Maskenbal u Srbiji ...

Maske su stare skoro koliko i čovečanstvo.
Svojom magičnom lepotom  privlače  pažnju posmatrača, a onima koji ih nose daju snagu i moć.
Potekle su iz ideje  da izazovu strahopoštovanje, užas ili smeh.
Kroz istoriju maske su bile korisćene na puno načina.
Kao rekvizit u kultnim obredima, ceremonijama, radi zaštite od nesreća, uroka i zlih duhova.
Njima se moglo zavesti, zavarati, sakriti i otvoreno se ismevati, rugati. Imale su snažnu ulogu u pozorištu i pantomimi.
Vešto napravljene i s merom dekorisane maske su uvek bile voljene, skupljane i pokazivane  nekad i čisto samo zbog svoje lepote.

Maske su moja velika ljubav. Volim sve maske, sem maske klovna koja me rastužuje. Od gipsanih koje služe u dekorativne svrhe mog životnog  prostora, posedujem i razne druge vrste, a najviše volim tzv. venecijanske maske.  Mnoge od mojih nosivih maski još nisu premijerno izvedene iz moje kuće, a neke su i šetale prethodnih godina po Srbiji. Velika želja ostaje da posetim Veneciju u vreme februarskog karnevala!!

Do tad 'karnevališem' u Srbiji i izveštavaću vas o tome!

Srbija nema  mnogo karnevala, ali ako budete u prilici da se uklopite i priključite nekom od retkih maskenbala, moguće je da  ćete se inficirati ovim slatkim virusom i stalno  razmišljati kad će sledeći.
Zabavljati se pod maskom je nešto posebno! Ne zbog toga što sad vi krijete svoj identitet, već zato što možete na taj način bezazleno iživeti čak i  neke svoje dečje fantazije. Možete biti lik iz omiljene bajke, neki lik iz istorije kome se divite ili čak neka imaginarna ličnost koja postoji samo u vašim mislima. Takođe, jedna od retkih, a za sve one koji nisu glumci, i jedina prilika da obuku viktorijanske haljine, krinoline, stave perike i da ih niko ne gleda čudno!
I dok u stvarnom životu bežite od ljudi 'sa maskom' na licu,  maske na maskenbalu predstavljaju vaše oslobađanje.

staviću linkove nekih internet prodavnica u nađoj zamlji, gde možete naći zanimljive maske ili rekvizite da upotpune vaš kostim

http://www.maska-josimovic.com/

http://www.maskeikostimi.com/

http://www.maslacak.net/

http://www.facebook.com/pages/Venecijanske-maske/127979587231992

Meni najdraži  karneval u Srbiji je letnji julski karneval u Vrnjačkoj Banji. 

Od osnivanja moderne banje u Vrnjcima  1868. godine,  vrnjčani su pridavali veliki značaj balovima, maskenbalima. Ovaj duh se zadržao i do današnjih dana.
  Vrnjački Karneval je uz Guču i Exit najveća turistička manifestacija u Srbiji. Ova manifestacija okupi preko 200 000 posetilaca.
Tokom nedelju dana u julu mesecu Vrnjačka Banja je jedna velika scena na kojoj se održava veliki broj maskenbala, festivala izložbi, koncerata, pozorišnih predstava, sportskih dešavanja... A svakako centralni događaj karnevala je Velika međunarodna karnevalska povorka. Veliki broj karnevalskih grupa iz celog sveta garantuje dobru zabavu i provod tokom ovih dana. Tokom karnevalskih dana naići ćete na topao doček vaših domaćina i karnevalsko raspoloženje koje će Vam omogućiti da sve probleme ostavite po strani.

Po priči starih Vrnjčana početkom '60-ih godina Vrnjačka Banja postaje karnevalski grad. Tokom narednih godina organizovano je nekoliko karnevalskih povorki, ali na žalost ova manifestacija ubrzo počinje da gubi na značaju i polako odlazi u zaborav, sve do trenutka kada Turističko sportski centar "Vrnjačka Banja" preuzima inicijativu i osniva "Međunarodni Vrnjački Karneval".

