недеља, 04. август 2013.

Glumica... Momo Kapor

GLUMICA


...''Sledeći!

Ušla je u sumornu učionicu koja je zaudarala na neuspeh što su ga pretrpeli oni pre nje. Gledajući pravo u oči komisiji za prijemni - petorici već izmoždenih profesora. Oni su tog trenutka držali u rukama ključeve pozorišne umetnosti, slave i bogatstva.

- Jeste li već igrali negde?
- Nisam
- Koliko imate godina?
- Dvadeset i sedam.

Znala je i sama da je prestara za prvu godinu studija, a premlada da se pomiri s ostalim stvarima. Stajala je tako na sredini učionice, posmatrajući vrhove već dotrajalih mokasina, i osećala kako je sažaljivo gledaju. Nije imala nikakvih šansi. Kroz prozor na prvom spratu Pozorišne akademije videla je deo trotoara ispred izloga robne kuće i čoveka koji se šetkao paleći ko zna koju cigaretu.

Jedan član komisije je kunjao, drugi je nešto zapisivao, treći zurio u prazno, ostala dvojica su je gledala sa očiglednom dosadom. Već treći dan kako ispred njihovog zastrtog stola defiluju talenti i obožavaoci. Prvog dana još im je i bilo žao tih mladića i devojaka stiglih ko zna odakle, njihovog glumačkog zanosa i ničim potvrđene ljubavi prema pozorištu, ali od jutros su već duboko zaronili u otupelost. Na usnama osećaju posledice popušenih cigareta a u dnu stomaka talog kofeina. Uostalom, šta se tu može? Na ispit se prijavilo preko trista kandidata a glumačka klasa može da primi samo osamdeset novih studenata.

- Pa šta ste nam lepo spremili? - pita umorno predsednik.
- Monolog Julije - rekla je tuho gutajući knedlu.
- Je li neko udarao recke? - upita predsednik.
- Trideset i šesta Julija - odgovori riđa kozja bradica. Dvadeset i jedna Ofelija, devetnaest poena prednosti za Julije!
- Molim? - upita mlada žena.
- Ništa, ništa - kaže predsednik - Samo vi počnite. Izvolite.

„Ne kuni mi se. Ma koliko da se
radujem tebi, ne veseli me ...”

Prenuli su se iz popodnevnog dremeza. O gle čuda! Pet olinjalih, ustajalih intelektualaca pretvoriše se pred ovom ne više tako mladom ženom u pet Romea. Svaka nova izgovorena reč pretvarala je ovu skromnu, minut ranije utučenu mladu ženu u jeftinoj haljini u bestelesni prizor savršene sreće .

„O, laku, laku noc!
Nek mir i pokoj steku se u tebi
Onakvi kakve nosim ja u sebi ...”

Iza poslednje reći ostade tišina u kojoj je još dugo brujao njen zlatni glas. A onda pet iskusnih pozorišnih intelektualaca koji su gledali najpoznatije Julije na svetu, pet uvaženih profesora koji su zevali na najčuvenijim Šekspirovim predstavama podigoše ruke i nešto čudno, nešto potpuno neobjašnjivo naredi njihovim dlanovima da tapšu.

- Bravo! - uzviknu predsednik
- Vi ste rođena glumica, zaista izuzetno ...
- Znate, ovako šta se ovde retko dešava - objasni kozja bradica .
- Jesam li primljena? - upita mlada žena.
- Da li ste primljeni? - reče profesor pružajući joj ruku .
- Mogu li da dobijem potvrdu da sam primljena?
- Šta će vam potvrda, već sutra ćete se upisati i dobiti indeks.
- Ja bih ipak više volela potvrdu .. bila je uporna .
Napisali su joj potvrdu. Recite - upita predsednik - šta će vam kog đavola to parče hartije ?
- Znate, rekla je ona, ja u stvari uopšte ne želim da postanem glumica.

Pogledali su je zapanjeno.

- Imam dve kćeri i muža i ... pa dobro, recimo, srećan brak. Uopšte nisam ambiciozna. I ne bih volela da zauzimam mesto nekom mlađem...

- Ali šta će vam onda potvrda? - promuca kozja bradica .

- Vidite, mada je to srećan brak, ponekad dolazi do svađa i onda, ja često izgubim živce i počnem da vičem da bih postala glumica ili nešto slično! I onda moj muž počinje da se smeje kao lud. „Ti da postaneš glumica, ti?” E, pa sada najzad imam potvrdu da bih mogla. I pokazaću mu je u takvim prilikama, da znate da hoću!

- Šteta, velika šteta .. rekao je predsednik.
- Ali ako se predomislite ...
- Neću se predomisliti - rece izlazeći.

- Gde si toliko dugo? - upita je čovek ispred robne kuće.
- Lekar je imao dva pacijenta pre mene - kazala je - 
Rekao je da ćemo dobiti bebu ... - 
nasmešila se na onaj svoj sanjivi način.''...
Momo Kapor

5 коментара:

  1. Naš Kapor...
    .....,neće će-to mi je poštapalica ovih dana.:)

    ОдговориИзбриши
  2. Čitala sam ovu zbirku priča, sve su mi bile tužne...

    ОдговориИзбриши
  3. Sreća je kad neko radi ono što najbolje zna (ili voli), nažalost, nije uvijek tako.

    ОдговориИзбриши
  4. Draga Tina,

    Iznimno mi je drago što me potraga za "Glumicom" odvela na tvoj blog.
    Blog je lijep, i svrljat ću po njemu.

    Srdačan pozdrav, i osmijeg

    Gornja polica

    ormar-gornja-polica.blogspot.com

    ОдговориИзбриши