Nakon putopisa iz Marmarisa i mnogih drugih interesantnih mesta u Turskoj koje sam nedavno posetila, na red je došao Bodrum. Pošto je regija Bodrum, zapravo mnogo više od grada, već se odnosi na jedno ogromno poluostrvo, koje sem grada Bodruma ima još mnogo gradova, putopisi će biti postovani iz tri dela:
Bodrum - grad
Drugu polovinu našeg ovogodišnjeg jednomesečnog ''turskog'' odmora proveli smo u Bodrumu. Preko sajta ownersdirect.co.uk, rentirali smo stan u jednom apart kompleksu čiji su vlasnici Englezi, najbrojniji turisti i strani vlasnici nekretnina u turskoj regiji (Mugla).
Arhitektura
Prvi utisak kad sam ugledala Bodrum je da se razlikuje od svih turskih gradova koje sam dosad videla. Sve kuće, zgrade su bele, skoro potpuno iste i imaju prizemlje i jedan sprat. To nije samo slučaj u gradu Bodrumu, već na celom bodrumskom poluostrvu. Turci su veoma ponosni na to što su propisi u gradnji maksimalno ispoštovani ovde i što je sve tako lepo - plavo i belo, (onako kako je bilo oduvek, jer je Bodrum postao turski nakon 1922. kad su Grci i Jermeni, iz ove regije prisilno razmenjeni i oterani sa svoje viševekovne zemlje). S obzirom da danas tamo ne živi ni jedan Grk, bar je ostao antički naziv Halikarnas koji danas predstavlja jednu od najboljih diskoteka na Mediteranu, a nalazi se upravo u bodrumskoj luci, kao i plavo-bela arhitektura da pričaju svoju priču.
Elem, Bodrum ima izvanrednu klimu, toplo i čisto more, plaže od peskovitih do šljunkovitih (ali uglavnom je pesak tamnije boje), i ogromno poluostrvo koje se može obilaziti dolmušima ili kolima. U ovoj regiji ne koristiti auto ili dolmuš, taxi, značilo bi ne videti ništa, jer je sve tako razuđeno i veliko, a s druge strane provesti odmor na jednoj plaži, a ne videti na 30 km i mnoge druge plaže, bila bi prava šteta.
Turski Sen Trope
Turski Sen Trope
Ova regija ima mnogo tzv. luksuznih hotelskih resorta, najskuplje jahte u svojim lukama, preskupe automobila sa bahatim vozačima, veoma aktivan klupski noćni život i nešto više cene nego mnoga druga mesta na turskoj obali. Zovu ga turski Sen Trope, jer turska elita, pogotovo glumci, pevači i ostale poznate ličnosti, upravo ovde provode svoja leta. Pošto sam nekako imuna na svaki ''elitizam'', pa i na taj, nit' mi smeta, nit' ga primećujem, na mene to nije ostavilo Bog zna kakav utisak. Moja zapažanja su fokusirana na druge, lepe stvari, tako da što se lepote tiče činjenica je da sam u ovom gradu pak srela najlepše i najstilizovanije ljude (turiste) koje sam videla u ovoj zemlji, znam da zvuči smešno, ali je stvarno tako. Razlog još nisam otkrila, mada još nisam posetila Izmir, a zvanično (tako Turci kažu), ''najlepše žene i muškarci u Turskoj'' su u Izmiru. Pa ću tek posle te posete moći da uporedim ''tu orijentalno - mediteransku lepotu''. :)
Grad je savršeno snabdeven: Oasis tržni centar, brojne radnje od Waikikija do Kotona kraj glavne magistrale, restorani, pekare, poslastičarnice, kafići. Samo spremite novčanik ili karticu i sve je tu :)
Ono na šta sam se najteže navikla je zvuk sirene hitne pomoći i policije na svakih deset minuta, onako kako znamo iz američkih filmova, čak i noću, jer ovaj grad nikada ne spava.
Pošto je naspram Bodruma grčko ostrvo Kos, brodići svakodnevno voze do ovog ostrva, ali i do nešto daljeg Rodosa, ali takođe i do zaliva Gokova, brojnih plaža i manjih ostrva.
Sam grad Bodrum ima šetalište sa desne i sa leve strane od tvrđave.
U centru grada postoji velika autobuska stanica odakle kreću dolmuši koji voze do skoro svih plaža na poluostrvu.