2002. godina predstavlja prvu godinu organizovanja maskenbala u kafeu "Savka" i od tada se tradicionalno svake godine nastavljaju dešavanja ove vrste.

Prvi "Međunarodni Vrnjački karneval" održan je u periodu od 12.07. do 17.07.2005. godine i objedinio je preko 40 različitih zabavnih, kulturnih i sportskih manifestacija. Centralno dešavanje Vrnjačkog karnevala, je velika MEĐUNARODNA KARNEVALSKA POVORKA, koja je 2005. godine okupila 34 karnevalske grupe iz zemlje i inostranstva. Karnevalska povorka je brojala preko 1.500 učesnika. Već tokom drugog karnevala formira se i dečija karnevalska povorka, a Vrnjački Karneval postaje član Federacije evropskih karnevalskih gradova (FECC).

 Vrnjački Karneval zauzima značajno mesto u kalendaru svetskih karnevalskih dešavanja.

 izvor

Ove godine 9. Međunarodni Vrnjački Karneval održaće se od  14-21. jula 2013. godine . Dečja karnevalska povorka je 17. jula, a Velika međunarodna karnevalska povorka je zakazana za 20. jul...

 A evo delića atmosfere  neke od prethodnih godina na ''Love festu'' pod maskama u klubu ''Savka''.

Sledeći maskenbal koji ću vam preporučiti je tradicionalni aprilski maskenbal u beogradskom klubu Frida.

Klub Frida inače volim i posećujem i van maskenbala jer imaju odličnu meksičku hranu, odličan muzički program, pogled na reku i poseban plus je i veče pod maskama.

Nekoliko godina unazad svakog aprila jedno veče je rezervisano za maskenbal i ono što je veoma lepo i važno je da je maskenbal sve posećeniji i kvalitetniji. Ovogodišnji (2013.) aprilski maskenbal je bio veoma kreativan - ljudi su se baš potrudili, uglavnom iznajmili, kupili, sašili kostime, improvizovali, kako god, bilo je divno biti deo te karnevalske klupske atmosfere. 

foto frida fb

Pojavilo se dosta dobrih maski, a nagrađeni su:

prvo mesto maska  -  ''Snežna kraljica'',

 drugo mesto - maska  ''Zla maćeha'', 

a treće  - ''Gusar''.

http://www.facebook.com/media/set/?set=a.451213208294293.1073741825.378489938899954&type=3

Što se moje stilizacije  tiče, ja sam imala masku (improvizaciju),  koju sam nazvala italijanska grofica ( Contessa), koju sam realizovala kroz  crnu čipkanu haljinu, sa crnim rukavicama, obaveznom muštiklom, sa fascinatorom na glavi i venecijankom preko očiju.

Moje dve drugarice su takođe bile te noći 'aristokratkinje' - pa je jedna imala kostim-masku - nemačke baronice, 

a druga kostim-masku - ruske vikontesse ,
 bila je to vesela družina :D

 i za kraj možda ste čuli, a možda i ne,
 zanimljivu priču 

Venecijanske maske kroz istoriju

Tradicija karnevala u Veneciji počela je u 11. veku, a vrhunac popularnosti i neobuzdanosti dosegla je u 18. veku. 
 Karneval je bio zamišljen kao opštenarodno  slavlje ali i kao izražavanje klasnih razlika između ljudi, a nošenje maski bi sakrilo  identitet  između društvenih klasa.   Pripadnici tadašnje vlastele su koristili karneval za susrete sa osobama suprotnog spola i neopaženo se približavali ''običnim ljudima'',  što se u stvarnom životu nije smelo.

