Smešne ljubavi... Kundera/citati

Tina thinks... blog je prvenstveno pokrenut sa ciljem prikupljanja i internet  beleženja najatraktivnijih odlomaka-citata iz  najzanimljivijih knjiga..
Prirodno, ideja se razvijala i vremenom su na blogu svoje mesto našli putopisi ,foto-ture, modni vremeplovi i interesantne ličnosti..

Ipak, najviše volim da postujem citate. Čini mi se da oni mogu potencijalnom čitaocu da skrenu pažnju i navedu ga na čitanje, a nekoga ko je već pročitao da podsete na fabulu.

Nedostatak vremena je jedini faktor koji me ometa da postujem češće, odabrane odlomke, a s druge strane, blog shvatam kao relaksaciju i nikako ne pišem kad sam umorna, neraspoložena ili dok putujem.

To je razlog zbog kog odlomke iz Kunderinog opusa objavljujem tek sada, godinu dana nakon početka blogovanja, a ideja o njima je stara koliko i blog.

Milan Kundera,

 jedan od najzanimljivijih svetskih pisaca,

veliki češko (sada)  francuski pisac,

 rođen je u Brnu 1. aprila 1929. godine.

 Rano je pristupio Komunističkoj partiji, 

da bi dve godine kasnije bio izbačen zbog “protivpartijskog delovanja”

 i bio proglašen zabranjenim autorom.

 1975. preselio se u Francusku gde i danas živi i radi.

Velika Kunderina popularnost širom sveta započela je  njegovim prvim romanom ''Šala'' koji je objavljen 1967. godine. Mnogi su kritičari upravo ovaj roman proglasili jednim od najznačajnijih ostvarenja dvadesetog veka. Sledi zbirka priča "Smešne ljubavi" objavljena u Pragu 1969, ali je definitivna verzija izašla tek u francuskom prevodu 1970. godine. Slede romani pisani u Francuskoj: "Oproštajni valcer" (1976), "Knjiga smeha i zaborava" (1979), "Nepodnošljiva lakoća postojanja" (1984), "Besmrtnost" (1990). Dobitnik je  uglednih nagrada.

 U svojoj zemlji postao je jedan od vodećih pisaca još pre 1968, posle okupacije Čehoslovačke emigrirao u Francusku čije je državljanstvo dobio 1979. Od 90-ih piše i objavljuje isključivo na francuskom jeziku, živi u Parizu gotovo sasvim povučeno, ne daje nikakave intervjue, jedini izuzetak je bio kada je posle objavljivanja optužbe za navodno potkazivanje, dao intervju češkoj agenciji . Zanimljiv je podatak da je ovaj, može se reći kultni pisac evropskih intelektualaca, strani autor sa ubedljivo najvećim tiražima u Kini,  najvećem svetskom tržištu knjige. Isključivo putem knjiga ostvaruje vezu sa svojim čitaocima širom sveta. Posebno intrigira činjenica da je od pobede “plišane revolucije” pa do danas vrlo retko boravio u Češkoj. Svega nekoliko puta i to prerušen sa   bradom i brkovima. Drži se povučeno, svoj život i prošlost uopšte ne komentariše i kao da je u  nekakvom sporu sa svojom bivšom otadžbinom i narodom.

 Ne dozvoljava prevođenje svojih knjiga, pisanih na francuskom, na češki jezik.

 

Poznat je po tome, da tačno 'zna da pogodi u živac', a ja ga posebno volim i zbog jedne rečenice iz Susreta:

„Nijedna zemlja Evrope (od Atlantika do baltičkih zemalja) nije se oslobodila vlastitim snagama. Nijedna? No, ipak jedna jeste. 

 Jugoslavija. 

Zahvaljući vlastitoj partizanskoj armiji. Zato su 1999. izgleda bili dugih sedmica bombardovani srpski gradovi. Da bi se tako ex post ovoj zemlji Evropa nametnula poziciju poraženog“    

 ( Une rencontre - Susret)

 "Smešne ljubavi"

 predstavljaju zbirku od sedam priča sa erotskom tematikom,

kroz razmišljanja različitih ljudi, momaka, oženjenih, smotanih, umišljeno potentnih, nesigurnih i presigurnih, isto takvih žena, njihovih metamorfoza 

ali svima njima zajednička nit je neprestano traganje, žudnja za ljubavlju i nemogućnost da je ostvare.

Odlomci

..."U životu postoje trenuci kad treba preći u povlačenje. Kad treba napustiti manje važne položaje da se sačuvaju važniji.. Činilo mi se da je poslednji i najvažniji od svih položaja, moja ljubav"...

...''Odjednom sam shvatio da je to bila samo moja iluzija kada sam verovao da mi sami 'osedlavamo' događaje i upravljamo njihovim tokom; da to možda uopšte nisu naši događaji, da su nam pre odnekud spolja podmetnuti; da nas nikako ne karakterišu; da ništa ne možemo učiniti za njihov čudnovati tok; da nas, u stvari, nose, rukovođeni odnekud nekakvim tuđim silama''...

...''Obukla je svoj koporan i ja sam shvatio da je ta žena vojnik, tužni vojnik umoran od dugih marševa, vojnik koji ne razume smisao komandi ali ih uvek izvršava bez pogovora, vojnik koji sada odlazi poražen, ali bez ljage''...

