Kad je Beograd nosio šešire...

Kako bih ja da  zavirim u neka prošla vremena..

Samo da vidim kako je to bilo..
 I odmah se vraćam nazad...

U delić Beograda iz 30-ih godina prošlog veka,
nedavno sam 'gvirnula'..

A možete i vi...

Smešten na Novom Beogradu,tematski park ''Terazije tridesetih''predstavlja jedinstven turističko-kulturni park, koji se prostire na 4.500 kvadratnih metara poslovnog prostora i prostora namenjenog umetnicima koji će stvarati u autentičnom ambijentu iz prošlog veka.

Park je deo kulturne akcije “Beogradizacija Beograda” čiji je cilj oživljavanje kulturne scene grada i očuvanje tradicionalnih kulturnih vrednosti.Ova  manifestacija  se tradicionalno održava od jula 2010. godine, sa ciljem  da učvrsti indentitet naše prestonice. Program se odvija pod pokroviteljstvom "Beogradizacije Beograda", projekta Skupštine grada  Beograda koji se sprovodi u saradnji sa NIS-om, a u izvršnoj produkciji Pozorišta "Dadov", uz podršku Turističke organizacije Beograda..

Pošto je ovaj tematski park još uvek u procesu izgradnje,  za sad je otvoren vikendom kada ima zanimljiv sadržaj. 
 Do sada su ovde održavani  maskenbali i razne pozorišne predstave  za najmlađe, džez koncerti za starije, kabaretke, interesantne povorke  ljudi obučenih u stare beogradske zanatlije, pekare, poslastičare, bombondžije, čistače cipela,
 pa zatim beogradske damice u lepim haljinama.. 
A tu je i muzički tramvaj...

Zanimljiv projekat koji treba još nadograđivati...

Divno bi bilo ovo mesto za izlaganje radova beogradskih umetnika, mesto za razne performanse, revije šešira npr. ili prodajno mesto beogradskih suvenira, i mesto gde bi se moglo osvežiti uz neko od autentičnih   pića koja  su se konzumirala u Beogradu između dva rata - boza i limunada sigurno, a verujem da je bilo još raznih sirupa od zove, koprive i sličnih već zaboravljenih..

Uglavnom, za sad može poslužiti kao mesto gde možete praviti retro fotografije uz pomoć Instagrama ili mašte, sa prijateljima ili sami, u nekom kostimu iz 30-ih ili svakodnevnoj garderobi, ali sa obaveznim šeširom...

Da sam ja 'neko', uvela bih pravilo da se na ulazu iznajmi ili kupi šešir, ako već isti nemate na glavi..
Zašto, pitate se..

Zato što je 30-ih godina 'šešir'  živeo u Beogradu ...

Šešir je  u Jugoslaviji između dva rata bio neizostavni deo garderobe,  za dobrostojeće, siromašnije i siromašne, 
na svim glavama...

I kako sada vi da uđete u te godine bez šešira?

Sem toga, šešir je pretrpeo ogromnu (kolateralnu) štetu u Srbiji nakon II svetskog rata -
odbačen je, prezren i gurnut u zaborav  (nit' kriv ,nit' dužan) kao nešto što ima veze sa kapitalizmom, buržujima i uopšte građanskim društvom, koje su komunisti i njihovi naslednici hteli na sve načine da iskorene.. 
U jugoslovenskom samoupravnom socijalizmu šeširi su, takođe, smatrani simbolom 'odvratne' buržoazije, isticanja nepotrebne individualnosti.

Postoje zabeleženi slučajevi pedesetih godina na ulicama Beograda, napada na žene koje su na glavi imale šešir!!!

'Beograd je između dva  rata postao prestonica kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i samim tim je u svakom pogledu (kako arhitektonskom, privrednom, umetničkom tako i modnom) počeo da liči na pravu svetsku metropolu. 

Beograd je još sredinom 19. veka počeo da prihvata parisku modu koja   je  u Beograd tada dopirala preko Beča i Pešte.. 

 Tako je rođena 'beogradska' moda. 

Zahvaljujući umešnosti sjajnih modnih zanatlija,

beogradske dame su uprkos finansijskim poteškoćama bile nalik Parižankama.

 Vremenom su se beogradski modni saloni tako ispraksovali  da su  počeli  da kreiraju sopstvene modele ili da ubacuju neke svoje modne trendove  , što je za posledicu imalo da je međuratni Beograd postao pravi modni centar. 

 

''Postoji, znači, čitava generacija žena koje ne nose šešire. Nije da ne bi htele, prosto nemaju naviku. 
Nije da ne postoji kultura nošenja, ali problem je u tome što ljudi sagnutog pogleda nose ono što imaju. 