Maske u Veneciji igrale su glavnu ulogu u svakodnevnom zivotu, stoga su donesena stroga pravila o njihovom nošenju.
Prvi zapisi o karnevalu u Veneciji datiraju iz 1268. godine.
Na pošetku javno nošenje maski izvan razdoblja karnevala bilo je zabranjeno,
osim isključivog prava plemstva koje ih je moglo nositi na privatnim zabavama.
Nešto kasnije, zakoni su se promenili.
Osim u vreme posta, maske su se mogle nositi javno tokom cele godine.

To je u prvi plan izbacilo dve najpoznatije maske, Bautu i Volto, koje su postale svakodnevni deo odeće plemstva.
Bauta je imala crni ogrtač ili kapuljaču, najčešće od svile. Osim lica i usana pokrivala je celu glavu, uključujući i bradu.
Ispod pelerine mogla se nazirati bogata odeća. Na glavi se nosio crni tradicionalni trouglasti šešir, prekrasno ukrašen,
a njegova uloga osim dekorativne, bila je da pridržava masku Volto ili Bautu na mestu.
Volto je prekrivala lice, ali osoba koja ju je nosila mogla je slobodno jesti i piti bez skidanja jer su  usta maske ostala otvorena kako bi nositelj mogao slobodno pričati, jesti i flertovati u vreme banketa.

Ako je zena nosila Bautu mogle su se nazirati grudi i jarko crveno obojene bradavice.

Moralnost, a kamoli skromnost 1500. god. u Veneciji nije postojala. Duboki dekoltei koji su puno otkrivali su bili u modi, a bili su poznati u celoj Evropi.

Žene su često nosile i maske zvane moretta,  ovalnog oblika od crnog baršuna i prekrivene velom.

Kalupi su rađeni prema obliku lica osobe koja ju je nosila.
Postojala su tako rivalstva među korisnicima i proizvođačima, ko će nositi, a ko izraditi kvalitetniju masku.

Karneval je u 18. veku počinjao nizom balova na Piazzi San Marco.

Svake su noći za vreme karnevala rasipana čitava bogatstva u državnoj kockarnici Ridotto.   Klasični lik karnevala je Kolumbina koja nosi čipku i pregaču, ali nema masku.  

                           

Mnoge maske kao i likovi koje predstavljaju duboko su ukorenjeni u venecijansku istoriju. Premda su vrlo prepoznatljive po obeležjima kao što su nos poput kljuna lekara  u doba kuge, svaki lik može biti prikazan na drugačiji način, u stilu tvorca maske, pa je svaka maska pravo umetničko delo.  
Umetnici koji su izrađivali maske od kože ili papira, bojili ih rukama i  ukrašavali perjem i kamenjem bili su udruženi u cehove, imali su posebne zakone i privilegije i  uživali poseban status u venecijanskom društvu.     

Hedonističko, nemoralno i ekstravagantno ponašanje u Venecijskoj Republici  trajalo je sve do osvajanja Venecije  1797. godine od strane Napoleona i njegove izričite zabrane nošenja maski javno i privatno.
Nakon zabrana maske su polako bledile iz svesti žitelja Venecije. I ono malo poklonika nošenja maski je nestalo kad je početkom 20. veka   Mussolini zabranio upotrebu maske.

Skoro dva veka kasnije 1979. god. počela je ponovna izrada maski u želji da se tradicija izrade obnovi.

Tako je karneval oživljen i ubrzo postaje  jedna od svetski najpoznatijih ekstravagantnih baroknih zabava. Danas se venecijanski karneval sastoji od raznih maskiranih povorki - ulicama i trgovima pešice, a kanalima u gondolama.

Priređuju se i raskošni balovi, a onaj glavni, veliki bal koji se svake godine događa u drugoj palati naziva se Duždov bal. Njemu mogu pristupiti samo ljudi s adekvatnim baroknim kostimom kakav se ne može kupiti, za manje od 1000 €. Zainteresovani za taj bal moraju znati korake qadrille i drugih vekovima starih plesova i  biti spremni izdvojiti 200 € za ulaznicu. Venecijanci drže da su ti maskirani balovi samo teške hedonističke perverzije. Pravi Venecijanci retko idu na takve balove. 

