Zlatni dan suncem okupan...

Da vas prvo počastim jednom dooobrom limunadom umesto klasičnog aperitiva:)

...''Dunav donosi sunčev sjaj iz jedne zemlje, kapi kiše iz druge zemlje, senke oblaka iz treće, kovitlac prašine i vlati trave iz četvrte, lahor povetarca iz pete zemlje. Kroz našu zemlju skuplja se sve ono što košava donese i nosi dalje ka svom ušću u Crno more, u desetu zemlju.

Ušće Save u Dunav se nalazi stotinak metara dalje od Kalemegdana, od mesta koje nazivamo Ušće.
Tu je postavljena bova koja obeležava mesto susreta dveju reka. To je linija susreta dveju reka sa pedesetak pritoka:
u Dunav se ulivaju mnoge panonske i neke balkanske reke, i u Savu pritoke iz Slovenije, Hrvatske, Bosne.
To je mesto velike energije koja se sliva u liniju susreta.

Ptice to osećaju i zato stalno kruže iznad te bove. Tu je Dunav obično braonkasto siv, dok je Sava zelenkasto plava.
Tada dve velike reke postaju jedna reka, jedan tok. Na tom mestu se spajaju da ih više niko i ništa ne može rastaviti na njihovom putu do ušća u Crno more.

Putnici koji dolaze brodovima u Beogradsko pristanište, na trenutak zastanu kod bove, zatvore oči, otvore srca, zagrle partnera, podele strast i zamisle želju.
I od tada,kao ni dve reke, više ih niko ne može rastaviti od njihove želje''...


odlomak iz knjige 'Šareni svet kazivanja' IV deo
prof. Jovana Đorđevića

Dragi moji, moram nešto podeliti sa vama..

Ove godine svoj rođendan sam provela nekako lepše nego inače...

U Beogradu...

Dragi ljudi, divne želje, poljupci, zagrljaji, smeh, torta, pokloni (knjige vs. sve ostalo) -  

a  najjači utisak i ono po čemu ću zauvek pamtiti baš ovaj rođendan je krstarenje Savom i Dunavom i dolazak brodićem do već pomenute 'zlatne bove', energetske žile kucavice, u 22 h tog 28.jula u vreme kad sam se i rodila...

 Iznenađenje za mene je bio taj lepi dunavski  običaj da tada svi na brodu ustanu, zagrle se i zamisle želju..
Kapetan, inače profesor književnosti, divan narator, iz čije knjige je i odlomak iznad, nam je ispričao kakav je običaj. Naravno, ustala sam i zagrlila sina i muža i onda smo se tako malo grlili, smejali, ljubili,  i u trenutku kad sam poželela želju shvatim da sat pokazuje 22 i da sam možda prvi put zamislila želju na  posebnom mestu u pravo vreme..
.Možda sam bila na pravom mestu u pravo vreme... To samo Bog zna...

A ja optimistično volim da verujem da je to neki sklad i pokazatelj pravog puta :))

Bio je to pravi zlatni dan,

suncem i mesečinom okupan

trajao je negde oko 27h :)))

počeo je veče 27.7. u Fridi sa prijateljicama,

zajedno smo dočekale ponoć 

a nastavio se sutradan  28.7.preko dana

a onda uveče krstarenje sa mojim dečacima 

i zlatna želja kod zlatne bove

Bio je to jedan od onih dana što ih zimi često evociramo,

...ovako će duže trajati...

I za kraj jedno skromno virtuelno posluženje -
tortica i piće

dok ne napravim neku blogersku žurku (kad postanem bogata i slavna) :))))

tad će umesto 27h  rođendanska žurka trajati mesec dana,

taman da se svi naodmaramo

a destinacija Mediteran , deal? :))

http://www.seasonsforallathome.com/green/

Moje džidže...

Ogrlice-kragnice

...''oglice,krpice,kompletići.šeširi,

baš je glupo biti zaljubljen u damu''...

