Turkish Traditional Costume (comercial) ili turska ženska nošnja :)

Jean-Étienne Liotard (Swiss painter, 1702–1789) Turkish Women with Tambourine

 Za upoznavanje jedne zemlje, kulture, naroda, potrebno je mnogo toga sem dobre volje, sredstava, vremena. 

Pre svega otvoreno srce bez predrasuda i želja  da nešto novo upoznaš i razumeš. 

Osnovno je da kao turista u nekoj zemlji prvo obilaziš (ako te to zanima)  kulturno-istorijske znamenitosti, verske objekte, lokalne načine relaksacije, probaš nacionalnu hranu, nacionalna pića, upoznaš se sa muzikom, šetaš pijacama, ulicama, razledaš manufakturne i ostale radnje, razgovaraš sa meštanima, upijaš mirise, probaš ukuse.........

Pored svega ovoga, da bismo nekako zaokružili priču o nekoj kulturi, potrebno je videti ili čak, ako je moguće, probati tradicionalnu narodnu nošnju nekog naroda.

Narodna nošnja je odavno samo turistička atrakcija u mnogim zemljama, i ljudi je se sete samo na  kulturnim manifestacijama ili ako  posećuju etnografske muzeje. Retko  može da se proba nešto tako, iako bi mnogi bili zainteresovani za to. Ja, na primer, gde god vidim neku nošnju odmah bih to da probam, da vidim kakvi su materijali, kroj, kakav je osećaj imati tako nešto na sebi. Nažalost, takve prilike su veoma retke. Ili ljudi nemaju dovoljno ''sluha'' šta je turistima interesantno ili su neki meni  nepoznati razlozi u pitanju.

Uglavnom, Turci kao majstori da prepoznaju šta turisti vole, prepoznali su i potrebu ''kostimiranja'' i omogućili turistima da probaju njihove nošnje, uz  simpatičnu novčanu nadoknadu, i sve to u sklopu muzeja. Naravno nisu to stare i autentične nošnje, već takozvane komercijalne nošnje, one koje mi znamo iz ''harema''. :)

Inače treba napomenuti da dolaskom Turaka na Balkan  mnoge dotadašnje srpske nošnje su promenjene, tako da mi u Srbiji  imamo neke narodne nošnje npr. iz Metohije ili iz Vranja, koje imaju jak kulturološki uticaj turske nošnje, a opet su srpske, jednako lepe i vredne kao i najpoznatija šumadijska nošnja, za koju veliki  broj ljudi misli da je samo to ''prava srpska nošnja'', što naravno nije! I ove ostale su srpske i lepe i naše ''prave''...

 Prizrenska srpska nošnja, pogotovu ženska, je vrlo koloritna i totalno atipična u odnosu na nošnju iz drugih krajeva Srbije. Jedna od karakteristika prizrenske ženske nošnje jesu dimije, što predstavlja jasan uticaj Turske.

U mom slučaju, tu šansu da isprobam turski ženski kostim pružio je Muzej podvodne arheologije u sklopu tvrđave u Bodrumu, što sam ja oberučke prihvatila. Bilo je poprilično i muških i ženskih kostima, ali sam ja prepustila timu ljudi koji se bavi  sređivanjem turista, da mi oni ''iskusno'' odaberu ''pravi''. I oni su se složili da treba da bude ljubičasti kostim, što je veoma zanimljivo, jer tu boju najređe nosim, ali rekoh eto prilike da to promenim baš ovde. Ranijih godina ovaj muzej je imao mnogo veći izbor garderobe, pa ste mogli da probate kostim nekog ''krstaša'' tj. viteza templara ili neke persijske, egipatske, vizantijske princeze, jer su svi oni živeli baš na ovom mestu i logično je da svi budu zastupljeni. I imajući tu informaciju, ja sam se baš ''naoštrila'' da isprobam razne kostime, sem turskog (koji sam već ''prošetala'' na blogu pre dve godine),  kostim persijske i vizantijske princeze, al' su ti kostimi, gospodo draga, nestali bez traga... 

I tako ja postah ljubičanstvena  turska princeza ili Tina konkubina. ;) :D 

Mada, pošto naglasiše da nema smejanja dok me slikaju, jer imam veoma ''ozbiljan'' kostim, možda sam bila kostimirana kao Valide (sultanova majka). ;) buaaaaaaa! :P

Na kraju, smo se lepo ispričali, ismejali. Zaposleni ''muzejski''  momak zaključi da mora da sam sa juga Srbija  ( tu oko Niša) ili iz Metohije!! I ja naravno, ne mogu da verujem odakle čoveku te informacije, rekoh da l' ima neki detektor srpskih crta, tek on reče: '' Jednostavno, znam!'' Ja ga upitah da li je nekada posetio Srbiju, ''kad mi vadi rodoslovne korene'', jer mi je jedino to logično kad tako zna da prepozna ko je odakle, tek on reče da nije nikada čak ni prošao kroz Srbiju!?!

Šta reći, a ne nasmejati se. :D

Dobro, moram sad da budem ozbiljna na slikama, tako su zahtevali ''muzejci''! ;) :P