Išli na hipodrom il' ne išli i uvažavajući niske plate, naspram kojih je šešir i od 30 evra luksuz, treba, na kraju, naglasiti da šešir nije samo modni detalj. Uostalom, obožavateljke ih, prema sopstvenom priznanju, nose u inat kriznim vremenima: promene mašnu, malo ga raspeglaju, kupe novi cvet. Reč je o drugim pojavama današnjice: elementarnim nepogodama, sve jačem UV zračenju. I gde je ta prašnjava floskula da ne postoji običan svet, nego ljudi sa stilom i ljudi bez stila? Vodeći svetski kreator šešira Filip Trisi misli da nošenje šešira u 21. veku isključivo ima veze s kršenjem pravila: "Ne morate da budete velika ličnost da biste nosili šešir. Oni su za svakoga, ne samo za nekolicinu odabranih"

Dama ,po bontonu, nikada ne skida šešir (i cipele). Znate da ćete morati, eventualno zbog vrućine, brzo da ga skinete? Nemojte ga ni stavljati. Usečena traka na čelu svakako ne deluje ženstveno. U pozorištu? "Te dame obično sede u ložama", objašnjava Nadica . Dame koje tamo ne sede, skidaju šešire kada se ugase svetla, vraćaju ih na pauzi.

Šešir mora da stoji stabilno, mora biti uklopljen u garderobu, odnosno najpre se mora slagati s obućom,  tašnom i , podrazumeva se, mora da pristaje ličnosti.  I licu. 

Uz ovalno idu svi oblici,

 uz okruglo sa širokim obodom, 

uz četvrtasto s povijenim,

 iskrivljenim obodom,

 uz duguljasto lice - plitki šeširi.

 Niske žene ne bi trebalo da nose široke obode, granica je sedam, osam santimetara, što otprilike važi i za štikle (aktuelni trend ide im naruku). 

Visoke bi trebalo da izbegavaju minijaturne forme. 

Sve boje su dozvoljene, mada se za suvu ekstravaganciju preporučuje crna. 

Takozvani ekskluzivni šešir je rezervisan za visoke, vitke, traži vertikalu. Iz mode ne izlazi, ceni se kao nakit, umetničko delo.

Uz šešir ne idu šiške, lice treba da je otkriveno i kosa da se vidi samo ako je duga, ravna i čista.

 Strogo treba paziti i na izbor za dan i veče, to jest, priliku. Dan se odnosi na vreme do 18 časova. Kod nas se danas dnevnim smatra i šešir s "muškim štimungom". Zovu ga "klasični". Kao deo mode, obavezno se nosi nisko, naslonjen na obrve, nipošto "poput 'Garavog sokaka'".

 "Prvi pogrešan izbor koji primetite jesu cipele i šešir", kaže modna urednica Vesna Karadžić i parafrazira jedinstvenu Koko Šanel koja je i sama počela kao vlasnica salona šešira (salona, nikada prodavnice ili butika):

 'Žena koja ne miriše izazovno i bar ponekad ne nosi šešir, 

je žena bez budućnosti'.''

izvor Ana Vučković

Svet beogradske mode između dva svetska rata je bio, u skladu sa vremenom, na svoj način vrlo autentičan i modno revolucionaran,stoga se stari Beograđani i danas, sa ljubavlju i poštovanjem, sećaju onih koji su umeli da im podare eleganciju i lepotu u najtežim vremenima. 

Šešir, bez obzira,na sva bonton pravila, ne bi trebao da vas opterećuje. Birajte modele kakve možete poneti.

Povremeno ih osvežite nekom mašnom, ešarpom ili ih prefarbajte (ako ste tome vične)..

Ne uzbuđujte se što vas čudno gledaju u prevozu 
(možda hoće samo da vam uhvate pogled ne bi li im otkrili gde ste kupile svoj šešir:),

ne uzbuđujte se ni što vaš šešir nije unikat (kako savetuju modni časopisi),

ni što na njemu nisu neki poznati inicijali - 
o tome neka brine engleska aristokratija:)

Pune radnje šešira danas i svaka ih žena ima, samo ih retko nose. 
Sudeći po mojim prijateljicama, svaka kupi za leto novi šešir i ponese ga na letovanje, i onda ga tamo ne nosi??? 
Zašto je to tako?
 Zašto neko misli da šeširu nije mesto u gradskom prevozu već je poželjan u taxiju ili sopstvenom autu.. 
Oslobodite se takvih predrasuda!!!

 Budite iskrene prema sebi i razmislite o tome da li ne nosite šešire zato što vas je sramota,
zato što nemate naviku ili ih jednostavno ne volite...

''Šeširi nisu samo modni detalj, oni su umetnička dela, a nositi ih znači verovati u filozofiju lepote i glamura. Ove umetničko-modne skulpture su način da pobegnemo od trivijalne stvarnosti i da artificijelizujemo stvarnost. Oni su moja nasušna potreba za lepim i otmenim, jer, kako bi rekla Koko Šanel, „suprotnost otmenosti nije siromaštvo, nego prostota!”. Dama sa šeširom je uvek prava dama. Svaki šešir nosi neku poruku, iza svakog se skriva neka priča, već prema tome gde je kupljen ili napravljen, ko je njegov autor, kakav mu je oblik... Šešir je način da čovek i sebi i okolini učini stvarnost privlačnijom i zabavnijom... ali i mogućnost da se sakrijete iza širokog oboda i pobegnete od neprijatne situacije. On je i za pokazivanje, i za skrivanje'' -
Isidora Bjelica

Ja ih volim 365 dana u godini

Mene su novobeogradske Terazije bacile u ovakva razmišljanja, i postadoh advokat šešira:))

prođite i vi kroz tu vremeplov - kapiju ko zna kakve ćete ideje dobiti ....