Danas, oko 30.000 posetilaca dođe u Veneciju svaki dan za karneval. Tokom karnevala u Veneciji, fokus je na zabavi, na kretanju, na oslobađanju od svakodnevica u uličnoj atmosferi koja se događa samo jednom godišnje,  

ili za mnoge - samo jednom u životu.

izvor

  :***                                 

         

...''Obuci staru krinolinu,
i prebaci bijeli šal,
ja ću svirat violinu,
i bit će maskenbal.

Zaigraj kao da more šumi,
a ti si jedan val,
sama veliku tajnu glumi,
takav je maskenbal.

Nemoj da skrivaš lice malo,
pusti ga neka sja,
nikome nije do nas stalo,
sami smo, samo ti i ja.

Život je maskenbal,
svatko se krije,
ako u sebe siguran nije.

Život je maskenbal,
ljudi su krivi,
s tuđom maskom,
lakše se živi.''...

Zlatni dan suncem okupan...

Da vas prvo počastim jednom dooobrom limunadom umesto klasičnog aperitiva:)

...''Dunav donosi sunčev sjaj iz jedne zemlje, kapi kiše iz druge zemlje, senke oblaka iz treće, kovitlac prašine i vlati trave iz četvrte, lahor povetarca iz pete zemlje. Kroz našu zemlju skuplja se sve ono što košava donese i nosi dalje ka svom ušću u Crno more, u desetu zemlju.

Ušće Save u Dunav se nalazi stotinak metara dalje od Kalemegdana, od mesta koje nazivamo Ušće.
Tu je postavljena bova koja obeležava mesto susreta dveju reka. To je linija susreta dveju reka sa pedesetak pritoka:
u Dunav se ulivaju mnoge panonske i neke balkanske reke, i u Savu pritoke iz Slovenije, Hrvatske, Bosne.
To je mesto velike energije koja se sliva u liniju susreta.

Ptice to osećaju i zato stalno kruže iznad te bove. Tu je Dunav obično braonkasto siv, dok je Sava zelenkasto plava.
Tada dve velike reke postaju jedna reka, jedan tok. Na tom mestu se spajaju da ih više niko i ništa ne može rastaviti na njihovom putu do ušća u Crno more.

Putnici koji dolaze brodovima u Beogradsko pristanište, na trenutak zastanu kod bove, zatvore oči, otvore srca, zagrle partnera, podele strast i zamisle želju.
I od tada,kao ni dve reke, više ih niko ne može rastaviti od njihove želje''...


odlomak iz knjige 'Šareni svet kazivanja' IV deo
prof. Jovana Đorđevića

Dragi moji, moram nešto podeliti sa vama..

Ove godine svoj rođendan sam provela nekako lepše nego inače...

U Beogradu...

Dragi ljudi, divne želje, poljupci, zagrljaji, smeh, torta, pokloni (knjige vs. sve ostalo) -  

a  najjači utisak i ono po čemu ću zauvek pamtiti baš ovaj rođendan je krstarenje Savom i Dunavom i dolazak brodićem do već pomenute 'zlatne bove', energetske žile kucavice, u 22 h tog 28.jula u vreme kad sam se i rodila...

 Iznenađenje za mene je bio taj lepi dunavski  običaj da tada svi na brodu ustanu, zagrle se i zamisle želju..
Kapetan, inače profesor književnosti, divan narator, iz čije knjige je i odlomak iznad, nam je ispričao kakav je običaj. Naravno, ustala sam i zagrlila sina i muža i onda smo se tako malo grlili, smejali, ljubili,  i u trenutku kad sam poželela želju shvatim da sat pokazuje 22 i da sam možda prvi put zamislila želju na  posebnom mestu u pravo vreme..
.Možda sam bila na pravom mestu u pravo vreme... To samo Bog zna...

