Šta možete videti (obići) na Tasosu II deo - mesta...

  

 Tasos-
ostrvo onakvo kakvo poželimo zimi,
kad je leto daleko,
a zelena  i plava boja davno nestale iz našeg okruženja,
pa je sve crno, tj. belo i nešto između - sivo..

I onda nastupaju slike Tasosa-
- mešaju se boje i mirisi, a sećanja naviru-
peščane plaže, tirkizno more,  miomirisna borova šuma  ,  omamljujući zalasci sunca na plaži,tihe noći čiju tišinu samo poremeti zvuk buzukija ili talasi,mirisi kukuruza na doku ,barke koje se ljuljaju, sunce i so u mojoj kosi..

Tu su i vrhovi planina zabeleženi u mom sećanju ,kako se naziru kad kreneš ka unutrašnjosti ostrva, po lepim selima-

i Ipsarion najviši vrh na 1206m koji te mami da ga osvojiš  a kako mu se približavaš postaješ sve svesniji da je civilizacija dovoljno daleko od tebe..

   
    Vrele letnje dane smenjuju sveže noći koje mirišu na vino,

 borov med i masline, 

ili čak imaju ukus osvežavajućeg  jogurta  sa ostrvskim medom sa ukusom borovih iglica ili mladim orasima...

Ostrvo je poznato i po vrhunskom vinu, a istorija beleži da je Kleopatra svake godine slala brodove po vino sa Tasosa. Meštani su toliko ponosni na svoje vino da se čak i kunu u njega, pa ne treba da se čudite ako čujete izreku:
 „Tako mi vina sa Tasosa":))

    

  Jedna  poznata grčka  legenda kaže da je ovo prvobitno bilo ostrvo  sirena - žena sa repom riba, 
koje su se   kupale i svojom zanosnom pesmom mogle da zavedu svako živo biće koje bi ih  čulo, 
osim Odiseja.
      
 Prema Herodotu, ovo najsevernije grčko ostrvo, dobilo je ime po Tasosu, Aginorovom sinu, 
feničanskom princu koji je na ostrvo stigao u potrazi za sestrom Evropom koju je oteo Zevs.
     
     
     
       U miru ovog ostrva  Hipokrat je proveo  četiri  godine. 
Ko zna, možda je baš na Tasosu napisao čuvenu lekarsku zakletvu.
 
  Arheološke iskopine svedoče da Tasos ima istoriju dugu 3.000 godina. Prvi stanovnici Tasosa bili su Tračani, a potom i Feničani. 

Grci su ostrvo osvojili u osmom veku pre nove ere zbog izuzetno bogatih rudnika zlata.    

       Tasosu pripadaju još tri malena ostrva smeštena  uz njegovu obalu Tasopulo, Kinira i Panagija. Jorgos Dalaras je napisao pesmu "Sećanje na Kiniru." 

. 

.

Moj (porodični)foto putopis sa Tasosa

 

 

 

U mom prvom postu o Tasosu, mogli ste se upoznati sa plažama 

Drugim postom o Tasosu, pokazaću vam neka meni zanimljiva mesta na Tasosu...

...3 tzv.grada, 3 sela...

Naravno, da ima mnogo više sela i tzv.gradića na ostrvu, ali ova su moj izbor

A vi istražite i opišite ostale:)

daljinomer između svih mesta na ostrvu

Mapu u ruke i avantura može da počne

Za početak uvežbajte osnove sirtakija:))

Limenas

 glavni i najveći grad ostrva, nalazi se na samom severu ostrva i ima oko 4000 stanovnika. 
Najviše je 'našminkan' od svih mesta na Tasosu, ako bi se to uopšte moglo reći za ovo ostrvo.. 
I naravno ima daleko više sadržaja za mlade u odnosu na sva ostala mesta.

Ima staru i novu luku. 
Luka je na zapadnoj strani grada i vrlo česti su trajekti koji voze od Limenasa do Keramotija. U blizini luke ima popločano šetalište sa suvenirnicama, restoranima i zabavnim parkom za decu. Plaže su dovoljno udaljene od luke da bi bile čiste, peskovite su. Za razliku od ostalih mesta na Tasosu, u Limenasu možete svoj odmor obogatiti posetom Arheološkom muzeju i arheološkim iskopinama, kao što su kapija Zevsa i Here, antički amfitetar, antička agora, akropolj.

