''Put ružama posut'' - princeza Olivera Lazarević...

 

Despina, preuzeto sa sajta

...''Оптужујем ћутање јер нема река тече својим током,

али нека не руши моју кућу!''...












Ово ће бити један ''лично обојени'' пост ;)

за љубитеље историје,

можда и  историјски додатак посту о Едирну,

 из много разлога које ћу покушати да вам приближим.



 Пре него што се удубите у читање и размишљање,


предлажем да пустите ову дивну песму да вам употпуни ужитак.

Пре свега, кад сам год шетала улицама Једрена (Турска),

увек бих се сетила неких чињеница и онда размишљала о тим чињеницама,

и о нашим људима који су овде живели и мало истраживала.

Ево које су то чињенице које бисте требали да знате ако некад

посетите овај град, а имају везе са српским народом и овим градом:


1912. у Првом балканском рату,

где су биле сукобљене турска војска са једне стране

 и бугарска и српска са друге стране,

било је много погинулих у свим војскама,

али у близини Једрена у селу Kадикоj,

своје кости је оставило неколико хиљада српских младића.








Од 1365. до 1453. године, тј. до ''Пада Цариграда'',

 Едирне (Једрене) је био  престоница,

(након Бурсе која је била од 1326. - 1365.)

 а потом јаничарска база, центар за обуку елитних султанових  јединица.

Баш овде су довођена деца из Србије, јер је овде било нешто као прихватни центар

и место где се вршила оштра селекција и обука деце.

Од те ''наше'' деце само ћу  неке поменути кроз ову причу:

Car Lazar i njegova porodica, Pavle Čortanović, 1860.

*у Једрене су довођени сви  принчеви (вазалних држава)

 на школовање или ''дресуру'', 

нпр. румунски (Влад Цепеш - Дракула) је био један од њих,

што је детаљно описано у књизи, о којој сам писала овде.

*српски принчеви као залог вазалног односа према Турцима,

су такође ''школовани''

на турски начин у Једрену 

( деспот Стефан Лазаревић и Бранковићи)

неки су баш овде по казни тамновали и ослепљени ,

јер су наводно у Србији њихови

рођаци шуровали са Угрима (Стефан и Гргур Бранковић нпр.),





*овде су несрећно насилно довођене многе девојке, које би даље

селектирали за разне функције, углавном од робиња, проститутки до највишег ранга,

да буду у харему, као слушкиње или ако су рођене

''под неком ''срећном'' звездом, које тада баш нису сијале за хришћанке'',

да прошетају '' Златним путем'' до султанових одаја... :(



Једна од тих девојака, а једна од 7 принцеза одведених у харем,

била је српска  деспотица (Мара Бранковић)-

ћерка Деспота Ђурђа Бранковића и Јерине Гркиње,

 доведена у Турску за Мурата Другог,-

 утицај који је Мара имала на свог мужа султана Мурата Другог,

 није ни приближан оном који је имала њена баба - тетка Оливера на Бајазита,

 јер Мара и Мурат нису били блиски као супружници, а и Мурат је,

кажу хроничари, волео дечаке.

 Њен највећи утицај  је био за време владавине Муратовог сина,

султана Мехмеда Другог  Освајача, кога зову Фатих.

Мехмед  Други Освајач, онај који је отео византијски Цариград и претворио га

у турску престоницу, је одрастао уз Мару, коју му је његов отац султан Мурат

доделио да га васпитава, образује,

 којој је Мехмед још као дечак много веровао

и коју је целог живота звао и сматрао мајком, а да она то стварно није била.

Ова умна жена има многе заслуге које би српски народ морао

да зна и поштује,

била је изузетна личност, која је доживела дубоку старост,

која је својим дипломатским умећем успевала да

 добије оно што се ратовима није могло.

Са својих поседа у Грчкој (Јежево код Дафнија),

које јој је Мехмед доделио,

Мара је деловала и штитила хришћанску заједницу како у Турској,

Србији, Бугарској,

 Грчкој

 и на Светој Гори..

                  Оливера Лазаревић

*Хероина ове историјске приче, ипак је

 принцеза, деспотица, султана Оливера Лазаревић,

ћерка Лазара и Милице Хребељановић,

 коју су Турци прозвали ''Деспина'' (деспотица),

која је после Косовске битке као залог миру предата у

харем султана Бајазита Првог Муње.

 Према предању, пут из родног Крушевца ка Дренопољу (Једрену)

 српски народ је Оливери посуо ружама, а она га залила сузама.

Жена која је поднела толику жртву, а опет  остала  магловита у нашој историји и литератури,

препуној ''забрањених личности, детаља, података'',

која је умрла негде на Балкану, а не зна јој се гроб.

Није канонизована...





Колико је њена судбина била узбудљива и потресна, могле би се написати бројне књиге,

а тек филм или серија колико би били узбудљиви, нарочито за фанове турских серија...

У издању Фонда ''Принцезе Оливере'',  огромним залагањем Оливере Шарановић,

заљубљеника у нашу историју,

издата је монографија са свим доступним подацима о Оливери Лазаревић.



Љиљана Хабјановић Ђуровић се  пре пар година у својој књизи ''Игра анђела'' доста

 бавила, између осталих Лазаревића, и Оливериним ликом

и судбином, и користила се

релевантним историјским подацима турских хроничара,  Ашик-паше Заде и других и

у првом реду  “Житија Деспота Стефана”  Константина Филозофа.

Филм ''Пут посут ружама'' очекујемо да угледа светлост дана у Србији ове јесени...

Не зна се тачно баш како је Оливера изгледала, па је поменути  фонд направио ликовни конкурс

 ''Заборављена српска хероина'',

који је окупио младе уметнике из Србије,

са задатком да насликају нашу ''Деспину''.

Било је прелепих радова, што можете видети на овом линку.

Мени су се допала ова два рада, иако мислим да није била плавокоса и плавоока, како су је представили,

(у турским изворима се помињу крупне црне ''тужне'' очи и коса боје кестена),

али разумем да су хтели да буде слична Немањићима и свом плавом брату Стефану..

Допадају ми се и глумци које су одабрали ...

О савршеном одабиру глумца Драгана Мићановића за улогу Стефана Лазаревића, да и не говоримо.

Као што  је Жарко Лаушевић  био савршени ''Милош Обилић'',

тако је и Мићановић  прави човек за ову улогу.

Турски хроничари Оливери   нису опростили огроман утицај на султана и то што није

променила веру

( Бајазит је био изузетно верски толерантан, јер су му мајка и баба биле хришћанке),

па су је описивали овако:

 ''кад се Каурка (Хришћанка) састане са Ханом, постигне се све што се желело''.

Срби, с друге стране, који су је жртвовали и предали султану да оданде  чува ''мир'' и свог брата Стефана,

(у чему је она ванредно успевала, јер је била забележено изванредно лепа, отмена  и образована),

нису јој опростили љубав са Бајазитом.

Конкретно је забележено да је њена мајка Милица, која је предала султану са петнаестак година,

пре тога је пославши женама да јој изваде  ''све што је потребно'' да не би никада могла

да затрудни и роди ''турско'' дете, кад је дошла у госте код њих, запрепастила се видевши харем,

 опијања и остали разврат који је тамо био присутан и њену најмлађу ћерку

 која савршено ''плива'' у свему томе..

Ја не могу да се не запитам да ли је мајка знала где је послала,

да ли је била свесна да ту грозоту харемског затворског живота не би ни преживела,

 да није била довољно покорна и мудра.

Мајку је, наравно, било срамота због свега тога, поготово што је Оливера заволела убицу,

човека који је убио свог рођеног брата Јакуба,

који је убио њеног оца, Лазара,

 Милошу Обилићу (који је волео Оливеру) наредио да се одруби глава.

И још и горе што је видела да он њу лудачки воли...

Тако да Милица и Оливера нису говориле и нису се сретале до краја Миличног живота.

Оливерин брат, деспот Стефан Лазаревић,

је ипак био много трезвенији од мајке, тако да је он био итекако свестан колико му је сестра

 ''чувала леђа'' код султана, колико га је пута помогла и спасила и

као султанова миљеница успевала   да помогне својој земљи.

 Оваквим понашањем показала је изузетну дипломатску мудрост.

Политика мира са Турцима дала је своје најзрелије плодове по Србију -

одмах након смрти Вука Бранковића, (1398.) све земље Бранковића

ушле су у састав државе Лазаревића.

Заслуге за то, историчар Стојан Новаковић, приписује управо принцези Оливери.

 Оливерина судбина за тренутак је променила ток историје њеног народа. 

Према наводима Жељка Фајфрића, ниједна султанија пре Оливере, која није прешла у ислам,

није успела да постане толико утицајна.

Оливера је била “довољно мудра да зна до које границе сме да иде и шта може да добије”.

 Њене жеље нису прерастале у хирове и неуочљиво се мешала у политичке догађаје.

За своју породицу “умела је да избори шта се могло”.

Након султанове смрти, Оливера долази код брата у Београд и живи на релацији

Београд-Дубровник,  до краја живота.

Из тог, по мени, необјашњивог замерања Оливери, о њој се вековима није писало, причало, била је део

тзв. ''забрањене историје Срба'',

ништа јавно о њој, јер је тобоже срамота

што је потпуно припадала свом оцеубици, којем су је исти ти који су јој замерали и предали...

Зар то није контрадикторно?!

С којим правом ми данас да  судимо људима који су живели у средњем веку и да моралишемо

 над неким чињеницама,

 а притом да друге чињенице, одмах ту поред, и не помињемо!??

Не може се судити и разумети нека личност, без познавања прилика и времена у којима је живела,

и ако смо пуни предрасуда.

У далеком од нас, средњем веку, политички бракови

су били део свакодневице властелинских и краљевских породица.

То је тако било, зато што је тако морало да буде,

а да свега тога није било, ко зна шта би сад било!




Као што рече једна моја драга пријатељица:

''Често се питам како би сада свет изгледао да Турци нису ни дошли на Балкан..''




Углавном ''женско лице'' Ангорске битке била је управо Оливера Деспина Хатун..

Изазвани Тамерлан  је одговорио на Бајазитов позив на борбу, и мало је рећи разбио Бајазитову војску.