A ja optimistično volim da verujem da je to neki sklad i pokazatelj pravog puta :))

Bio je to pravi zlatni dan,

suncem i mesečinom okupan

trajao je negde oko 27h :)))

počeo je veče 27.7. u Fridi sa prijateljicama,

zajedno smo dočekale ponoć 

a nastavio se sutradan  28.7.preko dana

a onda uveče krstarenje sa mojim dečacima 

i zlatna želja kod zlatne bove

Bio je to jedan od onih dana što ih zimi često evociramo,

...ovako će duže trajati...

I za kraj jedno skromno virtuelno posluženje -
tortica i piće

dok ne napravim neku blogersku žurku (kad postanem bogata i slavna) :))))

tad će umesto 27h  rođendanska žurka trajati mesec dana,

taman da se svi naodmaramo

a destinacija Mediteran , deal? :))

http://www.seasonsforallathome.com/green/

Kad je Beograd nosio šešire...

Kako bih ja da  zavirim u neka prošla vremena..

Samo da vidim kako je to bilo..
 I odmah se vraćam nazad...

U delić Beograda iz 30-ih godina prošlog veka,
nedavno sam 'gvirnula'..

A možete i vi...

Smešten na Novom Beogradu,tematski park ''Terazije tridesetih''predstavlja jedinstven turističko-kulturni park, koji se prostire na 4.500 kvadratnih metara poslovnog prostora i prostora namenjenog umetnicima koji će stvarati u autentičnom ambijentu iz prošlog veka.

Park je deo kulturne akcije “Beogradizacija Beograda” čiji je cilj oživljavanje kulturne scene grada i očuvanje tradicionalnih kulturnih vrednosti.Ova  manifestacija  se tradicionalno održava od jula 2010. godine, sa ciljem  da učvrsti indentitet naše prestonice. Program se odvija pod pokroviteljstvom "Beogradizacije Beograda", projekta Skupštine grada  Beograda koji se sprovodi u saradnji sa NIS-om, a u izvršnoj produkciji Pozorišta "Dadov", uz podršku Turističke organizacije Beograda..

Pošto je ovaj tematski park još uvek u procesu izgradnje,  za sad je otvoren vikendom kada ima zanimljiv sadržaj. 
 Do sada su ovde održavani  maskenbali i razne pozorišne predstave  za najmlađe, džez koncerti za starije, kabaretke, interesantne povorke  ljudi obučenih u stare beogradske zanatlije, pekare, poslastičare, bombondžije, čistače cipela,
 pa zatim beogradske damice u lepim haljinama.. 
A tu je i muzički tramvaj...

Zanimljiv projekat koji treba još nadograđivati...

Divno bi bilo ovo mesto za izlaganje radova beogradskih umetnika, mesto za razne performanse, revije šešira npr. ili prodajno mesto beogradskih suvenira, i mesto gde bi se moglo osvežiti uz neko od autentičnih   pića koja  su se konzumirala u Beogradu između dva rata - boza i limunada sigurno, a verujem da je bilo još raznih sirupa od zove, koprive i sličnih već zaboravljenih..

Uglavnom, za sad može poslužiti kao mesto gde možete praviti retro fotografije uz pomoć Instagrama ili mašte, sa prijateljima ili sami, u nekom kostimu iz 30-ih ili svakodnevnoj garderobi, ali sa obaveznim šeširom...

Da sam ja 'neko', uvela bih pravilo da se na ulazu iznajmi ili kupi šešir, ako već isti nemate na glavi..
Zašto, pitate se..

Zato što je 30-ih godina 'šešir'  živeo u Beogradu ...

