaju tek nakon dolaska srpske armije, jer su se plašili bugarske osvete.  To je sve bilo 1912. godine, ali su Turci već naredne godine, u Drugom balkanskom ratu, vratili kontrolu nad gradom. 

Groblje 8000 srpskih ratnika izginulih kod Jedrena. Nakon Londonskog sporazuma bile su organizovane posete grobova palih srpskih vojnika kod Jedrena, koja su bila u mestu  Kadikoj. Očevi i majke poginulih srpskih vojnika su zaprepašćeno ustanovili da su Bugari promenili (pobugarili) sama prezimena, koja su bila upisana na krstove palih boraca. Ovako nešto kad vidiš i pročitaš, ne možeš a da ne pomisliš koliko je naš  narod strašno stradao i ginuo  u užasnim ratovima.

 Danas postoji memorijalni kompleks ''Edirne Balkan Wars'', u sećanje na

žrtve rata...

Sve ostale muzeje u Jedrenu, možete naći na ovom sajtu.

Kroz Jedrene protiču reke Marica i Tundža. Obale ovih reka premošćuje desetak starih kamenih mostova, a na mojim fotografijama je jedan stari srednjevekovni most, čiji je arhitekta takođe već pomenuti ''neimar'' Mimara Sinan, inače tvorac i ''našeg'' mosta na Drini kod Višegrada.

Grad ima stari i novi, moderni deo. Moderni deo grada je  kao bilo gde u svetu, dok je prava lepota ovog grada sačuvano staro jezgro sa drvenim autentičnim otomanskim kućama, zatim tržnica bazar u centru, zove se Edirne Grand bazaar,  kao mala Kapali čaršija, zatim tu je pešačka zona Saračlar, sa bezbroj butika, radnjica kojekakvih, od zlata do ratluka. Cene su veoma pristupačne, pa ako se vraćate iz Turske kolima, obavezno svratite u Jedrene  da potrošite preostale turske lire. U toj glavnoj i nekim uličicama okolo, ima divnih radnjica sa tradicionalnim turskim slatkišima za poneti - ratluk, gurabije, alva i slično i samo malo uporedite cenu, sigurna sam da ćete naći mnogo toga za malo para. Prosečna cena veće kutije ratluka je oko 7 TL, što je veoma povoljno.

U glavnoj ulici su turske poznate marke, od Waikikija (za decu i odrasle), Kotona, 

a postoji i u novom delu grada  odličan tržni centar,

 Margi outlet Edirne, gde takođe možete pazariti dobro. 

  

Ja i dalje ne znam šta je to zbog čega ja svaki put kada kolima putujem u 

Tursku,

 moram da svratim bar po dva puta u Edirne.

(o tome sam već pisala u jednom postu od pre dve godine).

 Sviđa mi se neka ''uspavana'' energija ovog gradića, 

zovem ga  malecki Istanbul, pomalo je kao neki gradić na jugu Srbije.

Gotovo uvek moj suprug i ja isto zaključimo: '' Kako mi volimo ovaj grad!''

U početku smo odsedali po hotelima, ali smo ove godine pronašli na sajtu 

booking. com 

novootvoreni apart-hotel, (kako to Turci zovu), i baš nam je odgovarao. 

Aydin Apart Hotel Edirne, to je cela zgrada,

pretvorena u apartmane, koji imaju kuhinju, spavaći deo, kupatilo,

 sa jednom ili više soba,  

Wi-Fi, a u samom centru su, obezbeđen parking i to sve 

za nekih 3000 dinara 

po noći

 ( za ceo apartman, ne po osobi).

Sigurno je i hrana jednim delom kriva za naše svraćanje

 u Edirne, 

jer ovde ima nekih lokalnih 

specijaliteta koji su veoma ukusni:

 ("Edirne ciğeri") džigerdži,  

paste od badema i marcipana (''badem ezmezi'')

i uvek odličan burek, paste (to su kod njih i odlična, 

slatka peciva iz pekare) 

i lahmacun i rižoto i kebabi i svašta...

Pa tako, mogu zaključiti ,

da su nam Turci pored svih nevolja i papazjanija,

bar doneli veoma interesantnu kuhinju, 

jer mnoga jela turske kuhinje mi već uveliko 

konzumiramo vekovima,

i mislimo da su naša (sarma, baklava, tulumbe, pilav itd.).

Jedino što ovom gradiću nedostaje to je 

izlaz na more...

I zato se i posećuje na putu ka moru..

na ulazu u Edirne iz pravac Čanakala, preko 100 km su okolna polja pod suncokretom, praznik za oči

Edirne, moderni kvartovi malo izdvojeni od gradskog jezgra

deo Trakijskog univerziteta u Edirnu

tradicionalno, veoma popularno  tursko rvanje u kome su borci namazani uljem, obučeni u specijalne, uske pantalone i tokom borbe jedni drugima guraju ruke u  pantalone pokušavajući da obore protivnika. Najznačajniji  turnir u zemlji se održava upravo u Jedrenu.

kako su lepe ove stare drvene kuće! Neke su ''utegnute'' a negde otpada fasada

početak pešačke zone sa bezbroj radnjica

Simbol Jedrena je  džamija Selimija. Ogromna je, podseća na Aja Sofiju. Izgradio ju je čuveni otomanski arhitekta Mimara Sinan, čiji se spomenik nalazi ispred džamije, koji je  Selimiju smatrao svojom najuspešnijom tvorevinom. Napravljena je za omraženog sultana Selima II - Pijanicu.

klupe kao da su rezervisane samo za muškarce, pitam se gde žene sede ili možda žene samo šetaju? :)

u  istoj uličici moj sin je izvodio neke kerefeke, kao i pre dve godine, i mi smo morali tu malo da stojimo i da ga gledamo..

tavla, bez nje nigde....

stari hamam koji je naručio  Mehmet Paša Sokolović

Edirne Grand Bazaar

svilene i gumene  bombone

  Makedonski toranj, u centru Jedrena,  poslednji ostatak  vizantijskih bedema. Nekada je na ovom tornju bila  sahat kula, koja se srušila 1953. godine. U podnožju se nalazi mali arheološki park. U trenutku moje posete bili su radovi u toku.

na izlazu iz Turske, Kapikule granični prelaz sa Bugarskom

jedno dete se tokom vožnje igra sa maminim šeširima, pa tako i spava :)

pored 3 telefona sa navigacijom, mapa Turske je ipak bila  najbolji prijatelj i saveznik na našem putašestviju

 ovo je poslednji iz serije  mojih letnjih putopisa iz Turske, 

bar što se tiče ove godine.

Ja sam uživala u obilasku, ali i evociranju uspomena

 kroz pisanje ovih putopisa.

Nadam se da ste se i vi prisetili nekog vašeg 

''turskog'' putovanja ili

da ste možda dobili ideju da posetite neko mestašce.

Pošto ovi moji postovi nisu baš laki za održavanje (jeftini ;), 

pisaću malo o knjigama i nekim bližim mestima, 

dok se ne sakupe potrebne novčane motivacije 

za nove destinacije :D

Hvala na čitanju i komentarima :***