Limenas ima relativno malu gradsku plažu, ali se to niveliše blizinom drugih odličnih plaža
-Tarsanas, Nisteri, Pachis, Makriamos, Saliara, Golden beach.

 Potos

 

Potos je smešten na samom jugu ostrva..
Veoma je malo mesto, ima svega 1000 stanovnika koji su mahom poreklom iz Teologosa. 
Ranije je bilo samo maleno ribarsko selo a sada je varošica. 
Danas, iako je tako malo skoro da je najposećenije na ostrvu. Razloga ima više - najlepše plaže u blizini, najlepši zalasci sunca, čisto more, i zadovoljavajuća snabdevenost. Ima nekoliko marketa, apoteku, restorane ,kafiće...

Plaže u blizini Potosa - Psiliamos - 4km,  Roso Gremos- 2km, Notos- 2km, Pefkari- 1km, San Antonio- 1km,Metalia 3 km

Limenarija

Drugi po veličini grad na Tasosu je Limenarija. Smeštena na  jugu ostrva na 5 km od Potosa. Gradić ima oko 3000 žitelja, ali je u principu mirno mesto sa lepim restoranima, kafićima i dve plaže - 
mala u samom gradu i veća 2km duga , smeštena na zapadnoj strani grada.

U blizini Limenarije ima divnih plaža  
Tripiti- 3km, Pefkari- 4km, San Antonio- 6km, Atspas- 7km, Roso Gremos- 7km, Notos- 7km, Psiliamos- 9km i najbliža Metalia, prva kad krenete prema Potosu.

Možda je za dame i najinteresantniji podatak da se u ovom mestu nalazi fabrika zlata Iris u kojoj može da se pronađe atraktivan nakit od belog i žutog zlata, sa cirkonima  i brilijantima.

Meghalos Prinos-Kazaviti

Prvo selo koje sam posetila na Tasosu . Do njega se dolazi dobrim asfaltnim putem iz mesta  Prinos . 
Selo je okruženo zelenilom sa svih strana i baš zahvaljujući toj svojoj zelenoj 'zavesi' ostalo je netaknuto. Najstarije selo na Tasosu koje pirati nikada nisu poharali jer nisu ni znali da postoji .Selo ima divne kuće, mada su to izgleda više vikendice, jer većina stanovnika se preselila u Prinos. .
Zbog tog odsustva ljudi, navučenih kapaka na prozorima i zamandaljenih kapija, selo izgleda kao da je utonulo u neki san i kao da je u njemu neko ko je uspešno sačuvao selo od haranja kroz vekove, sada uspešno zaustavio vreme...

U samom centru ovog sela(kakav je već običaj kod Grka), postoji veliki stari platan sa neobičnom rupom u sredini, i oko njega su se vekovima okupljaju meštani sela .Sada je to mesto okupljanja turista koji izgladneli dođu ovde i pod omamljujućim mirisima iz taverni oko platana u debeloj hladovini uživaju u grčkim specijalitetima.

Theologos

Selo Teologos, nalazi se u unutrašnjosti ostrva na 10 km severoistočno od Potosa sa kojim je povezano odličnim asfaltnim putem. Smešteno je na 220 m nadmorske visine. Veoma je staro, a njegova istorija nas vodi čak do antičkih dana. Do polovine prošlog veka Teologos je bio prestonica ostrva .Iako je danas zvanično  selo, i nije na obali, i danas je živo, najuređenije i najnaseljenije u odnosu na ostala sela na ostrvu. Ima aktivnu osnovnu školu i sada je političko središte Potosa,Astrisa i Kinire.Kuće su kombinacija kamena i drveta,dvorišta puna mediteranskog rastinja i raznobojnog cveća, uske kamenom popločane uličice. Ništa što izlazi iz okvira grčke(makedonske) tradicionalne seoske arhitekture, ne može se nazidati u ovom selu, zbog očuvanja kulturno istorijske vrednosti Teologosa. 
U centru sela se nalazi crkva posvećena sv.Dimitriju, Muzej folklorne umetnosti, crkvica sv.Arhanđela Mihaila kao i nekoliko slatkih kafića i taverni gde morate obavezno probati grčku jagnjetinu  ili neki drugi specijalitet. 
S obzirom da smo bili smešteni u Potosu ,nama je Teologos bio najbliže selo i posetili smo ga ukupno 4 puta za vreme našeg junskog odmora .Razlog tim čestim posetima ipak nisu taverne:) već jahanje konja..