На крају је ухваћен и сам султан Бајазит.  Тамерлан је одлучио да Бајазита погоди

 баш тамо где га највише боли.

Тамерлана жене из Бајазитовог харема  нису посебно интересовале, али једне јесте - Оливера. 

Схватио је да је она управо то оружје којим ће казнити Бајазита.

Наредио је да се Оливера свуче и да га тако служи,

док Бајазит из кавеза гледа.

Бајазит је извршио самоубиство након осам месеци у заробљеништву,

наводно ударајући главому решетке кавеза,

мада има извора који наводе да се Бајазит отровао
 
сакривеним отровом у свом прстену,

не могавши да поднесе толика понижења и пораз.



 Када се вратио из овог боја, у ком је учествовао на страни Турака, Стефан Лазаревић је у Цариграду

дознао да му је сестра у Тамерлановом заробљеништву

код татарског кана. Пошто је њу изузетно волео, Стефан је упутио Турчина Ајдина,

који је био у његовој служби, да ослободи или откупи Оливеру.

По неким изворима, татарски кан је одмах пристао.  Био је искрено запрепашћен кад је чуо

да је Оливера Хатун сестра храброг српског јунака Стефана Лазаревића, чијим је јунаштвом у боју био задивљен.

Велики Кан Тимерлан је толико био задивљен срспким ратницима који су се борили на супротној страни,

да је свом биографу Шерафедину рекао да запише:

''Нисам видео бољих јунака ни у Могулистану, ни у Персији, ни у Арменији,

ни у руским земљама на Волги, ни у Индији, ни под Багдадом.'' 

Још је наредио да се брдо на ком су се Срби борили, назове Срп - гази, да се сви српски

заробљеници отпусте својој кући. Турчин Ајдин је Оливеру довео до Цариграда,

одакле је касније, преко Бара, уз помоћ сестре Јеле Страцимировић стигла у Србију.



Битка код Ангоре (данашње Анкаре) 28. јула 1402. године је променила Оливерин живот али

је променила и ток српске судбине.

Турско царство је наредних десет година било у расулу, а кнежевић Стефан Лазаревић

у Цариграду од византијског цара добија титулу деспота, највишу у Византији, после царске. 

Стефан постаје угарски вазал и за време његове владавине Србија

 доживљава обнову државности.

Оливера се вратила у Србију у пролеће 1403. године. Кратко време била је у манастиру Манастирица

у околини Кладова.

Дан-данас у народу који ту живи постоји прича да је принцеза Оливера,

 кад се вратила из Тамерлановог заробљеништва,била гошћа њиховог краја.

То зову Султанијином земљом. Много касније, кад је Србија већ била под турском окупацијом,

 ти поседи имали су посебан статус. Нема писаних података о томе, али се претпоставља да би

могло имати везе с Оливериним боравком у том крају, требало би то истражити.

Принцеза Оливера се преселила у братовљев двор у Београду. Неки историчари тврде да је она све до смрти

деспота Стефана, 1. августа 1427. године, била његов “верни пратилац, друг и саветник, подстрекач и тешитељ”.

Онда је кратко време, претпоставља се, живела код свог сестрића деспота Ђурђа Бранковића у Смедереву.

Често је путовала и код сестре Јелене Балшић у Дубровник, Зету и Херцеговину.

 Нарочито су је топло примали у Дубровнику где су је звали “домина Деспина” јер је била

 “часна госпођа од крви светлога деспота и од његовога двора”.

(Када је кнегиња Милица , заједно  са Јефимијом 1398. дошла код сулатана Бајазита да заступа интересе

свога сина Стефана уз помоћ тада већ утицајне ћерке,

Бајазитове супруге Оливере, издејствовала је пренос моштију Свете Петке из Видина у Београд.

Мошти су биле смештене у Капелу Свете Петке на Калемегдану,

данас су оне у румунском граду Јаши.)


Принцеза Оливера се никад више није удавала и није имала потомке. Последњи пут се спомиње

у тестаменту, њене сестре Јелене  Балшић 1442. године и у неким херцеговачким актима из 1443.

Сматра се да је умрла после 1444. године и не зна се где је сахрањена.

Нажалост, Оливерина судбина је трагично јединствена, али она није једина заслужна жена

из Србије,  која је у великој мери заборављена и већини грађана Србије готово непозната.

Српску историју писале су многе ''снажне'' жене,

 паметне и верне отаџбини, заслужиле су да се њихових имена и дела увек сећамо -

од принцеза до сељанки,

од Милице, Оливере, Јелене, Ангелине, Маре,

чучук Стане,

учеснице Првог  светског рата Милунке Савић  и многих, многих  других.




Могла бих рећи да је овај пост настајао годинама, од када сам о Оливери у мом родном граду,

 Крушевцу нешто начула,  до дана када сам сама трагала о њеном животу, од Србије до Турске.

Остала је још Бурса да је обиђем, па да бих могла да заокружим причу...







Поприлично интересантну причу о Оливери, тачније цело прво поглавље,
 доноси нам једна одлична књига

''Месечева роса'' Теодоре Таре, којој ћу посветити посебан пост,

али овде наводим неке интересантне реченице из тог поглавља:





Одломци из ''Месечеве росе''







...''Ни сама се не сећа тачно, од када је живот почео да пролази кроз њу, као кроз маглу.

Знала је само да је свега неколико догађаја зазидала у себе и чувала као реликвије свога

постојања. Све остало је био трептај лептирових крила и варљиви привид стварности.

Лакоћа корака, којим је пролазила кроз живот, изгледао је као лебдење у мехуру од снова,

истканих урођеним даром,од истина неког другог света.

Једино је шеих Бухари разумео да је то плес заборава којим се дубоко

закључана успомена на светињу и бол чува од наслага времена.

 И једини је он знао да је то излаз из ступице што се зове

раскорак  између ње и остатка света, одбрана од туге и страха,

тек да се сасвим не сломи од муке и немоћи,

један забран и склониште  пред бесмислом непостојаности.

Тај чаробни круг који је опасала око свога срца

детињом простодушношћу, зауставио је неминовност и бранио њу и гробље сећања,

као лек и утеха пред ужасом стварног живота.''...





...'' Једина одбрана од очаја и сумње, да је њена жртва неправедна, била је да чини оно што

се од ње тражи и о стварности која је окружује  уопште не размишља.

Године су пролазиле, а мисли

су још по некад, као лет птица у топле крајеве,

преметала у глави сећања на отаџбину.

Тананост од које је саздана, у раму непријатне стварности,

претварала се у чулност којом је доживљавала свет.

Попут слепца је напипавала живот и сва насумице покупљена осећања  усисавала у себе,

не би ли заварала глад душе бар неким задовољством.

Са временом је, као и тело, и бездно расло, а она је и даље ноншаланцијом детета

носила рухо жртве и робиње.

Када је постала жена, паперјасти немир је прерастао у страст којом је,

 попут мачке, бележила стазе којима је пролазила.

 Тај белег је утиснула и на султаново срце вештином мага

који се служи неким тајним знањима, не од овога света.''




..'.'Винска весеља су постала свакодневица турскога двора,

којима се она предавала свим својим

чемером, а он врелином жара своје љубави.

У тим тренуцима мутних погледа све се преокретало

у своју супротност.

Он је постајао сужањ, а она осветник разрушеног породичног дома

и посечених српских глава.

Јер, тај занос њихових срца љуљао је цео двор у Бурси,

чак и темеље читавог царства.''...

Šta morate videti u Istanbulu...

Uputstvo za korišćenje Istanbula :)

ili

 Istanbul iz mog ugla

 

 

 

Vratih se iz Istanbula pre par dana, i sve čekam da malo sredim utiske pa da sednem da pišem,al' kako stvari stoje, neću ih skoro srediti...Jer toliko je bilo divno, toliko sam toga videla, probala, da će trebati podosta vremena dok se sve to lepo smesti u 'odgovarajuću fioku  uspomena'.

Već vidim, da će biti dosta mojih postova koji će direktno ili indirektno biti povezani sa ovim mojim putašestvijem, jer teško da sve može stati u jedan post, ali pokušaću i verovatno će ovo  biti moj najduži post do sada...
Namenjen je prijateljima, koji su me zamolili da na blogu sve lepo detaljno rasčlanim , da bi to odštampali i imali pri ruci kad krenu. 
Možda će još nekom sem njih biti od koristi,

ova moja SKRIPTA

ISTANBULSKA 
CARIGRADSKA 
KONSTANTINOPOLJSKA

Istanbul, magični grad na Bosforu, spoj raznih kultura, uticaja ,arhitektura, metropola od kažu 17 miliona stanovnika, užurbana košnica vrednih ljudi koji negde žure, prodajno mesto za sve od igle do lokomotive, divna i kvalitetna kuhinja sa mnogo povrća i voća. 
Mesto za zadovoljenje svih čula...

Između Turske i mene, sigurno postoji neka tajna veza, možda neki od onih života, ili više života :)

Kako god, samo znam da od kad sam prvi put kročila u tu zemlju 2003. ja se tamo neprestano vraćam, obilazim različita mesta i uvek se iznova oduševim lepotom te ogromne zemlje. Mnoge regije i gradove sam obišla, ali još sve nisam videla. Ali, ako ovako nastavim, godišnje jedanput neki grad ili oblast da posetim, do kraja života, možda i vidim celu Tursku...

Istina, od 2003. do danas ,Turska je mnogo napredovala, čak nigde i nisam primetila tako progresivno napredovanje u svakom smislu, kao što je vidljivo tamo. Sećam se da su nas 2003. prodavci na Bazaru u Kušedasiju vukli za ruku,  da pogledamo njihovu robu, a danas je to skoro iskorenjeno. Donet je zakon kojim se zabranjuje da se turisti dodiruju, vuku, jer su turisti sa Zapada, nenavikli na temperamentne Turke, bili često uplašeni takvim napadnim stavom. Danas, turski prodavci ti se lepo obrate, ponude te da udješ, počaste te čajem , nude popust pošto si iz Srbistana, i ako ipak ništa ne kupiš, daju svoju vizit kartu da ih nađeš kad opet dođeš ili ih nekome preporučiš. Ovo se sve odnosi samo na tradicionalni bazar, nikako na radnje , tržne centre i prodavnice. Tamo je sve skoro kao kod nas, mada su ipak mnogo ljubazniji od naših prodavaca...

