Bodrumska tvrđava...

Nakon dva posta o Bodrumu, 

gradu i plažama ovog poluostrva, 

kao  poslednji post o Bodrumu leta 2013. ili šlag na ovoj beloj tortici pokazaću vam kroz moje fotografije  šta to ovaj grad ima za ljubitelje istorije i arheologije.

U prethodnim postovima, već sam se bavila istorijskim osvrtom, osvajačima, pobednicima i pobeđenima, tako da o tome ne bih ponovo pisala. 

Za ovaj put dovoljno je reći da je ovaj grad imao izuzetno burnu istoriju, od Grka, Persijanaca, Egipćana, Rimljana,  Vizantije, Turaka, malteških vitezova, opet Turaka, Rusa, Francuza i i Italijana, i od 1922. konačno pod vladavinom Turaka.

Ovde se rodio i živeo Herodot – ''otac istorije'', čija se bista nalazi na ulazu u Muzej bodrumske tvrđave.

 Ovaj post će slikama biti podeljen na dva dela, prvi deo iz Mauzoleja, i drugi iz  tvrđave.

Mauzolej

Najpoznatiji persijski  vladar  bio je Mauzol (377-353. p. n. e.), koji je prestonicu Karije iz Milase preselio u Halikarnas. On je izgradio masivne zidove oko grada radi njegove zaštite, kao i veliko pozorište, danas poznato kao antičko pozorište, u kome se još uvek održavaju festivali i koncerti. Najpoznatiji je, ipak, po grobnici koju je započeo da gradi za života, a dovršila je njegova žena-sestra Artemizija II oko 350. godine p. n. e. To remek-delo, Mauzolej, postalo je i jedno od sedam svetskih čuda antičkog sveta, i  toliko poznata u svetu da je od nje nastala reč “mauzolej”, koja označava svaku monumentalnu grobnicu. Izgrađena je u obliku hrama dekorisanog reljefima i skulpturama na masivnoj osnovi.  Nažalost, danas se od njega mogu videti samo ruševine i ostaci. Pretpostavlja se da je uništen u zemljotresu negde između 13. i 15. veka. 

 Ono što je na mene ostavilo poseban utisak je niz sačuvanih unutrašnjih dekoracija na kojima je prikazana bitka između Starih Grka i Amazonki. Posebno mesto u istoriji poklanja se ovoj građevini, zbog toga što nije bila posvećena nijednom od bogova stare Grčke.

  Bodrumska tvrđava

Pre odlaska u Bodrum, čitala sam na raznim forumima mišljenja i iskustva ljudi šta im je bilo lepo od onoga što su videli i uglavnom su se žalili na tvrđavu, ''da su džabe dali pare'' i tako slično ''da su se lomatali po vrućini''. Tada sam bila zaprepašćena na neviđeno, a sada sam zgrožena tim neopradvdanim ''iskustvima''!

Ovo je definitivno: najveća, najlepša, najinteresantnija i najočuvanija od svih tvrđava koje sam dosad posetila. Apsolutno bih je ponovo posetila, jer toliko toga ima da se vidi i obiđe, da se čuje, fotografiše, dodirne.

Svako od već pomenutih osvajača je ostavio neki večni trag i sve je u poprilično dobrom stanju za bezbedno razgledanje i danas.

Razumem da smo svi različiti i da ne volimo istoriju na isti način, ali valjda se može bar razlikovati nešto veliko, grandiozno, autentično od nečeg što ''samo ima kamenčine'', kako rekoše. 

Tako da, molim vas koji ovo budete čitali u svrhu informisanja o destinaciji koju ćete obilaziti, da sve tekstvove, iskustva i tuđa razmišljanja o nekoj destinaciji čitate i prihvatate sa rezervom, pa i moje, jer očito da  tzv. aktivni turizam na moru nije baš za svakoga i da su naše potrebe, obrazovanja i simpatije stoga veoma različite.

Dvorac Svetog Petra, poznat i kao Petronium, sagrađen je u periodu od 1402. do 1437. godine od strane vitezova Hospitalaca, a nalazi se na dominatnom mestu u gradu, u sredini luke prepune luksuznih jahti i jedrenjaka. Dvorac danas ima funkciju muzeja, tu se sada nalazi Podvodni arheološki muzej. Vrlo lep i spektakularan, ovaj dvorac jedan je od najbolje očuvanih svetskih spomenika koji potiče iz srednjeg veka. Ima prelepu baštu, a sa njegovih zidina pruža se veličanstven pogled.

Podvodni arheološki muzej, koji se nalazi u dvorcu Svetog Petra, sigurno je najprivlačnija atrakcija za posetioce Bodruma. 1962. godine odlučeno je da se u dvorcu oformi muzej ovog tipa, i da se tu postave otkrića drevnih brodoloma koja su se desila u Egejskom moru. U ovom arheološkom muzeju možete videti veliku zbirku amfora, drevnog stakla, gline, olupine broda, i još dosta toga, a većina kolekcije datira iz podvodnog iskopanja nakon 1960. godine. Ovaj muzej nosilac je brojnih nagrada i svakako bi ga trebalo posetiti. Radno vreme muzeja je od utorka do nedelje u periodu od 09:00 do 12:00 i od 14:00 do 19:00 h. Ponedeljkom je muzej zatvoren.

zabranjeno fotkanje :D