Hrana
Što se tiče hrane, ponuda je ogromna, najviše je restorana uz more, kraj luke, od ribljih do italijanskih, ali takođe tu je i nezaobilazna ponuda turske brze hrane, od kebaba, kumpira do lahmacuna. Uz magistralu, kad vidite naziv ''lokantasi'', to znači da je to restoran turske tradicionalne kuhinje, što bi značilo kuvana jela: od sarme, pilava, ćufti u sosu, raznih osvežavajućih salata, najukusnijeg kiselog mleka na svetu, jogurt čorbe i bar još deset vrsta odličnih čorbi, plavog patlidžana na mnogo načina, pa do laganih poslastica, sutlijaš, kadajif, baklave i slično. Ti restorani obično na prvi pogled ne izgledaju naročito privlačno, jer ih krasi isti prilično siromašan enterijer, karirani stoljnjaci, drveni stolovi, ali je hrana uvek sveže pripremljena, veoma ukusna, izuzetno su posećeni i nikada nisu skupi. Možete ručati kod njih ili da vam spakuju za poneti. Takođe, ono što obavezno treba probati jesu turska peciva iz pekara. Moj sin je oduševljen nekim hlebastim pecivom koje ima u sebi suvo grožđe, bademe, pistaće i još neke ''tajne'' sastojke. Krofne ne prave :(
Turska kihinja je pravi raj za nepca, zato ne propustite ništa, sve probajte, mnogo toga će vas oduševiti.
Voda česmovača se ne konzumira za piće.
Dakle, u Bodrumu morate imati na umu da vas ručak može koštati od 1000 evra po osobi do 10evra (u zavisnosti gde ručate), tako da morate gledati gde ulazite. Ovde se ne smete osloniti samo na izreku: ''Ako ne znaš gde je dobra hrana, vidi gde je skupa'', jer to ''skupo'', može biti ''preskupo''. Na to su me upozorili i u nekim delovima Istanbula, jer stvarno postoje neverovatno skupi restorani za naše mogućnosti, a toga ima i u Bodrumu.
Turci voze izuzetno brzo, na ivici nesreće, kojih nažalost ima poprilično. Pešake ne puštaju da pređu van semafora, trube do besvesti, tako da je opšti utisak da nisi bezbedan nikada, pa ni na trotoaru, jer skuteri da bi zaobišli kolone automobila koji čekaju semafor, koriste pešačke staze i nesmetano voze kao da je to njihova staza. Stvarno neverovatno!
Ležaljke se u ovoj regiji ne naplaćuju, ili se naplaćuju samo na plažama koje su u sklopu nekog hotela.
Opšti utisak je da je morska voda koja zapljuskuje ovo poluostrvo veoma čista, da dominiraju šljunkovite plaže i da su i one takođe veoma održavane i sa puno sadržaja i za decu i za odrasle. Negde ima talasa, negde nema, ali o tome ću pisati u postu o plažama Bodruma.
Umetnička kolonija
Što se tiče ''bodrumske'' ponude za ljubitelje istorije i arheologije ovo mesto je pravi raj. Herodot, otac istorije je rođen upravo ovde, jedna od najlepših tvrđava koju sam videla je upravo bodrumska muzej-tvrđava, ovde možete videti ostatke Mauzoleja, koji je srušen u nesrećnom zemljotresu, a smatran je jednim od 7 čuda antičkog sveta. Ovde su vladali Grci Karijci, Dorci, Jonci, potom Persijanci, Aleksandar Veliki, Egipćani, Rimljani, Vizantija, krstaši (malteški vitezovi sv. Jovana), Turci, Francuzi, Englezi, Italijani i posle 1922. Turci, baš kao i danas. U početku, nakon iseljavanja Grka ovo je bilo maleno ribarsko naselje sa svega 5000 stanovnika na celom poluostrvu, gde su Turci uglavnom slali izgnaninike, disidente, neke nepodobne ljude Istanbula, mada pre neshvaćene. To je rezultiralo da mnogi od njih, ne slučajno, budu upravo umetnici sa slobodnim idejama i da oni počnu da prave svoju siromašnu umetničku koloniju u Bodrumu. Tako je 1927. godine zbog svojih političkih stavova prognan pisac Đevat Sakir Kabagađli. Mesto ga je potpuno opčinilo romantičnom atmosferom koju je on zabeležio u svojim pričama objavljenim pod pseudonimom - Ribar iz Halikarnasa.Tek sedamdesetih godina 20. veka, engleski umetnici otkrivaju ovo mestu ostatku sveta, provodeći leta ovde i zato se i danas Bodrum smatra, uz sve druge džet-set ''etikete'', stecištem umetnika, intelektualaca i boema.