Kultura i ljubaznost , su pored svih prirodnih lepota i arhitektonskog umeća vizantijskih i turskih neimara,

najj utisak iz Turske..Svako će ti pomoći ako tražiš nešto, čak i sami prilaze da pomognu, tradicionalno  pošteni. Odvešće te do stanice, ako ne mogu da objasne tačno. Turista ima prednost i ukazuje mu se pažnja na svakom koraku. E sad , cene su posebna priča, i  ipak su malo 'jače' ako si turista, još ako pomisle da si ne daj Bože iz Amerike, kao što se desilo meni i drugarici, u jednom slučaju, zbog njenog američkog naglaska, onda vas običan ručak može skupo koštati. Zato je prvo pravilo naučitie nekoliko osnovnih turskih reči i 10 brojeva, tako je sve lakše i jeftinije, provereno mnogo puta...

Koliko košta ovo-------------Bu ne kadar?

Koliko(novca)?------------Kaç para?

Mnogo skupo!------------ çok pahalı

Ne dopada mi se!-------Begenmedim 

Hoću!--------Istiyorum 

Nema!---------Jok

Molim!------- Lütfen

Hvala!-----Mersci ili  Teşekkür Ederim

Da!--Evet

Ne!------Hayir

1-----bir

2----iki

3----- üç 

4---- dört 

5---- beş 

6---- altı 

7---- yedi 

8---- sekiz

9---- dokuz 

10---- on 

100--- yüz 

1000--- bin 

Inače, ništa više nije tako jeftino kao nekad, teško da se nešto može kupiti ispod 10 TRY , sve je manje cenkanja, dominiraju fiksne cene, ali izuzeci postoje, tako da ako ste iz Srbije (Srbistana,kako oni kažu), možete ostvariti posebnu balkansku cenu, i dobiti gratis čišćenje cipela i slične simpatične stvari.

Da krenemo redom..

Ovaj post je namenjen onima koji će uskoro krenuti put Istanbula, prvi put.
Znam da se sve veći broj ljudi odlučuje da individualno obilazi gradove,
zato se moraju dobro spremiti,
informisati validnim informacijama, jer nemaju vodiča koji je na svom terenu, već su sami svoj vodič. U tu svrhu, postoje dobre knjige vodiči, ne baš jeftine, ali korisne..

1. Istanbul , izdaje je Intersistem Beograd, solidna, kupila sam je u zadnjem trenutku, jer je  nestala u Delfi knjižarama u tom trenutku, pa sam je naručila preko Plato online knjižare oko 1000 dinara

2. DK Eyewitness Travel vodic istanbul

Ukoliko mislite da vam knjige-vodiči nisu potrebni, onda skidajte tekstove i iskustva ljudi koji su tamo nedavno bili,  jer vam mogu biti veoma korisni...

Zato ću se takvim uputstvima ovde baviti...
Dolaze praznici i veliki broj ljubitelja putovanja iskoristiće slobodne dane za vreme Uskršnjih i Prvomajskih praznika, da obiđu možda baš Istanbul..Pogotovo ljubitelji turskih serija, koji možda još nisu videli Tursku, sem na malim ekranima..

 Pre nego što krenem redom, da pristavim kafu koju sam donela iz Turske:)

Put do Istanbula

 

-voz, autobus ili avion, u mom slučaju izbor je pao na Turkish Airlines, ukoliko nabasate na promotivni period ili neki popust, povratna karta može biti 100 e sa svim taksama, kao u mom slučaju, mada je mnogo ,mnogo skuplja . Veliki, udobni avioni, nemam zamerke na uslugu.

Sa aerodroma možete uzeti taxi do određene destinacije ali još bolje airport taxi shuttle koji vas za sitne pare vozi do hotela, (5e) potrebno je ranije da vam ga rezervišu ljudi iz hotela u koji ćete odsesti.

 

 

Izbor smeštaja 

u mom slučaju izbor je pao na sajt booking.com, 
sa njima imam veoma lepa iskustva

u pretrazi zadate grad, deo grada gde želite da budete, koliko vas će biti u sobi, cenu do koje biste mogli da platite, period boravka, vrstu usluge (noćenje sa doručkom, polupansion ,pun pansion) zatim izbor hotel , hostel, apartmani..I kad sve to zadate, oni će vam ponuditi šta imaju u tom periodu za cenu koju ste napisali kao poželjnu... Tada, dobro pročitajte, šta piše o hotelu, naročito reviews- iskustva putnika koji su podelili svoja iskustva sa korisnicima sajta, mada iz mog iskustva, nekada ta iskustva i nisu 100 % merodavna, jer se ljudi žale na sve i svašta, hteli bi nerealnu uslugu za male pare koje su spremni da daju... Najvažnije,je da čovek razgraniči zašto je došao, ako ceo dan obilaziš grad teško da će ti biti važno da imaš ne znam kakav pogled ili šta već traže...
Ali, svi smo različiti...

Meni  je što se Istanbula tiče, bilo važno da budem u centru kulturno-istorijskih spomenika, 
znači Sultanahmet (Stari grad) ,izabrala sam da budem blizu Sirkedži stanice ,jer je to žila kucavica Istanbula...Topkapi, Aja Sofija, Plava Džamija, Bayazit, Grand Bazar, Kapali Carsi, Misir bazar, Eminonu, sve je to blizu i obolazite pešaka.. A nadomak si mora, bukvalno 5 minuta od pristaništa odakle kreću brodići..

Odlučila sam se za varijantu ~ noćenje sa doručkom, zato što lepo sve ujutru završiš, spremiš se nakon doručka , napustiš hotel i tek se uveče vratiš..Šteta bi bilo da zbog ručka dolaziš do hotela ili da ne probaš divne gradske specijalitete koje ćeš sam birati po svojim afinitetima.

Gradski prevoz

fenomenalno rešen i jednostavan za upotrebu, kupiš Akbil, elektronsku kartu na kioscima gde piše Akbil, za 6 lira i onda je dopuniš sa onoliko novca koliko ćeš se voziti...U početku, dopuni sa 10 lira, a onda po proceni..Akbil kartica se koristi u svim vozilima, tramvajima, autobusima, metrou, brodićima,

ulazi se na prednja vrata u autobus i odmah tu stoji aparat za čitanje akbila, tu otkucate jednu ili više karata, sve zavisi koliko vas je u grupi, jedan akbil može koristiti više ljudi, samo se skida novac npr. 2puta otkucate ako vas je dvoje..Osim  Akbila, možete kupovati i žetone ne Jetonmatik mestima, 2 lire koštaju  dva žetona, koliko vam treba za vožnju u jednom pravcu, nevažna dužina. Žeton ubacite u aparat i mala rampa vas pusti na stanicu, znači nema šverca u Turskoj . Sve mora da bude po propisu, inače nema vožnje:) Ako se desi, da je kasno i nemaš gde  da kupiš žeton ili kartu, možeš nekome da daš novac, i on će skinuti novac sa svog Akbila za tvoju kartu.. Uvek ima rešenja..

Karta za tramvajsku vožnju je 2 lire u jednom pravcu, za autobus 3 lire, za gradski trajekt koji vozi na Azijsku stranu 2 lire u jednom pravcu..

Taxi, po dogovoru, nema pravila..Uključi on taksimetar, ali koristite ga kad ne znate kako da iskoristite savršeni prevoz..Uglavnom, vožnja za strance taxijem nije ispod 10 lira.

 Ja sam sve vidove prevoza  probala, ali najviše koristila tramvaj jer je linija T2 baš prolazila istorijskom zonom i ulicom u kojoj je bio moj hotel. Ako idete svojim kolima, navigacija  je  zakon i jedino vas ona nepogrešivo vodi kroz uske , krivudave, jednosmerne uličice i nelogične , natrpane kvartove Istanbula..

Menjanje novca

Na aerodromu imate pouzdanih menjačnica za početak, a posle u gradu takođe su prilično česte i po normalnom kursu menjaju. Nisam imala problema te vrste, nadam se da nećete ni vi.

Museum Pass

Kad ste se smestili, odmorili i nešto lepo pojeli, onda je vreme da krenete u obilazak Istanbula..

Moja iskrena preporuka je da kupite Istanbul Museum Pass . Košta 72 turske lire, i od trenutka kad je aktivirate, tj. uđete u prvi muzej od ponuđenih, važi 72 sata. Uštedećete nešto novca na ovaj način, jer je malo skuplje kad biste kupovali pojedinačne ulaznice, ali je mnogo važnija ušteda vremena jer izbegavate redove koji čekaju da kupe kartu i uđu. Ona vam je brži prolaz, u šali je zovu VIP card. 
Gde je kupiti?
Mi smo je kupile na punktu ispred ulaza u Arheološki muzej, a viđala sam neke kombije ispred lokaliteta gde su se prodavale kartice i davala uputstva o njihovoj upotrebi.

više o njima pročitajte na zvaničnoj stranici

Obezbeđuje vam ulaz u Aja Sofiju, Topkapi palatu i Harem, Chora muzej, Arheološki muzej, Muzej turske i islamske umetnosti i Muzej mozaika (koji je trenutno u procesu rekonstrukcije).

Kad su u pitanju muzeji, obratite pažnju i na dane kada ne rade, pošto su različiti..

Pojedinačne cene karata

Aja Sofija 20 TL, ne radi ponedeljkom

Topkapi  20 TL +15 HAREM- ukupno 35 TL, ne radi utorkom

Chora sredom

Arheološki muzej 10 TL, ne radi ponedeljkom

Muzej turske i islamske umetnosti 10 TL, ne radi ponedeljkom

Palata Dolmabahče , 20 TL Palata + 20 TL harem,ukupno 40 TL, ne radi ponedeljkom i četvrtkom 

Yerebatan Basilica Cistern 10 TL

Istanbul Muzej Moderne Umetnosti 14 TL, ne radi ponedeljkom i četvrtkom

Mosaic museum 8 TL, ne radi utorkom

Sirkeci vozna stanica,muzej Orient Expressa, besplatan ulaz, ne radi nedeljom

Miniaturk,turski spomenici u minijaturi,10 TL

Beylerbey palata na azijskoj strani, 10 TL

Galata kula, 10 TL

 

 

Šta videti (obići) u Istanbulu...

