Pismo gospodje Vilme...

Dragi moji maximalni,

imam jedan predlog za čitanje...

Pismo gospođe Vilme

Jelena Bačić Alimpić

Pitka za čitanje uprkos sudbini glavnih junaka,

 koja  i nije baš lagana...

Novi Sad,  u periodu posle Prvog svetskog rata kroz građansko društvo Vojvodine

 i Novi Sad početkom 21. veka
koji upoznajemo kako ga upoznuje Artur Vajs - američki univerzitetski profesor komparativne književnosti,
 novosadskih korena,

 i jedna te ista kuća sa drugim ljudima,

potomcima prvih.

Porodična tajna ili prokletstvo Jevrejske ulice u Novom Sadu

Osveta,
 složeni odnosi,
neuzvraćene ljubavi...

Prikaz neobične vojvođanske porodice mađarskih Jevreja,

njihovi običaji,  norme, stradanja 

Nesreću je pokrenuo novac, tj.gubitak istog i to dva puta:

prvi put kada su je njeni interesno udali za bogatog trgovca koga nije volela, da bi sprečili sopstveno bankrotstvo;

i drugi put kad je taj isti trgovac bankrotirao neku godinu kasnije i poslao je da zaradi novac radeći kod drugog trgovca u koga se ona bezuslovno zaljubljuje..

...i kocka je bačena...

Vilma Jakob Vajs,

kukavica ili heroj,

žena koja je žrtvovana zarad novca,

žena koja je srušila čaršijske tabue zbog  svoje ljubavi 

i skupo platila cenu  životnog vrtloga kom se nemo prepustila...

Šta je sve dalje bilo,

moraćete sami da istražite, ako vas je ovo zagolicalo

ja dalje ne smem prepričavati...

Spisateljica Bačić Alimpić je još jednom dokazala da ume da piše i jako bih volela da ovaj roman doživi uspeh,
pa da ona može da ispuni svoje reči:

''Ako 'Pismo gospođe Vilme'  krene stopama „Ringišpila“, gledaoci me neće više videti na televiziji, što je moja velika želja.  Zasitila sam se. Već 25 godina sam pred kamerama, a slikanja mi je preko glave'',

jer je i nama preko glave nje u kombinaciji sa ružičastom televizijom...

Ona i njene knjige, to je već druga, svetla priča.

Već sam u postu o 'Ringišpilu',  pisala o mojoj predrasudi o njoj kao književniku, iako je žena završila jugoslovensku književnost, a sve zbog njenog višegodišnjeg imidža tabloidnog novinara.

'Ringišpilom' je skrenula pažnju na sebe i pokazala šta ume, 'Vilmom ' je sve to još potvrdila.

Njen novinarski, precizni stil sa britkim i jednostavnim , a opet nekako  lirskim rečenicama, svakom je razumljiv.
Njeni romani podsećaju na neke, 'starovremenske'  ljubiće,
zalaze u sve pore 

 jednog društva,
u porodične tajne,

i uvek se iznad svega izdigne jedna karmička prava  ljubav 

i zato su uglavnom  tužni...

jer ''sve prave ljubavi su tužne'' (u Vojvodini rečeno i stoji)...

a pisac je iz Vojvodine

a mi koji smo živeli u njoj razumemo, a  i svi ostali :)

Gospođa Vilma, o kojoj Jelena piše, nije izmišljeni lik, već osoba koja je stvarno postojala a sa kojom je Jelena u srodstvu.

'' Inspiraciju za ovaj roman našla sam u svojoj porodici,  kada sam pre nekoliko godina posetila sestru - prijateljicu  svoje bake po ocu,  Klaru Sič,  koja mi je ispričala detalje iz Vilminog života, a ja ih pretočila u porodični roman..  
Potka ovog romana je život moje babe-tetke (rođene tetke mog oca)
 Vilme Jakob koja je u 33. godini zbog zabranjene ljubavi izvršila samoubistvo ispivši čist arsenik.  Nikad je nisam upoznala ali sam ja tu tajnu saznala pre dve godine.''

- rekla je Jelena.

Jeleni  je praktično ovim priznanjem, ostavljeno   u amanet da obelodani ovu priču, porodičnu tajnu, u sećanje na jedinstvenu neprežaljenu baba-tetka Vilmu.

"Veoma mi je žao što nije dočekala da vidi roman (Vilmina sestra, Jelenina baka Gizela) u kome ima puno detalja koje sam otkrila o toj hrabroj ženi  ",

ali će ovom knjigom Vilma postati besmrtna...

''Zbog ravnoteže među zvezdama''

Pismo je plod Jelenine fikcije utkane u ovaj roman sa izraženim starovremenskim  'ruskim' stilom  pripovedanja ...

*Odlomci*

paint by Vladimir Muhin

...''Ne očekuj previše, očekuj nemoguće''...




...''Nije znala, nikada joj nisam rekao, da je ona bila jedina žena koju sam želeo u naručju. Svestan istine da je nikada ne mogu imati, ni na ovom ni na onom svetu kojem se polako ali sigurno približavam, trudio sam se da joj budem saveznik i prijatelj. Ne možete ni da zamislite kakve je patnje ovom umornom srcu pričinjavala njena sestrinska pažnja, kako bi mi se telo ukrutilo a srce podrhtavalo svaki put kada bi mi njena mala, baršunasta šaka pomilovala obraz ili kada bi me ona počastila pogledom punim saosećanja i ljubavi. Bila je moja dobra vila, moj mali čarobni svitac koji mi je osvetljavao put kroz tamnu, gorku noć mog bivstvovanja''...




...'' Nisam bila svesna svog izgleda , ali kada mi je Piter mesecima kasnije prepričavao taj naš prvi susret u njegovoj trgovini, shvatila sam, bez lažne skromnosti, da se moja pojava nije mogla meriti sa svim skupim statusnim znamenjima gospođe Grosman. Zato što sam ja svoju ubogost nosila sa gordošću, a ona svoju skupocenost sa neznanjem''...



...''Ako o svojoj tajni ćutim, ona je moj zarobljenik; ako se izlanem, ja sam njen zarobljenik''...



...''Sećam se da je pričala da niko nije imao baku kao što je bila moja. Rekla mi je da dedi ne spominjem naše razgovore jer bi se mogao strašno naljutiti. Pokazivala mi je Vilmine slike i više za sebe mrmljala kako se od sudbine ne može pobeći. Kazivala je da je naša Vilma, kako ju je zvala, imala držanje kraljice, srce lava i oči srne. Pričala je da je bila lepša od panonske zore i hrabrija od vučice. Za mene je baka bila poput mitološkog bića - nestvarna, daleka''...



...''Umetnost ima smisla samo ako se deli sa drugima.
Dok mi je hladan panonski vetar donosio miris reke koji ću poneti sa sobom u Ameriku, konačno sam u duši osetio mir''...