Izolovanost grada, jer su u njemu nastanjeni disidenti i otpadnici, umetnici i marginalci je jedan od razloga što ga je glavni regionalni put naširoko zaobilazio. Nakon izgradnje aerodroma sve je krenulo progresivno da se menja i popravlja.
Građeni su hoteli, pa su i turisti pohrlili. Preko leta kroz grad prođe milion i po gostiju, a zimi ga nastanjuje trideset hiljada ljudi.
Ovaj grad je za sedamdeset godina interesantnom sudbinom prešao ogroman put: od bede do bogatstva, od vađenja sunđera do elitnog turizma, od nepoželjnih, zaboravljenih do rado viđenih, od tame do sjaja. Od toga da su se nekad Turci zgražavali kad bi čuli da je neko iz Bodruma, jer bi to značilo da je dete nekih bivših robijaša, režimskih neistomišljenika, ludih umetnika, dok danas kad bi neko rekao da je iz Bodruma, uglavnom bi značilo da ima bar neko ''milionče u šteku'' i da se druži sa ''elitom''.....
U centru grada postoji velika autobuska stanica odakle kreću dolmuši koji voze do skoro svih plaža na poluostrvu.
Hrana
Što se tiče hrane, ponuda je ogromna, najviše je restorana uz more, kraj luke, od ribljih do italijanskih, ali takođe tu je i nezaobilazna ponuda turske brze hrane, od kebaba, kumpira do lahmacuna. Uz magistralu, kad vidite naziv ''lokantasi'', to znači da je to restoran turske tradicionalne kuhinje, što bi značilo kuvana jela: od sarme, pilava, ćufti u sosu, raznih osvežavajućih salata, najukusnijeg kiselog mleka na svetu, jogurt čorbe i bar još deset vrsta odličnih čorbi, plavog patlidžana na mnogo načina, pa do laganih poslastica, sutlijaš, kadajif, baklave i slično. Ti restorani obično na prvi pogled ne izgledaju naročito privlačno, jer ih krasi isti prilično siromašan enterijer, karirani stoljnjaci, drveni stolovi, ali je hrana uvek sveže pripremljena, veoma ukusna, izuzetno su posećeni i nikada nisu skupi. Možete ručati kod njih ili da vam spakuju za poneti. Takođe, ono što obavezno treba probati jesu turska peciva iz pekara. Moj sin je oduševljen nekim hlebastim pecivom koje ima u sebi suvo grožđe, bademe, pistaće i još neke ''tajne'' sastojke. Krofne ne prave :(
Turska kihinja je pravi raj za nepca, zato ne propustite ništa, sve probajte, mnogo toga će vas oduševiti.
Voda česmovača se ne konzumira za piće.
Dakle, u Bodrumu morate imati na umu da vas ručak može koštati od 1000 evra po osobi do 10evra (u zavisnosti gde ručate), tako da morate gledati gde ulazite. Ovde se ne smete osloniti samo na izreku: ''Ako ne znaš gde je dobra hrana, vidi gde je skupa'', jer to ''skupo'', može biti ''preskupo''. Na to su me upozorili i u nekim delovima Istanbula, jer stvarno postoje neverovatno skupi restorani za naše mogućnosti, a toga ima i u Bodrumu.
Turci voze izuzetno brzo, na ivici nesreće, kojih nažalost ima poprilično. Pešake ne puštaju da pređu van semafora, trube do besvesti, tako da je opšti utisak da nisi bezbedan nikada, pa ni na trotoaru, jer skuteri da bi zaobišli kolone automobila koji čekaju semafor, koriste pešačke staze i nesmetano voze kao da je to njihova staza. Stvarno neverovatno!
Ležaljke se u ovoj regiji ne naplaćuju, ili se naplaćuju samo na plažama koje su u sklopu nekog hotela.
Opšti utisak je da je morska voda koja zapljuskuje ovo poluostrvo veoma čista, da dominiraju šljunkovite plaže i da su i one takođe veoma održavane i sa puno sadržaja i za decu i za odrasle. Negde ima talasa, negde nema, ali o tome ću pisati u postu o plažama Bodruma.