Ja sam išla ovim redom-

1.Arheološki muzej-

nalazi se pored Topkapi palate, blizu Gulhane tramvajske stanice

spada u jedan od najznačajnijih arh.muzeja na svetu. Turci su od Mehmeda II Osvajača  počeli da skupljaju umetnička dela i pretvorili to u svoju tradiciju. Za obilazak ovog muzeja potrebno vam je minimum 2 sata. Pruzemlje ima 20 velikih izložbenih holova, a prvi sprat 16. Nakit, knjige, sarkofazi iz kraljevskih grobnica kod Sidona, nešto predivno, toliko staro a sačuvano..Prosto nestvarno..Zanimljiv je naročito sarkofag Tabnit ,u formi mumije sa egipatskim crtama lica iz 6 v p.n.e. Na donjem delu sarkofaga stoji da je to bio grob Peneptaha. Ispod je drugi natpis u kome  kralj Sidona, Tabnit kune svakog onog ko bi se usudio da dodirne ovaj grob!!! Pritom zamalo da ga dodirnem, tako nekako deluje magnetno privlačno , kad pročitah ove redove u knjizi, i odustah od namere :) Inače,  fotografisanje je zabranjeno , bez blica negde dozvoljeno ali zato možete snimati kamerom.

Boginja poezije Safo

Aleksandar Veliki

2. Palata Topkapi 

 

 

Nju možete posetiti pre ili posle Arheološkog muzeja,jer su veoma blizu.

Po mom mišljenju, Topkapi palata je  samo srce Istanbula i lokacijski i istorijski, tako da ovo mesto nikako ne smete propustiti...Građena je za vreme Mehmeda II Osvajača, od 1472. do 1478. kao nova palata tog vremena, na Rtu Seraljo, prvom od sedam istanbulskih brežuljaka. Stara palata je tada bila na današnjem Bajazitu, tamo gde je danas zgrada Istanbulskog univerziteta, i tamo su u to vreme slate sultanove miljenice koje su izgubile naklonost.

Danas Univerzitet,nekada Stara palata na Bayazitu

Nalazi se na najlepšem delu Istanbula, na padini ispod koje se Bosfor sastaje sa Mramornim morem i gde se Zlatni rog odvaja od Bosfora. 

Topkapi saraj je bio dvorac starih otomanskih sultana. 367 godina odavde se upravljalo moćnom Otomanskom imperijom. Posle zauzimanja grada na Bosforu, u zimu 1853. g. rezidencija sultana je premeštena u Dolmabahče .

Kompleks palate Topkapi uključuje brojne lođe, paviljone, državne kancelarije, privatne odaje, vrtove (poznati vrt lala), biblioteku, riznicu etc...Sedef, slonovača, zlato, dijamanti, sultanske  sablje, kaftani, odeća i raskošan nakit haseki sulatana, zlatni presto sa smaragdima, na kome su otomanski sultani  sedeli za vreme bajramskih praznika, srebrno-zlatna kolevka ukrašena biserima, zlatni svećnjacu ukrašeni dijamantima, čuveni topkapi bodež sa tri velika smaragda kod drške i četvrtim koji služi kao poklopac za sat koji je u balčaku i koricama koje su od zlata ,a posute dijamantima...
Neverovatna zbirka, neverovatno bogatstvo kao podsećanje na ono što je Otomanska imperija bila 600 godina...

Nekada su delovi palate dolazili do današnje železničke stanice Sirkedži, ali su mnogi delovi nestali u požarima koji su harali Istanbulom u 19. veku, tako da je sadašnji ulaz u palatu tek neko drugo, treće dvorište nekadašnje palate koja je pretvorena u Muzej 1924. god i restaurirana više puta.

nekada jedna od kapija Palate,danas ulaz u Min. finansija

Na kraju terase, s desna, pruža se veličanstven pogled na Bosfor i zaliv Zlatni rog. Tu je smešten Bagdadski paviljon, najlepši paviljon Topkapija. Zidovi Paviljona prekriveni su dekorativnim keramičkim pločicama a unutrašnjost kupole jelenskom kožom i zlatom. Ovde su, posle molitve, velikodostojnici ljubili skute sultanu smatrajući to najvećom milošću. Levo od terase, nasuprot prostorijama koje čuvaju svete relikvije, postoji prostorija za obrezivanje. U unutrašnjem delu muzeja, sultani su provodili najveći deo svoga vremena. Bio je običaj da svaki novi sultan sagradi za sebe novi letnjikovac. Najveću pažnju privlači letnjikovac sultana Mehmeda II u kome su smeštene neprocenjive vrednosti (smaragd težak 3260 grama, i dijamant od 84 karata).

Harem u okviru Topkapi palate

ovde sam se najduže zadržala što se tiče palate, meni je  ovo mesto interesantno, intrigantno, ako uzmemo u obzir sve ono što znamo i samo pretpostavimo ono što ne znamo.. Imala sam sreće, nija bila  strašna gužva u Haremu u trenutku moje posete, tako da smo se moja drugarica i ja prepustile razgledanju i razmišljanju do mile volje, bez ikakvog požurivanja..Lepo za to vreme, veoma raskošno, al opet moj subjektivni osećaj kaže -----tužno mesto..250 odaja (nisu sve otvorene za posetu), brojne pomoćne odaje, kupatila, unutrašnja dvorišta, polumračna stepeništa idealna za noćnu zasedu opasnih protivnica..

Prozori raskošno ukrašeni, ali ni ptica da proleti kroz njih..Samo sunčev zrak je mogao da uđe i izađe kad poželi, i naravno Sultan..Ipak je to bila ženska tamnica . Intriga i ambicija su vodile  glavnu reč i naravno sultanova majka..Njena raskošne odaje, govore o uticaju koji je ova žena imala nad svojim sinom, Haremom  i carstvom. Štapovi  na zidovima su služili za batinanje po tabanima krivih ali i nedužnih, regularno primenjivano na novajlijama. Nešto mi je bilo tužno u tom haremu, mora da je mnogo suza proliveno baš ovde . Robinje dovođene sa svih strana, otrgnute od svojih korena, same, bez znanja jezika, najčešće. Robinje-primorane na nemilosrdnu borbu da bi preživele, najčešće bi postajale svirepe ili ako to nisu mogle, ne bi ih više bilo..Lepota je u Haremu bila greh, nije bilo ravnodušnih , tako da su lepe robinje pre postajale plen ljubomornih žena nego što bi stigle da budu primećene od strane sultana..Glavni cilj, kako postati sultanova miljenica i roditi mu muško dete, a potom ako bi to uspele, kako sačuvati sebe i decu u životu , jer su trovanja i ubistva bila vrlo uobičajena stvar...Zvanično, oko stotinu šehzada (prinčeva) je ubijeno ili otrovano.

 

 

 

 

3.Aja Sofija

 

 na 5 minuta hoda od Topkapi palate, kad se krene u pravcu Sultanahmeta...

Kao najveća bogomolja u gradu dobila je ime Megali Eklisia ( grčki Velika Crkva). Mnogo puta je pljačkana, paljena, rušena, renovirana. Završena je 360 g.n.e. po naređenju Konstantina II. U velikom požaru koji je zahvatio ceo grad 532. je izgorela. Po naređenju Justinijana sagrađena je nova crkva sva od mermera i kamena da bi mogla odoleti požaru i zemljotresima. Rađena je po planu najčuvenijih arhitekata i svakodnevno je na njoj radilo 10 000 radnika. Kada su Turci osvojili Istanbul, Hagija  Sofija je odmah pretvorena u džamiju. Prvi petak po osvajanju tu se već klanjao Mehmed II Fatih. Vremenom, Turci pretvaraju Aja Sofiju u potpunosti u džamiju, i spolja i iznutra, ali nisu uništili mozaike sa ljudskim likovima, mada su oni po islamu greh. Međutim, za vreme vladavine Sulejmana Veličanstvenog oni su prekriveni malterom i njihovo postojanje je otkriveno tek u vreme jedne popravke 1847.godine. Aja Sofija je 916 godina služila kao crkva a 481 godinu kao džamija. Po naređenju oca Turske Republike, Kemal-paše Ataturka ,Aja Sofija je proglašena za nacionalni spomenik i pretvorena u muzej.

 

U vreme kada je podignuta, crkva Svete Sofije je bila najveća hrišćanska građevina na svetu. Sa svojom površinom od 7570 m2, ona je danas četvrta po redu, iza crkve Svetog Pavla u Londonu, Svetog Petra u Rimu i milanskog Duoma. Dugačka je 81 m a široka 70 m. Njena četiri potporna stuba visine su oko 25 m a visina glavne kupole 55,6 m. Skelet kupole je napravljen od 40 držača između kojih je 40 prozora. Celokupna građevina drži se na 107 stubova od kojih je 67 iznad a 40 ispod zemlje. Većina stubova je isklesana od zelenog mermera i roze porfira. Osam velikih stubova je doneto iz Artemidinog hrama iz Efesa, osam roze stubova iz Libana, a svi ostali su monoliti, a podne ploče su donete sa ostrva iz Mramornog mora. Iznad portala crkve je mozaik iz IX veka koji predstavlja Hrista na prestolu. U severnom brodu crkve nalazi se ‘ stub koji plače’od poroznog mermera koji apsorbuje podvodnu vodu i vlaga se mođe osetiti kada se u otvor stavi prst. Legenda kaže da je to otisak prsta svetog Grgura, a muslimanska da je ovo mesto na kome je jedan sveti čovek Islama pokušao da okrene celu građevinu prema Meki.

 nema stepenica, jer je vizantijska carica tražila ovako, da bi je lakše nosili do drugog nivoa..

 baš je divna Aja Sofija,
ne propustite je ako ste u Istanbulu,
bila bi šteta

 

 

 

 

4.Plava džamija-Džamija sultan Ahmeta

 

Kao što možete videti na ovoj slici, koja je slikana ispred Aja Sofije, udaljenost između njih dve je 5 minuta hoda. Tako da se obilaze, takoreći, u istom nizu..Za ulaz u Plavu džamiju, pratite natpis turistički ulaz , koji je sa suprotne strane od ulaza na koji ulaze vernici, 
ulaz je besplatan, potrebno je da budete pristojno odeveni. Dobijate na ulazu kesu u koju odlažete svoju obuću, koju potom sa sobom nosite i dugačku suknju ako imate helanke ili minić, nekim ženama su davali i marame, sve to skidate i ostavljate na izlazu.