Šešir je  u Jugoslaviji između dva rata bio neizostavni deo garderobe,  za dobrostojeće, siromašnije i siromašne, 
na svim glavama...

I kako sada vi da uđete u te godine bez šešira?

Sem toga, šešir je pretrpeo ogromnu (kolateralnu) štetu u Srbiji nakon II svetskog rata -
odbačen je, prezren i gurnut u zaborav  (nit' kriv ,nit' dužan) kao nešto što ima veze sa kapitalizmom, buržujima i uopšte građanskim društvom, koje su komunisti i njihovi naslednici hteli na sve načine da iskorene.. 
U jugoslovenskom samoupravnom socijalizmu šeširi su, takođe, smatrani simbolom 'odvratne' buržoazije, isticanja nepotrebne individualnosti.

Postoje zabeleženi slučajevi pedesetih godina na ulicama Beograda, napada na žene koje su na glavi imale šešir!!!

'Beograd je između dva  rata postao prestonica kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i samim tim je u svakom pogledu (kako arhitektonskom, privrednom, umetničkom tako i modnom) počeo da liči na pravu svetsku metropolu. 

Beograd je još sredinom 19. veka počeo da prihvata parisku modu koja   je  u Beograd tada dopirala preko Beča i Pešte.. 

 Tako je rođena 'beogradska' moda. 

Zahvaljujući umešnosti sjajnih modnih zanatlija,

beogradske dame su uprkos finansijskim poteškoćama bile nalik Parižankama.

 Vremenom su se beogradski modni saloni tako ispraksovali  da su  počeli  da kreiraju sopstvene modele ili da ubacuju neke svoje modne trendove  , što je za posledicu imalo da je međuratni Beograd postao pravi modni centar. 

 

''Postoji, znači, čitava generacija žena koje ne nose šešire. Nije da ne bi htele, prosto nemaju naviku. 
Nije da ne postoji kultura nošenja, ali problem je u tome što ljudi sagnutog pogleda nose ono što imaju. 

Išli na hipodrom il' ne išli i uvažavajući niske plate, naspram kojih je šešir i od 30 evra luksuz, treba, na kraju, naglasiti da šešir nije samo modni detalj. Uostalom, obožavateljke ih, prema sopstvenom priznanju, nose u inat kriznim vremenima: promene mašnu, malo ga raspeglaju, kupe novi cvet. Reč je o drugim pojavama današnjice: elementarnim nepogodama, sve jačem UV zračenju. I gde je ta prašnjava floskula da ne postoji običan svet, nego ljudi sa stilom i ljudi bez stila? Vodeći svetski kreator šešira Filip Trisi misli da nošenje šešira u 21. veku isključivo ima veze s kršenjem pravila: "Ne morate da budete velika ličnost da biste nosili šešir. Oni su za svakoga, ne samo za nekolicinu odabranih"

Dama ,po bontonu, nikada ne skida šešir (i cipele). Znate da ćete morati, eventualno zbog vrućine, brzo da ga skinete? Nemojte ga ni stavljati. Usečena traka na čelu svakako ne deluje ženstveno. U pozorištu? "Te dame obično sede u ložama", objašnjava Nadica . Dame koje tamo ne sede, skidaju šešire kada se ugase svetla, vraćaju ih na pauzi.

Šešir mora da stoji stabilno, mora biti uklopljen u garderobu, odnosno najpre se mora slagati s obućom,  tašnom i , podrazumeva se, mora da pristaje ličnosti.  I licu. 

Uz ovalno idu svi oblici,

 uz okruglo sa širokim obodom, 

uz četvrtasto s povijenim,

 iskrivljenim obodom,

 uz duguljasto lice - plitki šeširi.

 Niske žene ne bi trebalo da nose široke obode, granica je sedam, osam santimetara, što otprilike važi i za štikle (aktuelni trend ide im naruku). 

Visoke bi trebalo da izbegavaju minijaturne forme. 

