Godina prođe, dan nikad - Žarko Laušević...

Knjiga koja će mi ostati u sećanju kao knjiga čijem izdanju sam se najviše obradovala
 i kao knjiga koju sam najduže čitala.


Kupila sam je čim je izdata shvatajući je kao neki  prvi 'glas' od Žarka L. posle decenijskog ćutanja, i mesecima je uzimala i ostavljala, mnoge druge  u međuvremenu pročitala, pa se opet njoj vraćala...
.
Knjiga nipošto nije dosadna, niti loše napisana, već su sasvim drugi razlozi u pitanju.
Divnih 'pametnih' rečenica, duhovitih opaski na račun našeg društva, vremena a naročito na svoj račun i
naravno mnogo tuge..
Drugačiji je osećaj kad tuga nije stvarna, ovako...
 Istinita, teška, životna knjiga, pisana na robiji, kao dnevnik,
a pisac niko drugi do moj najdraži glumac svih vremena...
otpisani - vaskrsli,  jedan jedini  -
neponovljivi 
Žarko Laušević
glumački supertalenat, neverovatne harizme, glumac 'kameleon' u najtežim vremenima za glumce, lepotan, buntovnik, večiti dečak, ratnik, tragičar, Kanjoš Macedonović, Njegoš,
MIloš Obilić...

Sve uloge se na kraju strašno stopile u jednu - ubica...

U noći 30/31.jula 1993.godine, Žarko i njegov brat su napadnuti od strane pijanih momaka, u masovnoj tuči.
  Žarko je ubio dvojicu momaka i trećeg ranio.. Tada je počela njegova robija, koja iako je zvanično prekinuta i njegovim odlaskom u Ameriku i nedavnim pomilovanjem u Srbiji,
njegova robija nikada nije i neće prestati..
I ovom knjigom je on to objasnio, ne štedeći sebe-
svoje strahove, kajanje, patnju, oprost - sve je pretočio u reči,
i sebe 'razapeo' svojom iskrenošću..

''Naravno, ja nisam slobodan čovek.
Čovek koji je ubio nikada više ne može biti slobodan. Sloboda nikada više ne može biti moja reč. Sloboda je pravo drugih da kažu šta misle o meni, sloboda je da me 'slobode', svojataju, mrze i mrcvare. A ja više i ne znam šta uopšte ta reč znači? Je li to možda samo sećanje da sam jednom kao dete trčao oko Biljarde i bio srećan,
ili je sloboda onaj trenutak kad sam odlučio da napišem ovu knjigu''...




I tako mesecima stoji ova knjiga i baš jutros pomislim na nju i da bih se htela podsetiti nekih rečenica, pa onda pomislim da bih mogla  to i podeliti na blogu, i počnem i onda posle shvatim da je baš danas 30.jul, kao onda...
Eh, da si ga bar prespavao.. ili da su semafori radili... ili da nisi ni išao u Podgoricu...
Ehhh, najveći glumče, sada njujorški pišče, sve je moglo biti i drugačije..
Uvek može i drugačije...
Bez pištolja...
...Sada znaš da su tvoje uloge i reči trebale  biti i ostati jedino tvoje oružje..

*Odlomci*

.
.
.
.
.
.

...''Svoj život egzibicionistički izlažem papiru, dakle i nekom čitaocu ovih slova?
Pokušavam sebi da protumačim sebe? Želim da opravdam svoje prisustvo na zemlji''...





...''Za mene u Beogradu tvrde da sam Crnogorac,
u Crnoj Gori  kažu - Beograđanin.
Otac, eto, naučno dokazuje da smo Srbi,
a ja, iako Cetinjanin, zebem od mnogo mišljenja.
Volim i da svima  dam za pravo.
Volim i kad me nađu još negde.
A najviše volim kad me nema nigde''...

..''Mislim. O sebi.
Hipohondru. Asocijalnom. Nestabilnom. Depresivnom.
Melanholičnom. Sebičnom.

Nepredvidivom. Nezahvalnom. Zlopamtilu. Perfekcionisti.
Promašenom pesniku.