Mladi sultan Ahmet, poznat po svom istančanom ukusu je hteo da nadmaši obližnju Aja Sofiju. Unutrašnjost je divna, dominira plava boja od divnih plavo-zelenih pločica od fajansa. Ovo je unikatna džamija sa 6 minareta. Krasi je i 260 prozora, koji propuštajući svetlost daju neku toplinu enterijeru.

.

5.Yerebatan-podzemne cisterne,Basilica

 

 

Nalazi se sa druge strane ulice, preko puta glavnog ulaza u Aja Sofiju, na manje od 5 minuta, samo pitajte ili tražite tablu---- Yerebatan.

Jerabatan Saraj ili podvodna cisterna.
 Ova podzemna palata je u stvari velika cisterna za vodu. Duga je 140m. Široka 78m. I visoka 8m. Ima 336 stubova na koje se oslanja tavanica iznad koje je ulica. Stubovi su poređani u 12 redova ( po 28 stubova ) tako da podseća na neku svečanu dvoranu. Sagrađena je u IV veku za vreme imperatora Konstantina Velikog (Niškog), a obnovljena u VI veku za vreme Justinijana I. Do nje je akvaduktom dovođena voda iz Beogradske šume pa odatle dalje po gradu.

Ulaz je 10 lira, silazite stepenicama ispod zemlje, nailazite na mračnu, vlažnu, akustičnu, ogromnu dvoranu sa ogromnim stubovima, osvetljeni su  toliko da u vama probude maštu ili da pomislite da su neki horor filmovi baš ovde snimljeni:)...Meni se baš dopalo ovo mistično mesto..Iako je ovde akcenat bačen na cisternu za snabdevanje vodom, jasno je da je ovo bio neki antički hram,
meduzina glava od par tona okrenuta naopako i slično..Obavezno posetiti.

 6.Hipodrom,Teodosijev obelisk,Konstantinov i Zmijski stub

 

 

 

sve se ovo nalazi na platou pored Plave džamije

besplatno,nema ulaznica to je sve na otvorenom..

 Teodosijev obelisk sagrađen 1500 g.p.n.e. za vreme egipatskog faraona Tutmesa III. Ispisan je hijeroglifima. Donet je za vreme vladavine vizantijskog cara Teodosija Velikog iz Egipta a postavljen je za vreme vladavine njegovog sina Arkadija. Visok je  25 m

 Konstantinov stub visok 32 m

 Zmijski stub , koji se ranije nalazio u Apolonovom hramu u Delfima. Jedan od najstarijih spomenika u Istanbulu. Napravljen je 479.g.p.n.e. u čast pobede Grka nad Persijancima. Ovde ga je preneo Konstantin Veliki. Imao je visinu od oko 6,5 metara i 29 zavoja. Sastoji se od 3 spiralno isprepletane zmije. Pri vrhu se nalazila zlatna vaza  na glavama zmija. Međutim , danas je sačuvan samo središnji deo.

7.Muzej turske i islamske umetnosti

nalazi se sa suprotne  strane platoa kod Hipodroma, naspram Plave džamije, geografski sa zapadne strane Hipodroma

Ulaznica je u sklopu Istanbul muzej karte ili pojedinačno 10 t. lira

To je u vreme Sulejmana Veličanstvenog bio Ibrahim Pašin Saraj, ili Palata Ibrahim Paše Paržanina, sultanovog Velikog vezira. Muzej je do 1983. bio u sklopu Sulejmanije, ali je premešten u palatu Ibrahim paše, koja predstavlja jedan od najlepših primeraka otomanske arhitekture 16. veka .Za razliku od ostalih palata tog vremena, koje su građene od drveta, ova je sagrađena od kamena i zato je sačuvana i danas.

 U muzeju na jednom spratu su tepisi, ćilimi, izuzetne vrednosti i lepote, turska nošnja, najstariji sveti Korani  u velikom formatu, na pergamentu , najlepši primerci muslimanske kaligrafije, turska keramika iz raznih krajeva, u etnografskom odeljenju eksponati vezani za život i običaje Turaka, i u centralnom delu na spratu lične stvari -nešto malo nakita i dragocenosti, zanimljive najjače trojke toga vremena
Ibrahim Paše Paržanina , Sultana Sulejmana i Hurrem Haseki Sultane.

divno mesto, ima divan vrt i kafeteriju da se opustite malo od razgledanja uz tursku kafu ili šerbet..

zabranjeno fotografisanje i ozbiljna kontrola torbi na ulazu

8. Muzej mozaika

u neposrednoj blizini Plave džamije suprotno od Aja Sofije

mi ga nismo posetile jer je bio zatvoren, neka restauracija u toku

ulaznica u sklopu Istanbul -muzejske karte

9.Rokselanina kupatila

Haseki Hurrem Sultan Hamami

poznatija kao kupatila Aja Sofije. Nalaze se između Aja Sofije i Plave džamije. Izgrađena su po naređenju Rokselane, žene Sulejmana Veličanstvenog, rad čuvenog Mimara Sinana.

Do skoro je tu bio  izložbeni prostor za anadolske tepihe. 

predlog za odličan turski hamam  

i dobro opuštanje

10.Sulejmanija-džamija i kompleks okolo

 

 

 

 Izvanrednog položaja, iznad zaliva Zlatni rog, harmonična, sa odličnim proporcijama, nekako odmerenija od Plave, 
džamija Sulejmanija predstavlja spomenik dvojici posebnih ljudi, Sulejmanu I  sultanu koji je doveo svoje carstvo do zenita i Mimaru Sinanu, njegovom arhitekti, koji je za njega gradio pored ove i najveću -Selimiju u Edirnu, brojne palate, hanove, akvadukte, mostove  i slično. Gradnja celog kompleksa trajala je 7 godina. Džamija ima 4 minareta. Istočno od džamije nalazi se mauzolej Sulejmana i njegove žene, kao i skromni grob velikog neimara Mimara Sinana.

Pogled na Galatu sa zidina Sulejmanije

11.Bayazit trg,Grand bazar,Kapali čaršija

sve je ovo jedno pored drugog, veoma blizu Sultanahmetskih znamenitosti.

Trg je izgrađen u vreme vladavine cara Teodosija I u IV veku ,kada je nastala i Trijumfalna kapija.

Na Bajazit trgu je zgrada Univerziteta na mestu gde je nekada bila stara palata, koja je uglavnom nestala u velikom požaru.

Kapali čaršija je ogroman pokriveni, veliki bazar, čitav mali grad sa svojim prolazima, kapijama, raskrsnicama, ima svoju džamiju, 21 han, 7 fontana, 1 bunar , 18 većih kapija, 65 ulica, oko 5000 radnji. Ovde se nalaze skoro svi profili trgovaca-zlatari, juveliri, krojači, krznari, graveri i ostali. Zatvara se uveče u 19 h.

12. Misir čaršija-egipatska pijaca začina (Mısır Çarşısı-Egyptian Bazaar)

 

 

 

Kad krenete sa Bajazita ili iz pravca Sulejmanije, ka moru, sigurno ćete nabasati na veliku pijacu začina..Ako vam se čini da ste negde zalutali odmah pitajte za Misir Carsisi, i svako će vas uputiti.

Ako ipak idete sa mora, tj. iz pravca Trga Eminonu, onda je jedan od ulaza sa desne strane od Nove džamije( na karti yeni Cami)..

Izgrađena je 1660. godine na mestu stare Venecijanske pijace.

Ovo je najbolje i najpovoljnije mesto za kupovInu rahatluka, kafe, lampi, nargila, tavle, džezvi, šoljica, čajeva, začina, orijentalnih mirisa ... 

13.Trg Eminonu (Eminönü)

 

Na 200 m od stanice Sirkedži, pored mora, tamo gde se most Galata susreće sa južnom obalom Zlatnog roga ,tamo gde je buka i užurbanost najveća, nalazi se Eminoni trg.
Na samom trgu nalazi se Nova (Yeni džamija) i ulaz na Pijacu začina . Ovo mesto je mnogo stotina godina bilo Pijaca robova. Pristanište za brodove koji su dovozili ratni plen u ljudstvu, najlepše devojke, najsnažnije momke. Hvala  Bogu,danas nema ničega što bi podsećalo na to, ali ipak mora da se zna!!!

Danas , na ovom trgu možete uhvatiti autobus za skoro svaki deo grada, samo prodjite ispod pešačkog podzemnog prolaza i videćete dosta parkiranih autobusa..

 pored same obale i na mostu ima malih tradicionalnih ribljih retsorana koji služe balik ekmek, ribu u hlebu i salatu, simpatično je, svi to jedu, meni je bilo interesantno da probam, ali nisam bila oduševljena količinom i veličinom kostiju u samoj ribi i činjenicom da niko sem mene i moje drugarice nije čistio ribu od istih..Tad sam se ozbiljno zapitala ko je ovde lud :)))

 Galata most 

14. Sirkedži stanica

 

 

Viktorijanska železnička stanica Sirkedži izgrađena je 1885. godine, a čuveni voz-Orijent ekspres prvi put je stigao 1890. godine. Putnici, koji su četiri dana u vozu pili šampanjac iz kristalnih čaša, do hotela Pera palas,gde su obično odsedali,prevezeni su fijakerima.Bilo nekad,a danas je tu železnička stanica koja spaja Istanbul sa prigradskim naseljima ali i međunarodni vozovi,ne tako luksuzni.
 U neposrednoj blizini je i jedno od trajektnih polazišta za Malu Aziju. Na Sirkedži i danas dolaze vozovi iz pravca Sofije, Beograda, Beča, Budimpešte i Bukurešta, s vezama zaVeneciju i Pariz, dok stanični restoran nosi naziv „Orijent ekspres" i krase ga slike nekada slavnih putnika(šah Reza Pahlavi, Edvard Osmi, Džeki Onazis, Greta Garbo, Mata Hari, Sara Bernar, Žozefin Bejker)... među kojima je bilo i dosta krunisanih glava. Žena koja je ovo mesto, moglo bi se reći,i učinila besmrtnim je svakako Agata Kristi, koja je nakon 411 dana boravka u sobi Hotela Pera Palas napisala svoj čuveni roman 'Ubistvo u Orijent Expresu'..
Muzej Orijent Expressa radi svim danima sem nedeljom, ulaz je besplatan .