Сергей Черкасов 

...''Kad god mislim o antičkim kulturama, obuzima me nostalgija. To je verovatno, između ostalog, i teskobna zavist zboge setne, ali slatke sporosti tadašnje istorije: epoha stare egipatske kulture trajala je nekoliko hiljada godina; epoha antičke Grčke  gotovo svih hiljadu godina. U tom pogledu i život svakog čoveka podražava istoriju;  u početku je zagnjuren u nepokretnu sporost, a tek zatim se postepeno i sve više ubrzava''...

...'' U tome postoji nekakav poseban zakon - kazao sam Martinu - ružna žena se nada da će dobiti nešto sjaja od svoje lepše prijateljice , a lepa prijateljica opet misli da će više blistati sa ružnom pozadinom''...

...'' Kod muškarca koji joj pripada , ženi uvek smeta mnogo više stvari nego na tuđem čoveku '' ...

...''Bilo je to sada upravo ono čega se devojka najviše bojala čitavog života  i što je očajnički izbegavala: milovanje bez osećanja i bez ljubavi. Znala je da je prekoračila zabranjenu granicu, ali sada se kretala iza nje, bez izgovora i sasvim predano, i samo se negde, u najskrivenijem kutku svoje svesti, zgrozila nad saznanjem da nikad tako i toliko nije uživala kao upravo sada - iza te prekoračene granice ''...

... '' Kada bi čovek bio odgovoran samo za ono čega je svestan, glupaci bi bili unapred oslobođeni svake krivice . Samo, dragi Flajšmane, čovek je dužan da zna . Čovek je odgovoran za svoje neznanje . Neznanje je krivica. I zato vas ništa ne oslobađa krivice ''...

... '' Reči kolega zvučale su Flajšmanu gnusno. Video je u njima bezosećajnost ljudi što stare, grubost njihovih godina koje su se uzdizale nad njegovom mladošću kao neprijateljska prepreka ''...

...''Gle, pomislila je, neka sam danas ovakva kakva sam; nisam živela uzalud ako deo moje mladosti i dalje postoji u ovom muškarcu; odmah posle toga, sinulo joj je da je to nova potvrda njenih shvatanja: 
vrednost čoveka je u onome što je van njega, u onome što je u drugima i za druge''... 

Сергей Черкасов 

...'' Nije samo partnerka gledala njega, več su druge oči (oči sveta) gledale i ocenjivale njih, a njemu je bilo veoma stalo do toga da svet bude zadovoljan njegovom devojkom, jer je znao da kroz nju svet sudi o njegovom izboru, njegovom ukusu, njegovom nivou, pa prema tome - o njemu. I upravo zato što je toliko držao do mišljenja drugih, nije se previše oslanjao na vlastite oči''...

... "U životu, dragi moj prijatelju, nije reč o tome da osvojite što je moguće veći broj žena, jer je to samo spoljašnji uspeh. Reč je, pre svega, o tome da negujete sopstvene visoke zahteve, jer se u njima ogleda mera vaše lične vrednosti. Zapamtite, dragi prijatelju, da pravi ribar vraća sitne ribice u vodu!"...

..." Postoji nekakav spoljašnji izgled žene, koji takozvani ukus malog grada pogrešno tumači kao lepotu. A zatim, postoji stvarna erotska lepota žene. Naravno, nije mala stvar prepoznati takvu lepotu na prvi pogled. To je - umetnost! "...

Сергей Черкасов 

 ..."Erotika nije samo potreba tela nego u istoj meri i potreba časti. Partner koga ste osvojili,koji vas voli, kome je stalo do vas, predstavlja vaše ogledalo, meru onoga što jeste i što značite. U erotici tražimo sliku vlastitog značaja i važnosti... Osim toga, kad idete sa svakim, prestajete verovati da bi stvar tako obična, kao što je fizička ljubav, mogla biti od nekog istinskog značaja " ...

...  '' Razgovarali smo o tome kako banalni ukus malog grada stvara lažni ideal lepote,koji je u suštini neerotski, čak antierotski, dok stvarnu, ekspolzivnu erotsku magičnost takav ukus ne primećuje. Pored nas prolaze žene koje bi mogle navesti muškarce na najvratolomnije avanture čula, ali niko ih ovde i ne vidi... jer ne odgovaraju normama ovdašnjih krojača, magičnost se, naime, više ispoljava deformacijom nego pravilnošću, više izrazitošću nego umerenošću, više originalnošću nego konfekcijskom lepotom ''...

...''Zatim je ugledao visoku, koščatu ženu, sa ciganski crnom i masnom kosom, crnim očima i crnim paperjem ispod nosa. Njena ružnoća oslobodila ga je treme, koju je u njemu, usled mladosti, izazivala ženska lepota ''...

Сергей Черкасов 

.

...'' Jedna žena u njoj liči na na drugu, a sve zajedno bivaju zaboravljene. A mi se ipak predajemo ljubavnim radostima, pre svega zbog toga da bismo ih pamtili. Da žiže njihove blistave svetlosti spoje blistavom dugom našu mladost s našom starošću. Da održe naše uspomene u večitom plamenu. I znajte, prijatelju - jedna jedina izgovorena reč je sposobna da osvetli taj najobičniji prizor, tako da ostane nezaboravan. O meni govore da sam skupljač žena. Ali, ja sam, u stvari, prevashodno skupljač reči''...

Milan Kundera

art photo from tatucya.com