Nezavršenom glumcu. Polutalentovanom slikaru. Netalentovanom pevaču.

Potencijalnom taksisti. Erotomanu. Nikitinomanu.
Bratu od tetke Upravniku Radomanu. Zatvorenom ocu.

O sebi to mislim.

Kao o osumnjičenom licu. Kao pritvoreniku. Robijašu.

Nenađene zrelosti. Neiživljene mladosti.

Manijankalno - depresivnog tipa.
Prepoverljiv. Nepoverljiv. Snalažljiv. Smotan. Zanimljiv.

Dosadan. Rečit. Ćutljiv. Ubedljiv. Odgovoran. Nepouzdan.

Tvrdoglav. Egocentrik. Povremen muž.
Biološki otac. Naivan. Prevejan. Preiskren. Luckast.
Uplašen. Zbunjen. Politički polupismen.

Nacionalno poluneopredeljen. Demagog. Romantik.
Banalne završnice. Maštovit. Istrajan. Kratkog daha.

Nepromišljen. Mazohista. Kitnjast. Daltonista. Pogrešan ocenjivač ljudi.

Nedovršeni poliglota. Skeptičan. Sujetan.  Ledenih nogu. Vrele krvi.

Odan. Osetljiv. Netalentovani kockar. Školovan šahista.

Igrač sumnjivog valcera. Druželjubiv. Neosvetoljubiv.

Samostalan. Bez sočiva ne može da podseče nokte na nogama.
Znači - velike dioptrije, bez obzira na kratke noge.
Nosilac više ratnih i mirnodopskih priznanja iz oblasti kerebečenja pred puno ljudi.
Promenljive sreće i frizure u životu.
Suicidan. Voli da nosi crno. Muromant,  neizlečiv.
Barokni tip. Ličnost renesanse. Čistunac.
Prži povremeno dobru kajganu sa slaninom, sa i bez origana.
Dobar, čak natprosečan rešavalac ukrštenih reči.
Uvek namešta i koriguje usta dok isprobava nove pantalone.
Nosilac šešira u sezoni 1992-93.
Dva puta nosio rep u životu.
Mitoman, alazon. Mistifikator. Oponent. Dobar polemičar.
Operisan od slepog creva, krajnika i sluha.
Čekač boljeg života. Pacifista.
Veliki hrvatski glumac. Nešto manje srpski. Crnogorski, za sad ništa.
Putnik po puno sveta. Voli Argentinu i Makedoniju.
Ne voli železničke stanice. Izbegava koncerte Stinga i 'Bijelog dugmeta'.
Na ostale ne odlazi.
Ume, ponekad, u bilijaru da ubaci crnu kuglu u srednju rupu. Ponekad, ne.
Reumatičan....

....Ponekad se folira slušajući ozbiljnu glazbu. Neozbiljnu nikad ne sluša. Savete, vrlo retko. Samo ako mu odgovaraju.
Ljubomoran. Tradicionalan. Konzervativan. Nervozan je....
....Voli prženice. I salate razne. Pravi divan pire.
Palačinke,t akođe. Jednom je u letu uspeo da dve palačinke prebaci iz jednog tiganja u drugi. Nikad više kasnije nije ponovio taj podvig.
Poznaje lično Nadu Topčagić i Liv Ulman.
Obožava filmove strave i užasa. Gleda ih ubrzano ili bez tona.
Donji pritisak mu naginje gornjem.
Rasipnik. Ponekad tvrdica.
Negira i jedno i drugo. Zaboravan.
Voli mandarine i da zavrne rukave od rolke.
Prvo mu žao, zbog dece, drugo mu brane..
Kad ostane sam, nekad rukave od rolke zavrne do ramena i bude bleskasto srećan''....

...''Ponekad u smiraj dana, a češće u svitanje, osetim neku utehu. Taj osećaj da sam pobedio još jedan dan, savladao još jednu noć ,porazio neko, ma i malo vreme, bez obzira na sva iskušenja i krize kojima sam u tom periodu bio izložen... čini da, skupljen, šapatom ohrabrim sebe - mogu ja ovo!