Luksuzni voz više ne prolazi kroz Srbiju zato što je dva puta brži od naših pruga :(

 Kad ste već na Sirkedžiju, možete da probate kumpir, prodaje se kao brza hrana, mnogo je ukusno.

na stanici da se malo opustite :)

 

 

 

 

15.Galata kula

 

 

Nalazi se i dalje na evropskoj strani Istanbula, samo je potrebno da kod trga Eminoni pređete Galata most, i praktično se popnete uz brdo..Naravno, postoji prevoz do Taksima, pa od Taksima se spustite do kule, jer je lakše silaziti nego se penjati (moj predlog)..

 

Kula je na odličnom mestu, pogled sa vrha savršen-Istanbul na dlanu..Ulaznica je 10 TL , a na vrhu postoji restoran (do koga dolazite liftom),  gde se možete odmoriti od fotografisanja po vetru (koji opasno duva na vrhu kule), ili pešačenja, uz neko piće ili hranu..

Poreklo kule je malo nejasno-po jednoj verziji sagradio je car Anastazije u V veku, ali je najverovatnije da su je ipak sagradili Đenovljani u XIII veku, otuda i njen drugi naziv Đenovljanska. Svrha joj je menjana tokom istorije, od osmatračnice, trgovačkog punkta, zatvora, do najlepše primene danas za turističko posmatranje divnog Bosfora i istanbulskih građevina..

16. Taksim i Istiklal ulica

 

 

Na raskrsnici 8 velikih bulevara i početku ulice Istiklal caddesi , smestio se trg Taksim, sigurno najvažniji u ovom delu grada, koga mi od milja zovemo ---Slavija Istanbula :)

U centru trga nalazi se spomenik proglašenja Turske Republike iz 1928. god sa Ataturkom u središtu. Iznad Taksima prostiru se moderni kvartovi Istanbula --Harbije ,Šišli,Osman bej,Mačka..Ovde je sve moderno i nimalo slično onom Istanbulu sa druge strane Galata mosta.

Istiklal ulica , od milja  zvana Knez Mihailova Isttanbula, glavna  arterija modernog Bejoglua, mnogo radnji, rastorana, butika, barova i reka ljudi koji se kreću..

 

 

 

 

17.Palata Dolmabahce

 

 

 

Ako dolazite sa Sultanahmeta, Eminona, Sirkedžija, onda vam je najlakše da dođete tramvajem T2  do poslednje stanice Kabatas, upravo na slici i vidi se Dolmabahče od stanice još 10 minuta laganog hoda.

 Kad ugledate Sahat kulu znači da ste na velikoj kapiji palate,tj. na dobrom ste mestu :)

Moj savet ako je moguće da dođete u Dolmabahče u 9 ujutru, jer tada počinje sa radom , i tako izbegnete gužve koje počinju već od pola 11..
karte se kupuju ispred ulaza 20 TL za palatu i 20 za harem sekciju, ukupno 40 TL
ne radi ponedeljkom i četvrtkom
nemojte se premišljati, vredi svaku liru, jer unutra je takva lepota i raskoš kakvu verovatno niste nigde videli
svako snimanje i fotografisanje zabranjeno
tako da vam ne mogu predstaviti šta sve ima unutra
pogledajte malo na netu slike
a ja ću malo predstaviti vrt i dvorište palate

da zavirimo :)

 dobijate na ulazu  kese koje navlačite na svoju obuću

Palata Dolmabahče se nalazi na evropskoj strani Bosforskog moreuza, na ulazu u Mramorno more, između Bešiktaša i  Kabataša. Današnja palata je izgrađena u vreme Abdulmedžita I (1839-1861). Sultan se zvanično uselio 7. juna 1856.godine  i tada je ova palata posle Topkapi palate, postala zvanična rezidencija otomanskih sultana. Dolmabahče je sagrađena po planovima arhitekte Bajlana, a tokom gradnje angažovani su istaknuti evropski umetnici i zanatljije. Sadrži 334 sobe, 25 salona. Stil je mešavina baroka, rokokoa i imperijalnog otomanskog stila. Nameštaj je uglavnom birao tadašnji direktor Pariške opere - Sešan ,pa je nameštaj uglavnom evropskog porekla. Zavese , tapeti, tepisi su iz carske fabrike u Herekeu, Turska. Utisak neviđene raskoši  produbljuju predivni parketi , masivna bogato ukrašena ogledala, prostrana kupatila , svileni tepisi, stolice pokrivene damastom, češki i engleski porculan , srebro, koža, zlato, sjajni engleski kristalni lusteri, od kojih je jedan težak 5 tona. 
Prava kristalna palata iz bajke sa 600 umetničkih slika.

Period vladavine sultana Abdulmedžita je obeležilo postepeno okretanje Otomanske carevine prema Zapadu. On je bio prvi sultan koji plesao, prisustvovao pozorišnim predstavama u gradu. Širokih vidika, osećajne umetničke duše i naprednih ideja, ovaj sultan je umro prerano od tuberkoloze.
Poslednje godine svog života u ovoj palati proveo je i otac Turske republike Mustafa Kemal Ataturk, i to u delu kojeg se celog života grozio, u sektoru Harema, koji naravno tada nije imao tu funkciju. Preminuo je 10. novembra 1938. u 9:o5 i tada su svi satovi u palati zaustavljeni na to vreme, na kome su i dan danas.
Ova palata oduzima dah, proverite zašto...

18.Krstarenje Bosforom

 

Krstarenje Bosforom je najbolji način da bolje shvatite obale Istanbula, da donekle shvatite koliki je Istanbul, a najverovatnije da uvidite da ćete opet morati da dođete jer vam je mnogo toga ostalo.

Ima mnogo agencija u gradu koje na svakom koraku nude 'Krstarenje Bosforom', cene su različite, a i ponuda. Neki vam nude ručak i par sati na brodu, za nekih 30 evra, što je možda super ako ste planirali da ceo dan provedete na brodu ili je spoljašnja temperatura prijatna, pa samim tim i temperatura vode. U mom slučaju, izbor je bio drugačiji. Napolju je bilo 14 stepeni, na vodi mnogo hladnije, u kombinaciji sa vetrom, vrlo hladno, iako je bio sunčan dan. Moja drugarica i ja smo izabrale turu koja je trajala skoro 2 sata , po ceni od 10 TL~500 din. Za ovo vreme obišli smo obe obale Bosfora do mosta u nivou tvrđave Rumeli Hisar na evropskoj strani i Anadolu Hisar na azijskoj strani. Znači, obišli i evropsku i azijsku stranu sa mora, bez izlazaka na kopno. U sklopu ove ekonomične ture, naravno nemate ručak, a piće sami plaćate i birate, pošto u unutrašnjem delu broda postoji bar i deo za sedenje. Preporuka ,t urski čaj od jabuke, malo da vas zagreje od jakog vetra. Polazak ove naše ture je bio na pristaništu između Sirkedžija i Eminona..Lako ćete ih naći..A na ručak smo otišle u jedan od restorana u oblasti  Sirkedži.

moj novi prsten boje Bosfora, o njemu u sledećem postu :)

Devojačka(tužna ) kula

Kiz Kulesi-ovo ostrvce sa kulom i svetionikom je na mnogim slikama i razglednicama Istanbula, nešto kao simbol Bosfora..Dugo nisam tačno znala šta je na ostrvu, ali sam osećala da je nešto tužno..Tako deluje, usamljeno, ostavljeno..ja sam je nazvala ~Tužna kula



Devojačka kula

je sagrađena na stenovitom ostrvcu na ulazu u Bosfor iz Mamornog mora. Po legendi, vizantijski car je ovde poslao svoju kćer da bi je spasao od predskazanja da će lepa princeza umreti od ujeda zmije. Kula je nije sačuvala od smrti – devojku je ujela zmija sakrivena u kotarici sa grožđem. Druga legenda govori o Leanderu koji se zaljubio u prelepu sveštenicu Heru. Bilo ime je zabranjeno da su uzmu, pa ju je Leander tajno posećivao svako veče, plivajući preko moreuza. Da bi mu olakšala, Hera ga je čekala sa upaljenom bakljom na vrhu kule. Jedne olujne noći, kiša je ugasila baklju u Herinoj ruci a Leander se udavio. U zoru, Hera je videla Leandrovu iscepanu košulju kako pluta i bacila se u vodu. Tako su se ljubavnici sjedinili u smrti...

19. Poseta Azijskoj strani Istanbula

 

 

 

Za ovu avanturu potreban vam je dan ili bar veći deo dana, a da se pritom morate ograničiti samo na jedno mesto na azijskoj strani..Mi smo izabrale Kadikoy...
Zapravo, moja drugarica Filiz , Turkinja iz Istanbula, nam je dala predlog da idemo tamo na ručak i ujedno nam bila i vodič..Mi smo oberučke prihvatile..
Prevoz za azijsku stranu najbolje uhvatite na pristaništu Eminonu ili Sirkedži, ili sa druge strane mosta Galata na  pristaništu Karakoy..Koje god da izaberete kao polazno, ovi trajekti rade kao gradski prevoz, takve su i cene, 2 TL u jednom pravcu. Žeton ili Akbil karta elektronska, šta vam je lakše, obe su u opticaju.