Sve boje su dozvoljene, mada se za suvu ekstravaganciju preporučuje crna. 

Takozvani ekskluzivni šešir je rezervisan za visoke, vitke, traži vertikalu. Iz mode ne izlazi, ceni se kao nakit, umetničko delo.

Uz šešir ne idu šiške, lice treba da je otkriveno i kosa da se vidi samo ako je duga, ravna i čista.

 Strogo treba paziti i na izbor za dan i veče, to jest, priliku. Dan se odnosi na vreme do 18 časova. Kod nas se danas dnevnim smatra i šešir s "muškim štimungom". Zovu ga "klasični". Kao deo mode, obavezno se nosi nisko, naslonjen na obrve, nipošto "poput 'Garavog sokaka'".

 "Prvi pogrešan izbor koji primetite jesu cipele i šešir", kaže modna urednica Vesna Karadžić i parafrazira jedinstvenu Koko Šanel koja je i sama počela kao vlasnica salona šešira (salona, nikada prodavnice ili butika):

 'Žena koja ne miriše izazovno i bar ponekad ne nosi šešir, 

je žena bez budućnosti'.''

izvor Ana Vučković

Svet beogradske mode između dva svetska rata je bio, u skladu sa vremenom, na svoj način vrlo autentičan i modno revolucionaran,stoga se stari Beograđani i danas, sa ljubavlju i poštovanjem, sećaju onih koji su umeli da im podare eleganciju i lepotu u najtežim vremenima. 

Šešir, bez obzira,na sva bonton pravila, ne bi trebao da vas opterećuje. Birajte modele kakve možete poneti.

Povremeno ih osvežite nekom mašnom, ešarpom ili ih prefarbajte (ako ste tome vične)..

Ne uzbuđujte se što vas čudno gledaju u prevozu 
(možda hoće samo da vam uhvate pogled ne bi li im otkrili gde ste kupile svoj šešir:),

ne uzbuđujte se ni što vaš šešir nije unikat (kako savetuju modni časopisi),

ni što na njemu nisu neki poznati inicijali - 
o tome neka brine engleska aristokratija:)

Pune radnje šešira danas i svaka ih žena ima, samo ih retko nose. 
Sudeći po mojim prijateljicama, svaka kupi za leto novi šešir i ponese ga na letovanje, i onda ga tamo ne nosi??? 
Zašto je to tako?
 Zašto neko misli da šeširu nije mesto u gradskom prevozu već je poželjan u taxiju ili sopstvenom autu.. 
Oslobodite se takvih predrasuda!!!

 Budite iskrene prema sebi i razmislite o tome da li ne nosite šešire zato što vas je sramota,
zato što nemate naviku ili ih jednostavno ne volite...

''Šeširi nisu samo modni detalj, oni su umetnička dela, a nositi ih znači verovati u filozofiju lepote i glamura. Ove umetničko-modne skulpture su način da pobegnemo od trivijalne stvarnosti i da artificijelizujemo stvarnost. Oni su moja nasušna potreba za lepim i otmenim, jer, kako bi rekla Koko Šanel, „suprotnost otmenosti nije siromaštvo, nego prostota!”. Dama sa šeširom je uvek prava dama. Svaki šešir nosi neku poruku, iza svakog se skriva neka priča, već prema tome gde je kupljen ili napravljen, ko je njegov autor, kakav mu je oblik... Šešir je način da čovek i sebi i okolini učini stvarnost privlačnijom i zabavnijom... ali i mogućnost da se sakrijete iza širokog oboda i pobegnete od neprijatne situacije. On je i za pokazivanje, i za skrivanje'' -
Isidora Bjelica

Ja ih volim 365 dana u godini

Mene su novobeogradske Terazije bacile u ovakva razmišljanja, i postadoh advokat šešira:))

prođite i vi kroz tu vremeplov - kapiju ko zna kakve ćete ideje dobiti ....