Dobio sam neku nagradu u Nišu. Dobio sam i nagradu u Herceg Novom pre petnaestak dana.
Kako je to relativno, meine liebe Mileva!
Nema glumca koji mi ne bi pozavideo na tim priznanjima.
 Ali i nijednog koji bi se menjao sada sa mnom''...

..''Sumorno jutro. Kiša. Po prvi put. Trčim svakog jutra. Ukrug. Svakog jutra povećavam broj krugova. Krug ne mogu povećati .Sačekuje te svakog puta istovetan. Krug. Zašto ga krugom zovu kad je pravougaonog oblika?
 Valjda zbog bezizlaza koju ta forma nameće. Pametno. Inventivno. Kao i sve ovde. Stimulativno.
Ne smem se ljutiti na krug, jer mi je taj bezizlaz - jedini izlaz.

'Ne dirajte u moje krugove!' - preklinjem nedeljom kao Arhimed. Nedeljom krug ne radi. Dan za posete.''...

...''Jednom mi je, u rano jutro, iguman nikšićkog manastira, stari Koprivica, nazdravio rečima:

--Dabogda se cijeli život penjao uz brdo i da bog da jaki da nikad na vrh ne izađeš--

U prvom trenu bih zatečen, kao da čuh kletvu, a onda shvatih plemenitost želje.
Sa vrha se nema kud više, može samo nadole''...

...''Ovo je zemlja gde se u svemu kasni. Samo se umire pre vremena''...

...''Živimo od četvrtka do četvrtka za tih dvadesetak minuta gledanja kroz plastični paravan s rupicama.
Ponekad ne verujem da sam i ja tu. Kao da neko drugi živi moj život, hoda mojim koracima, sanja moje sne''...

...''Da, izgleda da se napolju sprema neki novi rat. Strašniji od svih dosadašnjih. Krvoločniji, jer će biti bratskiji od prethodnih.
Ako su dosad ratovala braća od stričeva i tetaka i braća po materi, ovaj će voditi najrođenija braća.

-Što ti je oko tako duboko?-

-Iskopao mi ga je brat, zato je tako duboko--

Pobiće se svi, svako sa svakim, zbog svačeg. Zbog ničeg.
 Zbog gladi, zbog para, zbog ljubomore, zelenog džempera,
 crnih očiju ,zbog plave krvi, zbog nečiste krvi,
 zbog tri prsta, zbog dva prsta, zbog druga dva prsta,
zbog srednjeg prsta.
Zbog Boga, zbog drugog Boga ,Zbog istog Boga,
zbog riječi i zbog reči, zbog mora i zbog gora.
Zbog solidarnosti, zbog gluposti, zbog neznanja i primitivizma,
 zbog toga što tako treba, a zašto tako treba ,
to niko ne zna, a ako neko ne zna, on neće ni da pita da ne bi ispao glup pred društvom.
Pa se i on smeje, iako ne zna u čemu je vic, pa se i on bije, iako ne zna  zašto''..

...''Bez obzira na silne hramove, mi smo u duši ostali primitivni pagani''...

...''Zima i ružna jesen su u zatvoru mnogo podnošljiviji. Kad vidiš neki sumoran dan, lakše ti bude,j er i da si na slobodi, ne bi znao šta bi sa njim. Muka je kad se prolepša vreme, pa kad počneš da otvaraš beogradske bašte...
Bez tebe u njima...''

...''Nepristajanje na smeštanje u nečije kalupe iritira ljude''...

...''Beograd nikad više neće biti tako lep i mlad. Kad ih jednom ponovo zateknem, znam da će se svi truditi da ih vidim onakve kakvim sam ih ostavio, ali to će biti bezuspešno. Infantilna parodija na sebe same. I bićemo svesni tog pretvaranja. I Beograd i ja pravićemo se nevešti. I to će sve biti tužno i vidljivo''...

 

...''Svi ćemo izaći odavde sa tom diplomom koja će biti štampana na duši.
Sa pečatom Velikog Vremena''..

...''Kao naša istorija koja je puna nikad popunjenih praznina,
tako se i naši životi ne mogu više retuširati''...