Turska kuhinja spada među 10 najatraktivnijih svetskih kuhinja, kažu, treća po svetu kuhinja ako ocenjujemo kvalitet i raznolikost (posle francuske i kineske kuhinje). Pradavni nomadski život (neki recepti su stari čak pet, šest vekova), prostor sa različitom florom i faunom koji se prostire kroz sedam geografskih zona i nasledstvo bogate carske kuhinje su tri glavna  elementa koji utiču na to da turska kuhinja bude sinonim za gastronomsku umetnost.

prve turske čokoladice su bile u obliku kišobrančića

tradicionalna turska kafa u maloj šolji se služi obavezno sa vodom i ratlukom

Agia Efimia ili tur. Ayia Efimia Rum Ortodoks Kilisesi
 na azijskoj strani Kadikoy
Pravoslavna crkva sv.Jefimije na Kadikoju

Lidija i Filiz

 moja prijateljica Filiz, u savršenom ambijentu, knjige posvuda
(inače, ona radi na Istanbulskom univerzitetu, pokreće uskoro jednu novu katedru, koju još uvek nemaju,al' o tom drugi put)
između ostalih vodila nas je u jedan kafić-poslastičarnicu, gde možete kupiti ili iznajmiti knjigu i čitati je uz piće ili neku poslasticu...

Na azijskoj strani tačnije na Kadikoyu, grčki Halekedon, možete osetiti nekadašnji orijentalni karakter, mnogo bolje sačuvan nego na evropskoj strani. Ovde se uz moderne zgrade i  visoka zdanja mogu videti i niske drvene kuće,uske uličice,s tare džamije, šedrvani, hamami, hanovi- sve ono što podseća na ambijent stare prestonice na Bosforu.

 

 

 

 

20.Miniaturk

 

 

 

-muzej turskih građevina-atrakcija u minijaturi

Ulaznica 10TL

Do ovog muzeja koji se nalazi u delu grada Halic,blizu istoimenog parka možete doći autobuskim prevozom i to:

Sa Taksima; 54 HT ( Hasköy / Taksim ) Bus

Od Mecidiyeköy and Şişli  ; 54 HŞ ( Hasköy / Şişli ) Bus

Sa trga  Eminönü ;  47, 47 Ç, 47 E Bus

Od  Topkapıja ; 41 ST ( Seyrantepe / Topkapı ) Bus

 Ako ste umorni i gladni, u sklopu muzeja Miniaturk postoji restoran i kafić, pa se može pojesti i nešto što nije iz turske kuhinje, već iz npr. italijanske :)

21.Kafić i vidikovac Pierre Loti

Eyup

 

Ovo mesto je najbolje isplanirati za obilazak kasno popodne. Ja sam odlučila da ga posetim odmah posle muzeja Miniaturk, jer je relativno blizu. Od Miniaturka sam se dovezla taxijem za manje od 10 minuta vožnje do početka žičare koja je cene kao i karta za gradski prevoz 2 TL, i koja jedina vozi do ovog kafića. Do Eyupa možete doći sa Eminona npr. autobusom br 99 , a ima ih mnogo.

Ovo mesto se smatra jednim od najlepših vidikovaca na svetu, u različitim dobima dana i godišnjim dobima, potpuno drugačiji pogled, a svaki put čarobno lep...

 Kafić koji nosi ime književnika Pjera Ljotija, Francuza koji se zaljubio u Istanbul i tu zauvek ostao, a ovo mesto je jako voleo, kažu . Kao pomorski oficir mnogo je putovao i dela mu obiluju egzotikom. Kao veliki turkofil, u Prvom balkanskom ratu izražavao je simpatije za Osmanlijsko carstvo, ali je posle bugarskog

prepada na srpsku vojsku u Drugom balkanskom ratu i kasnije u Prvom svetskom ratu, pohvalno i s neskrivenim divljenjem pisao o Srbima i Crnogorcima. Ostala dela: ''U haremu'', ''Lotijeva ženidba'', ''Mornar'', ''Islandski ribar'', ''Gospođa hrizantema'', ''Roman jednog spahije''..

...'' Pjer Loti volio je Istanbul, Zlatni rog, Ejub i ovu kafanicu na brijegu.
Nekada je iz duga vremena proučavao budizam i kao Lamartin putovao u Svetu zemlju na hadžiluk. Ovdje je povjerovao u lijepu Hatidžu i postao turkofil. Jednom je i sam htio da izmisli neku novu vjeru – ovdje je zaboravio i staru. Na dugim plovidbama, od Polinezije do Boke kotorske, nije shvatio narode ni upoznao civilizaciju. Nije razumio ni Indiju, ni Egipat,a još manje Grčku i Italiju. Sve filozofije i religije zamijenili su na kraju stambolska bula iorijentalni život....Šetnja po Zlatnom rogu je završena. Na izlazu treba predati kartu.Neko će reći da je Zlatni rog lijep samo u proljeće. Drugi, opet, ujesen. Treći zimi.U stvari, on je ružan i ljeti, i zimi, i ujesen, i u proljeće. Ali je u isto vrijeme i uvijek lijep, ali samo predveče...Samo pred sunčev zalazak ovo je zlatan mač na crvenoj vatri.
Samo nekoliko trenutaka svakog dana ovo je Zlatni rog

Kažu da je Loti u ovoj kafanici na Ejubu sjedio mjesecima i pisao "Azijadu". Dokazi su
u svim bedekerima, na svim jezicima, i jedna fotografija na modrom kafanskom zidu.''... 
Zuko Džumhur

Inspirativno mesto je izabrao  Loti, potvrđujem,
mesto za romantične parove, prijateljske razgovore ili samostalni pogled u daljini...
Jednostavni drveni stolovi, karirani stoljnjaci, sve skromno a opet tako neobično i prijatno  za sedenje u senci kiparisa. Pogled na Zlatni rog i zlatom okupane fasade Istanbula.

Zlatni rog je deo  rukavca koji seče evropski Istanbul na stari i novi deo, negde  tamo gde se Bosfor odvaja od Mramornog mora. Zlatni, kažu  zbog zlatnog odsjaja sunca na zalasku;  drugi kažu , zbog svog položaja, oduvek je bio  mesto gde se kupovalo i prodavalo; treći smatraju da ime dolazi od (iz)obilja - navodno liči na rog prepun zrelog voća, a četvrti da liči na rog. 

Ejupova džamija,  jedna od najvećih svetinja islama

...''Ejup kao u sebe zatvorena istočnjačka , tajanstvena, religiozna, živopisna , mistična fantazija, tako je savršen da mi se čini kao fantazija Istoka koju je neko drugi učinio prikladnom Istanbulu, kao neka vrsta tursko-istočno-muslimanskog Diznilenda koji živi u Istanbulu.. 
Šta je bio razlog tome? Njegova  izmeštenost  van gradskih zidina,  zbog koje je bio pošteđen  vizantijskog  uticaja  i   slojevite  zbrkanost i   koju    nosi  Istanbul?  To  što  se njegova lepa groblja, drveće i kuće stapaju u jedno? Večeri   koje se, zbog visokih brda, ranije spuštaju? Moć da udovolji   svakome  s "romantičnim" snovima o Istoku  ,  Ejup duguje okolnosti  da je udaljen od središta grada, birokratije, državnih institucija i   zdanja,  dakle od svega onoga što je bilo izloženo stalnom   pozapadnjenju, što je preuzimalo i prisvajalo zapadnu gradu i  obnavljalo samo sebe. Taj    fantastični san o Istoku, koji je Pierre Loti  voleo zbog njegove iskonske čistoće, i  zbog koga je sebi   u  Istanbulu kupio kuću, nastanio se u njoj, uvek mi se činio odbojnim    zbog svoje be prekorne savršenosti. Zbog    toga je odlazak na Ejup   za mene značio kraj tuge koju sam pomešanu sa srećom osetio  u prizoru   Zlatnog    roga    satkanog     od    ruševina    i   istorije''..... 
Orhan    Pamuk

22.Kupovina,hrana

Što se tiče šopinga garderobe, možete pazariti gde vam duša poželi i u zavisnosti od dubine džepa i ostalih afiniteta, na mnogobrojnim mestima...
Ovde stvarno važi ono :''za nekoga sve,za svakoga ponešto..''
U mom slučaju šoping garderobe je obavljen na jednom mestu, da ne bih gubila vreme po raznim delovima grada, moja draga prijateljica Demet, Turkinja iz Istanbula me je odvela u deo grada koji se zove Zeytinburnu, konkretno - najveći outlet na 4 sprata , Olivium..

stvarno ima svačega tamo, još najbolje- nama nepoznatih, ali veoma kvalitetnih, turskih marki i naravno standardnih evropskih- svetskih. Utorkom je neki extra popust u Oliviumu, ali je svaki dan standardno outlet centar.
Do Oliviuma možete doći taxijem ili prevozom. Mi smo sa trga Eminonu autobusom 93. Eminonu je prva stanica, a za Olivium gde da siđete, neka vam kaže vozač. Putuje se 20 minuta.

Demet i ja

Za sitnice, suvenire, čajeve, fildžane, nargile, tavle- preporučujem Misir carsisi , početak na Eminonu.



Hrana je divna... 
rajsko voće i povrće

Kumpir obavezno probajte, lahmađun(turska pica)-je nešto što najviše volim od turskih jela. Dobijete testo koje liči na picu, i povrće pored, kojim pospete picu i onda nacedite limun preko svega..Zatim urolate kao palačinku i jedete sa ayranom- turski naziv za yogurt.,pošto je za njih jogurt -kiselo mleko..

lahmađun

Riba, pilav, patlidžan na hiljadu načina, ćufte, doner kebab kao grčki giros, tavuk-pileći kebab,posne sarme od vinove loze, simit-đevrek, ekmek-hleb, peciva u pekari su divna, podsećaju na francuska, baklave, tulumbe, kadaif, alva,s alep..
svuda ima aparata za ceđenje sokova, vi izaberete voće i oni ispred vas sa hiruškim rukavicama na rukama iscede ono što ste tražili, recimo oko 120 dinara je bilo 4 isceđena grejpa..
Sigurna sam da nećete ostati gladni ako umete da tražite ono što volite, a za svaki slučaj imate Mek..

Turci, inače mnogo više piju  čaj nego kafu - turski čaj i čaj od jabuke, najčešće. Turski çay se tradicionalno priprema sa dva čajnika koji stoje jedan na drugom. U donjem, većem, se prvo prokuva voda. Onda se u gornji, manji, stavi lišće čaja pa napuni onom prokuvanom vodom. Ovako se dobije veoma jak čaj koji se posle po ukusu razblaži sa ostalom prokuvanom vodom.
turska kafa  , malo blaža od naše, odlične arome,u divnim  šoljicama, ako izaberete i divno mesto sa pogledom, uživanje za sva čula..