( Čola reče i uteče)

Moj mali modni izlet

Napisala sam mali broj postova sa modnim sadržajem, ali redovno čitam postove odabranih  modnih blogerki,
koji su mi mnogo bolji, iskreniji i približniji nego neki nazovi modni magazini u zemlji Srbiji.
Devojke nose ono što mogu da priušte ili ono što mogu da naprave, ali u svemu tome je najvažniji lični pečat, sposobnost transformacije i ideja .


Meni  su mnogo draži postovi  blogerki koje miksaju stvari, nose staro i novo, nebitno da li je  jeftino ili skupo,
one koje menjaju, prilagođavaju stvari sebi,
U Srbiji nazalost postoje i časopisi koji umesto da se bave realnom modom, postaše reklamna mesta za preskupe ultra moderne stvari (koje osim što nemaš gde da kupiš, a skoro ni nema ko da ih kupi)..
Tako oni nama savetuju šta da kupimo i sa čim da nosimo, a pritom nijedna stvar nije ispod 300 €!
U zemlji u kojoj je prosečna plata 300€ :(

Tako da sam takve časopise prestala da kupujem, ali mi dođu u ruke u frizerskom salonu i slično, pa sam ipak  u toku. Što naravno ne znači da ne volim i ne kupujem skupe (kvalitetne) stvari, ali mi je mnogo draži neki miks, kombinacija i lični pečat u svemu tome.

Preporuke
Volim da lutam epohom kako u književnosti, umetnosti, tako i modnom..

O meni dragom, viktorijanskom stilu sam pisala ovde,

o nakitu koji nosim, a koji prave divne kreativne devojke iz Srbije, sam pisala ovde ,

volim da pratim modne postove  u kojima devojke naprave takav outfit da gledam da nisam promašila datum i godinu, kao da sam u divnim šezdesetim, sedamdesetim ili dvadesetim, što možete videti kod meni drage i inspirativne modne blogerke, koja sem sto fenomenalno izgleda pravi i divan nakit,
svratite do Jelene, ovde
 i kod Tatjane još češći modni miks vremeplov, ovde.

 Trendu Petar Pan kragnica sam se jako obradovala. O istorijatu ovih kragnica, predivan post je napisala uvek zanimljiva Minja, ovde.

Kragnice
su mi obeležile detinjstvo, zahvaljujući prvenstveno mojoj mami koja ih je volela, baki koja ih je šila i meni koja sam se njima šepurila na priredbama i sličnim mestima.

Onda sam mislila da sam porasla, neko mi  je nekad verovatno rekao da odrasli ne nose kragnice i ja sam ih zaboravila .

Međutim, one su se vratile na velika vrata, a ja sam odavno odrasla i sada mi  je sasvim svejedno da li će me neko popreko gledati ili smatrati detinjastom što ih volim na sebi..

Jer ja se svojski trudim da sačuvam to dete u sebi...

E sad šta se tu dalje dešavalo na relaciji kragnice-Tina..

Kad sam počela da 'jurim' kragnice, nađem neke preslatke ogrlice-kragnice, o nekima od njih sam pisala u ovom postu..
Obično sam ih kupovala  u Beogradu, na manifestaciji ''Moda za poneti'', ali je problem bio u tome što ja nisam trenutno u BG, pa sam morala da tempiram vreme, a desilo bi se da se najbolje već prodaju, a broj je itekako ograničen i sve su unikati..
Tada sam počela da gledam šta ima na blogovima od takve vrste nakita-džidža, i napravila jedan folder u koji sam smeštala inspirativne ogrlice-kragnice...
I o njima razmišljala danima...

A onda u zimskim noćima, počela da ih pravim..

Niste znali da umem da pravim tako nešto? Pa nisam ni ja, iskreno:)))

Očeva mama je bila odlična krojačica, iskustvo i reputaciju u svom zanatu je stekla u Dušanovom Prizrenu u neka dobra vremena  sa prelepim i kvalitetnim materijalima..
Nakon prelaska u Lazarev grad - Kruševac, šezdesetih godina prošlog veka, baka je nastavila sa svojim poslom, i uvek se žalila kako nikada u Kruševcu nije imala takve materijale kao u Prizrenu.. Ali je bila jako kreativna i nalazila rešenje cak i sa nekvalitetnim materijalima, kakve su žene neretko donosile. Neke je stavljala u zamrživač, neke fajtala vodom, a ja sam bila jako mala kad sam sedela pored nje i sve to u čudu gledala..