Umetnička kolonija
Što se tiče ''bodrumske'' ponude za ljubitelje istorije i arheologije ovo mesto je pravi raj. Herodot, otac istorije je rođen upravo ovde, jedna od najlepših tvrđava koju sam videla je upravo bodrumska muzej-tvrđava, ovde možete videti ostatke Mauzoleja, koji je srušen u nesrećnom zemljotresu, a smatran je jednim od 7 čuda antičkog sveta. Ovde su vladali Grci Karijci, Dorci, Jonci, potom Persijanci, Aleksandar Veliki, Egipćani, Rimljani, Vizantija, krstaši (malteški vitezovi sv. Jovana), Turci, Francuzi, Englezi, Italijani i posle 1922. Turci, baš kao i danas. U početku, nakon iseljavanja Grka ovo je bilo maleno ribarsko naselje sa svega 5000 stanovnika na celom poluostrvu, gde su Turci uglavnom slali izgnaninike, disidente, neke nepodobne ljude Istanbula, mada pre neshvaćene. To je rezultiralo da mnogi od njih, ne slučajno, budu upravo umetnici sa slobodnim idejama i da oni počnu da prave svoju siromašnu umetničku koloniju u Bodrumu. Tako je 1927. godine zbog svojih političkih stavova prognan pisac Đevat Sakir Kabagađli. Mesto ga je potpuno opčinilo romantičnom atmosferom koju je on zabeležio u svojim pričama objavljenim pod pseudonimom - Ribar iz Halikarnasa.Tek sedamdesetih godina 20. veka, engleski umetnici otkrivaju ovo mestu ostatku sveta, provodeći leta ovde i zato se i danas Bodrum smatra, uz sve druge džet-set ''etikete'', stecištem umetnika, intelektualaca i boema.
Izolovanost grada, jer su u njemu nastanjeni disidenti i otpadnici, umetnici i marginalci je jedan od razloga što ga je glavni regionalni put naširoko zaobilazio. Nakon izgradnje aerodroma sve je krenulo progresivno da se menja i popravlja.
Građeni su hoteli, pa su i turisti pohrlili. Preko leta kroz grad prođe milion i po gostiju, a zimi ga nastanjuje trideset hiljada ljudi.
Ovaj grad je za sedamdeset godina interesantnom sudbinom prešao ogroman put: od bede do bogatstva, od vađenja sunđera do elitnog turizma, od nepoželjnih, zaboravljenih do rado viđenih, od tame do sjaja. Od toga da su se nekad Turci zgražavali kad bi čuli da je neko iz Bodruma, jer bi to značilo da je dete nekih bivših robijaša, režimskih neistomišljenika, ludih umetnika, dok danas kad bi neko rekao da je iz Bodruma, uglavnom bi značilo da ima bar neko ''milionče u šteku'' i da se druži sa ''elitom''.....
Pošto slike najbolje mogu da objasne i upotpune neku priču, evo i njih...
 |
| na ulazu u grad |
 |
| bodrumska tvrđava |
 |
| Pogled na Gumbet |
 |
| ''Mir u mojoj zemlji, mir u celom svetu'', piše na Ataturkovom spomeniku |
 |
| ogromne gužve naročito predveče |
 |
| baklave |
 |
| prave gozleme |
 |
| Fleur de Lis |
I kao muzička podloga pesma ''Bodrum'',
Hande Yener
Tesekur enderim, Tina, na divnim slikama! Bodrum ima posebno mesto u mom srcu :))
ОдговориИзбришиHmm, zašto li je to tako ;) :)
ИзбришиPredivno:) Uzivam u tvojim postovima:)
ОдговориИзбришиHvala, takođe :)
ИзбришиČini mi se da nas ima puno koji uživaju u ovim detaljnim postovima iz Turske, bogami, kad ih završiš, moraćeš opet na neki put :)
ОдговориИзбришиPotpuno se slažem još ''banka'' da se složi :))
ИзбришиPredivan post, uzivala sam citajuci ga i u fotkama:) Hvala na posjeti :)
ОдговориИзбришиHvala :)
ИзбришиBaš si nas lepo informisala šta nas čeka u Bodrumu,kad jednom krenemo tamo.Stvarno je iscrpan putopis i čini mi se po vašim nasmejanim licima da ste uživali obilazeći ga.Samo da je još ta saobraćajna kultura drugačija..ali,dobro..Na ulici je situacija - čuvaj glavu.Zato je sve ostalo prilično ok.Hvala i pozdrav
ОдговориИзбришиHvala, veliki pozdrav
ИзбришиLijepo je kada neko mjesto, osim plaza i lezaljki, nudi i neku istorijsku ili umjetnicku postavku...Divne fotke!
ОдговориИзбришиHvala, draga Jasna :)
Избриши