субота, 26. новембар 2011.

Snaga nenasilja...

Dr Arun Gandhi, unuk Mahatme Gandhija u svom predavanju na sveučilištu u Puerto Ricu, podelio je sledeću priču kao primer “nenasilja kod roditeljstva”:
“Imao sam 16 godina i živeo sam s roditeljima na institutu koji je osnovao moj otac u Južnoj Africi oko 18 milja van Durbana, u središtu šećerne plantaže. Živeli smo duboko u unutrašnjosti zemlje i nismo imali susede, tako da smo se dve sestre i ja uvek radovali odlascima u grad i posetama prijateljima ili odlascima u bioskope.
Jednoga dana me je moj otac upitao da ga odvezem u grad gde se održavala jednodnevna konferencija na šta sam s radošću poskočio. Budući da sam ionako odlazio u grad gde bih bio celi dan ,majka mi je dala listu namirnica koju je trebalo nabaviti, a otac me zamolio da se pobrinem za neke tekuće poslove kao na primer odvesti auto na redovni servis. Kada sam odvezao oca tog jutra rekao mi je: 
‘Nađimo se ovde u 17 sati, i ići ćemo kući zajedno.’
Nakon što sam na brzinu poobavljao sve zadatke otišao sam direktno u nabliži bioskop. Toliko sam bio zaokupljen dvostrukim filmskim programom u kom je glavnu ulogu igrao John Wayne da sam zaboravio na vreme. Bilo je već 17:30 kada sam se setio. Dok sam otišao u servis i preuzeo auto te odjurio do mesta gde smo se otac i ja trebali naći bilo je već 18:00 sati.
Zabrinuto me je priupitao: ‘Gde si do sada?’ Bilo me je sramota reći da sam gledao vestern film Johna Wayna te sam odgovorio: ‘Auto nije bio gotov, zato sam morao čekati.’ Nisam znao da je on već zvao servis. Kada me je uhvatio u laži rekao mi je: ‘Nešto nije bilo ispravno u mom vaspitanju tebe   što ti nije dalo dovoljno samopouzdanja da mi kažeš istinu. Kako bih video o čemu se radi, tj. gde sam pogrešio, umesto autom , propešačiću 18 milja (29 km) do kuće i putem razmišljati o tome.’
Tako se on obukao ,navukao cipele i počeo šetati u smeru kuće. Već se bilo smrklo, ulice su bile neosvetljene, a put uglavnom nepopločan. Nisam ga mogao napustiti te sam tako pet sati i trideset minuta vozio iza njega posmatrajući oca kako prolazi ovu agoniju zbog glupe laži koju sam izrekao. Tada sam čvrsto odlučio da nikada više neću lagati.
Često se setim te zgode i pitam se u čudu da me kojim slučajem kaznio na način kako mi kažnjavamo svoju decu da li bi uopšte naučio svoju lekciju. Ne verujem da bih. Bio bih kažnjen i malo bih patio pa bih ponovo napravio istu stvar. Ali ova jedna lekcija o nenasilju bila je toliko snažna da je ostala sveža u mom sećanju kao da se dogodila juče. To je snaga nenasilja.”




„Opraštanje je napuštanje mog prava da te mrzim 
zbog toga što si me povredio.“


photo:google.com

5 коментара:

  1. Mislim da je jedna od najkomplikovanijih zadataka u životu vaspitanje sopstvene djece. Nije dovoljna samo ljubav, treba biti pronicljiv, inteligentan, pažljiv, obazriv.. I opet se griješi, i opet te sto puta kopka dilema da li si uradio ono što je u datom trenutku bilo najbolje, bar se meni tako dešava.

    ОдговориИзбриши
  2. Baš tako....najteži posao u životu,nema prepisivanja,nema kalupa,jer je svako dete jedinstveni univerzum..i tu često grešimo iz najboljih namera.......

    ОдговориИзбриши
  3. Neverovatno koliko je lepo i poučno ovo što sam upravo pročitala!

    ОдговориИзбриши
  4. Odlicno receno... Moj Isak je jos beba , ali ja vec sada zaista zivim u strahu - kako ga pravilno odgojiti? Kako ne pogresiti?

    ОдговориИзбриши
  5. Ko mi je ovo promaklo????
    Uuuuuuuuuuu, ja ne bih bila spremna na ovakvu poduku!

    ОдговориИзбриши