Zlatni dan suncem okupan...

Da vas prvo počastim jednom dooobrom limunadom umesto klasičnog aperitiva:)

...''Dunav donosi sunčev sjaj iz jedne zemlje, kapi kiše iz druge zemlje, senke oblaka iz treće, kovitlac prašine i vlati trave iz četvrte, lahor povetarca iz pete zemlje. Kroz našu zemlju skuplja se sve ono što košava donese i nosi dalje ka svom ušću u Crno more, u desetu zemlju.

Ušće Save u Dunav se nalazi stotinak metara dalje od Kalemegdana, od mesta koje nazivamo Ušće.
Tu je postavljena bova koja obeležava mesto susreta dveju reka. To je linija susreta dveju reka sa pedesetak pritoka:
u Dunav se ulivaju mnoge panonske i neke balkanske reke, i u Savu pritoke iz Slovenije, Hrvatske, Bosne.
To je mesto velike energije koja se sliva u liniju susreta.

Ptice to osećaju i zato stalno kruže iznad te bove. Tu je Dunav obično braonkasto siv, dok je Sava zelenkasto plava.
Tada dve velike reke postaju jedna reka, jedan tok. Na tom mestu se spajaju da ih više niko i ništa ne može rastaviti na njihovom putu do ušća u Crno more.

Putnici koji dolaze brodovima u Beogradsko pristanište, na trenutak zastanu kod bove, zatvore oči, otvore srca, zagrle partnera, podele strast i zamisle želju.
I od tada,kao ni dve reke, više ih niko ne može rastaviti od njihove želje''...


odlomak iz knjige 'Šareni svet kazivanja' IV deo
prof. Jovana Đorđevića

Dragi moji, moram nešto podeliti sa vama..

Ove godine svoj rođendan sam provela nekako lepše nego inače...

U Beogradu...

Dragi ljudi, divne želje, poljupci, zagrljaji, smeh, torta, pokloni (knjige vs. sve ostalo) -  

a  najjači utisak i ono po čemu ću zauvek pamtiti baš ovaj rođendan je krstarenje Savom i Dunavom i dolazak brodićem do već pomenute 'zlatne bove', energetske žile kucavice, u 22 h tog 28.jula u vreme kad sam se i rodila...

 Iznenađenje za mene je bio taj lepi dunavski  običaj da tada svi na brodu ustanu, zagrle se i zamisle želju..
Kapetan, inače profesor književnosti, divan narator, iz čije knjige je i odlomak iznad, nam je ispričao kakav je običaj. Naravno, ustala sam i zagrlila sina i muža i onda smo se tako malo grlili, smejali, ljubili,  i u trenutku kad sam poželela želju shvatim da sat pokazuje 22 i da sam možda prvi put zamislila želju na  posebnom mestu u pravo vreme..
.Možda sam bila na pravom mestu u pravo vreme... To samo Bog zna...

A ja optimistično volim da verujem da je to neki sklad i pokazatelj pravog puta :))

Bio je to pravi zlatni dan,

suncem i mesečinom okupan

trajao je negde oko 27h :)))

počeo je veče 27.7. u Fridi sa prijateljicama,

zajedno smo dočekale ponoć 

a nastavio se sutradan  28.7.preko dana

a onda uveče krstarenje sa mojim dečacima 

i zlatna želja kod zlatne bove

Bio je to jedan od onih dana što ih zimi često evociramo,

...ovako će duže trajati...

I za kraj jedno skromno virtuelno posluženje -
tortica i piće

dok ne napravim neku blogersku žurku (kad postanem bogata i slavna) :))))

tad će umesto 27h  rođendanska žurka trajati mesec dana,

taman da se svi naodmaramo

a destinacija Mediteran , deal? :))

http://www.seasonsforallathome.com/green/