Jedna divna, nasmejana žena  Sibile, nemačkog porekla pre 12 godina je postala toliki zaljubljenik u ovo mesto i ostrvo da je zauvek napustila Nemačku i nastanila se sa svojom porodicom u Teologosu. Sazidali su svoj ranč na ulazu u selo   i sada tu žive i druže se sa najplemenitijim životinjama -konjima i nama zaljubljenicima ovog sporta omogućavaju da jašete njihova 'grla'. Postoje dve opcije jahanja za decu, u sklopu farme ili kroz selo .Naravno ,iako ste početnik vi ili vaše dete, Sibile je uvek tu, ona vodi konje, ima i svoje pomoćnike  .Naš dečak je beskrajno uživao jašući mirnu kobilu Bebbi  ,ali tu je i Arapa, 2 magarca i još konja za profesionalce.

nektarine

Marijes

Selo Marijes se nalazi u unutrašnjosti ostrva, ali se do njega može doći asfaltnim putem iz Limenarije ili 12 km severoistočno od Skale Marijes. Put do samog sela je korektan, čak prijatan jer se vozite kroz više stotina godina stare maslinjake, pa zatim sledi borova šuma. Veoma je staro ovo selo, pominje se još u vizantijskim spisima.

Po legendi, ovo selo su jednom napali i spalili pirati, a jedine su preživele dve Marije, pa se po njima ono zove Marijes.

Nalazi se na 200 m nadmorske visine i ima 800 stanovnika koji se bave pčelarstvom ili stočarstvom i turizmom - 
vlasnici seoske taverne. Selo je malo sa tipično grčkim uskim uličicama, i nije tako  živo kao Teologos. 
Zapravo, ja sam ovo selo posetila nakon što sam već posetila ostala sela na ostrvu, tako da ono što je meni najlepše u vezi sa ovim selom, to se nalazi 4 km nakon što prođete ovo selo ,ali je u njegovom ataru. Reč je o rezervatu prirode-divnom jezeru i malom vodopadu ili bolje rečeno slapovima. Priroda oko jezera je nestvarno lepa, i neobična za ostrvo. Toliko bujna vegetacija, a neki delovi podsećaju na neke delove Srbije. U vreme kada smo mi posetili ovaj rezervat, drugih turista, zaljubljenika u prirodu nije bilo. Sretali smo samo životinjice - starosedeoce. Deo oko jezera je divno mesto da provedte popodne, napravite  piknik, odmorite se daleko od bučnih turista ili šta već. 
Pecanje nije dozvoljeno, ali zato možete da slikate ribice :)

Ono što moram napomenuti, je da od samog sela do rezervata uopšte nije lako doći kolima. Bilo je to teških 4 km, neprestani uspon po prašnjavom zemljanom putu sa dosta krivina i ambisom okolo, sa mnogo rupa i drmusanja. Kad rešite tamo da idete, ako niste već došli svojim terencem, onda možda najbolje da rentirate takvog jer u suprotnom kad stignete u Srbiju auto pravo ide na 'generalku'.

Bez obzira na tu činjenicu,meni je poseta ovom rezervatu bila najlepši deo unutrašnjosti ostrva i ostaće mi uvek u sećanju naše ushićenje kad smo ipak stigli do vrha i ugledali slatkovodno jezero puno ribe, vrbake, šumarke, potom 'apalčke' stene, četinare kao da si u Kanadi , i prirodu kakvu tu ne očekuješ ..Tako da je vredelo pomučiti se i doći dovde..

Ono što smo mi uradili nakon ovog divnog poslepodnevnog izleta, a nekako je usput, na 12 km od sela,j este kupanje  na divnoj plaži Atspas (jedna od 3 plaže Skale Marijes , prva kad uđete u grad iz pravca Limenarije), 
divan sitan pesak, garantovano topla voda, i najlepši zalasci sunca na plaži..

put između Limenarije i sela

ispred nas naš cilj i poneka kozica na putu,a iza nas samo prašina

u letnjim mesecima od reke ostane potok

skupljamo šišarke

zamišljamo pecanje:)

pratimo putokaz do vodopada

nailazimo na ovakve stvari,pa gde dalje,ali čujemo huk vode

savladavamo prepreke i dolazimo do slapova

gušterska dobrodošlica

vodica

domaći med i maslinovo ulje

veoma stari maslinjaci na putu nazad

photo by me
izvor:nikana.gr