Avanture nevaljale devojčice...Ljosa

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2010. godine-
Mario Vargas Ljosa

"U vrlo ranom uzrastu Rikardo ostvaruje san koji je u svojoj rodnoj Limi imao otkad zna za sebe:
 da živi u Parizu.

 Ali ponovni susret s ljubavlju iz mladosti sve će promeniti. 
Mlada devojka, nekonformista, avanturistkinja, pragmatična i nemirna, izvući će ga iz malog sveta njegovih ambicija.

Svedoci perioda previranja i procvata u gradovima kao što su London, Pariz, Tokio ili Madrid, koji su ovde mnogo više nego poprišta dešavanja, oboje će videti kako im se životi prepliću, ali se u potpunosti ne podudaraju. Pa ipak, od tog plesa susreta i mimoilaženja, priča će, iz stranice u stranicu, biti sve intenzivnija dok ne omogući potpuno utapanje čitaoca u emocionalni univerzum junaka.Stvarajući zadivljujuću napetost izmedju komičnog i tragičnog, Mario Vargas Ljosa se igra sa stvarnošću i fikcijom kako   
 bi izneo priču u kojoj nam se ljubav predstavlja kao nešto što se ne 

može definisati, kao vlasnica hiljadu lica, poput nevaljale 

devojčice. 


Strast i udaljenost, slučaj i sudbina, bol i užitak..."

... Godine  su prolazile,  ljubav nije...

Večita tema,ljubav koja traje ceo život-
ona nevaljala, tajnovita,nepredvidiva,on- dobar,strpljiv...
Mnogi će se pronaći u njemu, mnoge u njoj, a možda će baš čitati i zbog onog što nikada nisu imali hrabrosti da budu...
Neke će reći: 
 "ona je sve što bih ja želela da budem, a nisam smela."

Ova žestoka, ironično tužna ljubavna knjiga, će vam nenametljivo omogućiti da saznate više o zbivanjima u svetu u drugoj polovini prošlog veka: 
o revoluciji u Peruu,
 o Parizu Sartra i Žilijet Greko, 
o pop-revoluciji u Londonu ,
o javnim kućama Tokija 
i opskurnim kafanama Madrida..
Prepliću se istorijske i fiktivne ličnosti i priče.

Odlomci:

"Lili je igrala kao živa vatra i vrlo graciozno, smeškala se i pevušila reči pesme,podizala ruke, pokazivala kolena i pokretala struk i ramena tako da je čitavo njeno malo telo, koje su tako zločesto i sa toliko krivina oblikovale njene suknje i bluze, izgledalo kao da se uvija, vibrira, i od glave do pete je učestvovalo u plesu . Onaj ko je igrao mambo sa njom uvek bi izvukao deblji kraj,j er kako da sledi taj đavolski vihor razigranih nogu a da ne ispadne trapav? Nemoguće! Čovek bi od početka zaostajao za njom, vrlo svestan da su oči svih parova bile usredsređene na njene mambo poduhvate. "Kakva mala", zgražavala se moja tetka Alberta- "igra kao Tongolele'', kao igračica rumbe iz meksičkog filma. Dobro ne treba zaboraviti da je Čileanka", odgovarala je sama sebi , "ženama iz te zemlje - vrlina nije jaka strana.'

 

"Tokom narednih deset dana drugarica Arlet i ja smo imali nešto nalik na medeni mesec.Viđali smo se svakodnevno i ja sam tom prilikom spiskao sav novac koji mi je ostao od pošiljaka tetke Alberte. Vodio sam je u Luvr i Že de Pom, u Rodenov muzej i kuće Balzaka i Voktora Igoa, Kinoteku u Ulici d'Ilm, na predstavu Narodnog nacionalnog pozorišta reditelja Žana Vilara, i u nedelju smo uzeli voz za Versaj, gde smo nakon posete palati , dugo šetali po šumi;i znenadila nas je kiša i skroz smo pokisli. Tih dana svako bi nas smatrao ljubavnicima, jer smo se sve vreme držali za ruke i ja sam je, koristeći svaki izgovor, ljubio i milovao.."

"Dobronamerno se nasmejao kad me upitao za moje dugoročne planove, i ja sam mu odgovorio:
"Da umrem od starosti u Parizu.."

"U drugoj polovini šezdesetih , London je istisnuo Pariz kao centar raznih moda koje su se iz Evrope širile svetom. Muzika je zamenila knjige i ideje kao središte pažnje mladih, posebno počev od Bitlsa, Klifa Ričarda, Sedoudsa, Rollingstonsa sa Mikom Džegerom, i drugih engleskih grupa i pevača, kao i hipika i psihodelične revolucije dece cveća. Kao što su ranije odlazili u Pariz da dižu revoluciju, mnogi Latinoamerikanci su emigrirali u London da se upišu u sledbenike marihuane, pop muzike i promiskuitetnog života ,Karnabi strit je zamenio Sen Žermen kao pupak sveta. U Londonu su rođena mini suknja, duga kosa i ekscentrična odeća koju su proslavili mjuzikl Kosa i Isus Hrist Superstar, u modu su ušle droga, od marihuane do lizergične kiseline, fasciniranost indijskom duhovnošću i budizmom, slobodna ljubav, javno otkrivanje homoseksualnosti i parade gej ponosa.."

"...teško mi je da ga ostavim jer sam tamo imao najlepše iskustvo u životu.
Zbog toga je za mene ta rupa prava palata..."

"Kako je dobro što si otišao u Evopu, sinovče! Zamisli šta bi bilo od tebe da si ostao da radiš ovde , sa svim ovim isključivanjima struje, bombama i otmicama.  I još nema posla za mlade!

-Nisam tako siguran, striče.Jeste, tačno je, imam zanimanje koje mi omogućuje da živim u ovom divnom gradu. Ali tamo sam postao biće bez korena, duh. Nikada neću postati Francuz, iako imam pasoš koji kaže da to jesam. Tamo ću uvek biti stranac, a prestao sam da budem i Peruanac, jer se ovde osećam kao još veći stranac nego u Parizu..."

..Neke su devojčice stvarno nevaljale i na tome svesno grade svoj život.. One druge , dobre- pak žale što nikada nisu bile nevaljale.. A dečaci, se i tu razlikuju- svi su duboko ubedjeni da su DOBRI:)))

"dobre devojke, one idu u raj baš sve,
loše devojke idu kud-
god zažele..."
odlučite same....

napomena:
ove divne  umetničke slike Pariza i Londona na ulju ,

(koje su se meni jako svidele)..preuzete su sa opusteno.rs

tvorac je poznati Kal Gajoum

photo>google.com,