 23. Carigradska-Vaseljenska Patrijaršija

( грч: Πατριαρχείο Κωνσταντινουπόλεως)

His All Holiness, BARTHOLOMEW, Archbishop of Constantinople, New Rome and Ecumenical Patriarch 

Odavno već priželjkujem da obiđem ovo sveto mesto, nije bilo prilike do sad. Nisam htela da to bude onako usput, bilo kad,već sam uvek zamišljala da to bude u neku nedelju , prepodne u vreme jutarnje liturgije...Dao Bog, tako i bi..Posle svih lepota Istanbula koje smo obilazile 6 dana, ostavismo za poslednji dan u ovom zanimljivom gradu, posetu centralnoj pravoslavnoj crkvi sveta, da bude kao 'šlag na našoj istanbulskoj torti'.

Toliko sam bila uzbuđena što idem tamo ,da mi je put od hotela do Patrijaršije proleteo kao u snu..Probudih se kad sam ugledala dobro poznati grb na vidnom mestu.

 Dvorište malo, kamenom popločano, skoro renovirani konaci, predvorje u kome se pale sveće, sa obezbeđenjem!!!... Ulazimo u crkvu..Posvećena sv. Đorđu..Predivan ikonostas..Neočekivano mala, ali tako sjajna i topla, puna ortodoksnih vernika različitih jezika..Gledamo jedni druge sa nekim prećutnim osmehom i pozdravom..osećam se kao da sam kući, u  Srbiji..Miriše tamjan...Prvi put od kad sam krenula na ovaj put, naviru mi suze..Slušam crkveni hor kako peva...Shvatiš koliko ti fali sve  tvoje..Poznate ikone, kao da se smeše ljudima koji ih celivaju, neki bliski svet koji učestvuje u Liturgiji, ponizno spuštajući glavu pred sv. Tajnom Pričešća koju upravo dobija.

nađosmo i naše devojke iz Republike Srpske 

 .

.

.

Patrijaršija se nalazi u delu grada koji se zove Fener(Fanar,Faner), produži se obalom Zlatnog roga od Galata mosta i posle 2 km stiže do Patrijaršije koja je u u ulici paralelnoj sa glavnim bulevarom kojim dolazite iz pravca centra, prevozom. Uvek možete doći taksijem ali i autobusom sa Eminona za 10 minuta , ima više linija, 55,99,33..samo tražite da vam kažu koja vozi do stanice Fener i na toj stanici (baš vidljivo piše Fener) odmah kraj mora, silazite. Zatim, pređite ulicu i vratite se nekih 100 metara unazad, prva ulica koja izlazi na ovu glavnu,  je ulica kojom ćete stići do Patrijaršije , ali na prvoj maloj raskrsnici ,skrenete levo, posle 50 m ste na svom odredištu. Možda ovako zvuči komplikovano, ali na licu mesta nije, a svakako ima ljudi okolo koje treba samo da pitate : Patrikanezi, gde je (tako Turci zovu i znaju Patrijaršiju).

 U ovoj crkvi nalazi se i najveća relikvija hrišćanstva, deo krsta na kome je razapet Isus Hrist, drugi deo krsta je u Vatikanu, a treći u Jerusalimu,zatim veličanstveni patrijarhov tron iz 5. veka,

Od 1586.godine se nalazi u crkvi Sv. Đorđa, koja je pre preseljenja patrijaršije bila sastavni deo manastira a nekoliko puta je gorela u požarima, poslednji put 1941.godine. Patrijaršija je mnogo puta menjala lokacije po Istanbulu,tokom vekova..U dva navrata je bila u crkvi sv. Irene, blizu Topkapi palate i Aja Sofije.. 

I njen današnji položaj govori puno o položaju hrišćanskih bogomolja u Turskoj.

Smeštena u siromašnom kvartu, uskih uličica, trošnih  fasada, malo zavučena, u dnu nekog brda, sa ozbiljnim obezbeđenjem ispred ulaza u Patrijaršiju. To nikako nisam očekivala posle onoliko megalomanskih  građevina na sunčanim upečatljivim mestima, na brežuljcima, kraj mora, sa lakim prilazom....

Smeštena gde i Vizantija...

...''Kroz stakla broda što su podrhtavala, videle su se ruinirane stare drvene kuće, dvorac Topkapi koji je zajedno sa polunapuštenim grčkim mahalama na Fanaru, ispražnjenim kao posledica beskrajnih pritisaka države, i njihovim razrušenim zgradama sada u oblacima izgledao tajanstveniji .....

....1852. sto godina pre mog rođenja, na istanbulskim ulicama su se u isto vreme govorili turski, grčki, jermenski, italijanski, francuski i engleski i da u toj 'Vavilonskoj kuli' i Gotje se pomalo zastidi zato što osim francuskog ne zna neki drugi jezik. Posle uspostavljanja Republike Turske, sve ove jezike iskorenili su pokorenost, jačanje turkizacije Istanbula i jedna vrsta etničke čistote koju je gradu donela država. Deo te kulturne čistote koji mi je od detinjstva ostao u svesti jeste ućutkivanje onih koji su na ulicama glasno govorili grčki, jermenski ,Kurdi se ionako nisu mnogo oglašavali sa svojim jezikom, rečima:'Građanine,govori turski!'Svuda su bile okačene ovakve table''..

Orhan Pamuk,Istanbul

 Patrijarh ima titulu: "Arhiepiskop Konstantinopolja - Novog Rima i vaseljenski Patrijarh". Sveti sinod sačinjavaju Mitropoliti: Efesa, Halkidona, Rodopolja, Imvrosa i Tenedosa, Kneževskih ostrva, Kolonije, Perge, Derka, Iliopolja i Tirona, Tranupolja i Filadelfije, njih 12, i još 14 Mitropolita. Zbog relativno malog broja vernika, Vaseljenskoj Patrijaršiji pripada ostrvo Patmos (manastir Sv. Jovana Bogoslova iz XI veka), zatim ostrvo Krit u Grčkoj (sedište u Iraklionu sa osam Mitropolija), Dodekanisi (Dvanaest ostrva), Arhiepiskopija za Ameriku (sedište u NJujorku, Bogoslovski fakultet "Svetog Krsta" u Bruklinu), Arhiepiskopija za Australiju, Arhiepiskopija Tijatirska i Velike Britanije. Vaseljenskoj Patrijaršiji u Americi i Evropi pripada šest ukrajinskih Eparhija i sedam Eparhija Ruske crkve. Duhovno, Sveta gora je pod direktnom  jurisdikcijom vaseljenskog patrijarha iz Carigrada.

U XIX veku, Vaseljenska Patrijaršija je doprinosila oslobođenju hrišćanskih naroda od Turaka. Njen Patrijarh Grigorije V obešen je 1821. zbog pomaganja grčkog ustanka.   Godine 1844. na Halki je otvorena Bogoslovija. Nažalost, ukinuli su je Turci 1972. godine. Godine 1920. u Carigradu je bilo oko 100.000 Grka. Posle Drugog svetskog rata i poraza Grka kod Smirne 1922. godine, nastalo je katastrofalno stanje. Grci iz Male Azije raseljeni su; posle Lozanskog ugovora ostao je samo mali broj Grka u Carigradu. Danas ih je oko 4.000..

...''Ovdje, sa brijega, vidi se cio Zlatni rog.

Desno je Fanar.

Voda pod Fanarom bila je bajata i stara – vizantijska.

U ovoj vodi više se ne ogledaju stvari sa zemlje.

Po Fanarskom brijegu nad Zlatnim rogom čuče crvotočne kuće popularnih mušebaka,

rasute po padini iznad Vaseljenske patrijaršije. Izdaleka, ovako razbacane, liče na potučenu

vojsku posljednjih otomanskih sultana.

Ova propala zdanja grčkih trgovaca vijekovima su odolijevala islamu i zemljopisima.

Bogata i moćna do prije stotinjak godina, desna obala zaliva bila je gnijezdo fanariota.

Ovdje je bio centar grčke akcije na Balkanu i trgovačke špekulacije na Levantu. Odavde su se generacije bogatih hrišćana lukavstvom, novcem i intrigama nosile s turskom vjerom i

policijom. Zlatom se kupovao sultan i iskupljivao Hrist.

Trgovci su držali novac, patrijarh carigradski držao je crkvu, car ruski držao je

patrijarha. Kada nije bivalo tako – panduri su globili trgovce, a derviši su vješali patrijarha.

Srednja vrata Vaseljenske patrijašije i danas su zazidana. Na njima je visio patrijarh

Grigorije. Ali, i prije i poslije toga, begovi fanarski bili su i kneževi i guverneri otomanski po

Vlaškoj i Rumeliji i savjetnici carski na Saraju i na Porti.

Nema više fanariota... Ni sultana otomanskog... Ni cara pravoslavnog...

Sa ovog brežuljka zlato je pobjeglo u banke po Galati ili čak u Urugvaj.

Bogati trgovci žive na Džihangiru ili Floridi. Na Fanaru je ostala sirotinja jevrejska i

Patrijašija vaseljenska uboga i preuboga. Prije nekoliko godina htjela je Patrijaršiji pomoći i

Moskva, ali su je pretekli protestanti i dolari.

Na padini što prolazi pored malog prozora ležao je nekad stari Vizant, i možda su

janičari u jednom od ovih tijesnih prolaza dotukli osamnaestog i posljednjeg vizantijskog

cara, računajući od Konstantina Velikog ili sto dvadesetog, računajući od imperatora Avgusta

Oktavijana.

Tako piše u svim istorijama...

.... Da li je duša ovoga grada krštena ili nekrštena? Prepirka traje pet stoljeća... Učestvovali
su i očenaši i artiljerija i Kur'an, i motike.
Svađali su se carevi, vladike, prosjaci, bašibozuci i krstaši.
Kemal je, na kraju, spasao šarenu dušu ovoga grada....''

Odlomci iz knjige ''Nekrolog jednoj čaršiji ''  Zuka Džumhura

Dragi moji, nadam se da će vam ova moja iskustva, zapažanja i uputstva bar malo biti od koristi kad krenete put Carigrada...

ljubbbb