Sa 4 godine sam ušila tatin rukav za košulju, dok je bila na njemu, dok je  on veselo razgovarao i ništa nije primetio.. Babi  se požalio, a ona kad je videla kako sam to brzo i majstorski odradila, sa osmehom na licu konstatovala da sam njena naslednica..

Doduše, ta slava je relativno kratko trajala, jer čim sam naučila da čitam i pišem, sem knjiga ništa me nije ni interesovalo... Jedino nešto dosta kasnije dečaci... Tako da je baka digla ruke od toga da mi preda mašinu, a mama kad bi htela da me prekori rekla bi:

''Nadam se da će ti te tvoje knjige doneti neku sreću u životu''!

Tako se desila situacija, da kad sam zimus, jedne noći došla na ideju da počnem da pravim - šijem ove ogrlice, ja nisam imala ništa od 'alata' - osim dve igle, i konac - beli, sivi i crni, lepak i makaze i šestar..

I upravo sa tim priborom su i nastale. Nazvala sam ih džidže jer to i nisu prave ogrlice, mada vise na vratu, a nisu ni kragnice ,mada neke na to podsećaju.. Inspiracija nekim ogrlicama sa raznih blogova i kragnicama, me je dovela u kretivnom zanosu do ovoga što ću vam pokazati.. Mada sam iskreno sumnjala da ja nešto tu mogu da napravim, bez krojačkog zanata i alata, sa raspoloživim krpicama koje mi je svekrva ustupila...

No, to sigurno nisu obične ogrlice, nego su neke posve društvene, jer im je tvorac na društvenim mrežama, pa su stalno tražile društvo  i ja sam morala da napravim još nekoliko drugarica:))..

Neke su pravljene za mene, uvek bih zamislila odeću uz koju bih to nosila, obično sa ciljem da ih nosim u nekim dnevnim neelegantnim varijantama, a neke su stvorene za moje drage prijateljice..

Dakle, jedan neozbiljan nazovi nakit,
za devojčice od 7 do 77godina, podesive su, mogu se nositi bukvalno na grudima ili oko vrata, preko neke kragnice..

( teže mi je bilo da ih uslikam, nego da ih napravim.. uglavnom sama sebe slikala, pa nisu baš realne, i možda i pozadina nije najbolja, al' to nije bitno je l' da? važna je mašta!
vi zamislite iza šta vam je drago:)))

Šta je iznedrila jedna zima

http://www.facebook.com/KonstantinaUnikatneOgrlice

1.razne bele kragnice, imam i neke heklane, ove  su mobilne, selim ih sa bluze na bluzu i dodajem neki broš, dugmence ili belu tanku tračicu za vezivanje

2. staru teksas košulju sam vratila u orbitu  biserčićima na kragnici i džepovima

  a sada moje džidže

3.ogrlica zvana 'CRNO OKO'

 

4.MORE

 

5.DRAGONČE

6 .CRVENI ŠTIT

 7.ŠKOLJKA ZA LIKU

8.AGATA

 9.CECA MIŠICA

 

 10.MILJANA

11.ZOVEM SE CRVENA

Arrivederci amici,

 Пока друзья, 

Adieu aux amis, 

Αντίο φίλοι, 

Amigos bye,, 

Goodbye Friends, 

Ahoj přátelé,

 الأصدقاءوداعا

toliko od mojih prstića za sad,

ideje postoje, treba ih realizovati, naći dobar repromaterijal i sve unaprediti,
a najbolje bi bilo kupiti šivaću mašinu, otići na kurs šivenja, još da mi je Fikreta bliže pa da me poduči dekupažu,
pa kakav bi to nakit bio sa 'klimtovskim' motivima :))

Šta mislite o ovome, imate li nekog favorita?
 http://www.facebook.com/KonstantinaUnikatneOgrlice

Ljub,K