четвртак, 03. новембар 2011.

Kći stepe...

Skiti i Sarmati




Ovu knjigu ćete čitati u jednom dahu..
Volfgang Jetke nas odvodi  u daleku prošlost, pričajući o Manji, upoznaje nas sa  nekim neverovatno hrabrim  ženama iz stepe, o plemenskim borbama , o istorijskom  rivalstvu izmedju Skita i Sarmata.
A ljubav je, naravno, uvek najjača tamo gde je zabranjena.. Nije važno gde si rođen, koliko gde osetiš da pripadaš..

Jetkea, kao pisca,  posebno  zanimaju praistorija i rana istorija.
Objavio je romane o Skitima - Dete stepe i Kći stepe.
Kad sam zatvorila knjigu, pomislila sam koliko je Jetke  morao istraživati i koliko je zaista prikupio podataka o tim narodima koji su živeli 700 godina pre Hrista. Mi ne znamo tačno šta je bilo pre 10 godina, a tek pre n.e. Godinama čitamo teorije, tačnije polemike o povezanosti porekla Srba i Hrvata sa Skitima i Sarmatima, mišljenja su razna, arheologija kaže svoje, haplo grupe takođe, a  istoriju su pisali pobednici kako je njima odgovaralo.. Istina je, kao i uvek u istorijskim spisima, tu negde.....
Mnogo će još vode proteći, dok sve što je nekad ''potonulo'', ispliva na površinu.



Pre nego što vam ovu knjigu malo približim odabranim odlomcima, malo ću navesti one podatke koji su poznati o Skitima i Sarmatima..







Skiti - nomadski narodi i plemena iranskog porekla koja u 8. i 7. veku p.n.e. migriraju iz središnje Azije na područje čije je središte bila današnja Ukrajina, i gde su osnovali tzv. Skitsko kraljevstvo.Ono što se zna o Skitima ostavio nam je Herodot, ili je ostalo zakopano u skitskim grobovima, veoma dobro očuvanim. U Pazyryku na reci Bolshoy Ulagan su skitski grobovi iz 5. veka p.n.e. ostali pod naslagama leda, gde se očuvao sav organski materijal, koji bi u normalnim okolnostima istrunuo. Pazyryk se nalazi u suvoj dolini u Kazahstanu, a sastoji se od 5 velikih i devet malenih grobnih humaka koji datiraju u vremenu između 5. i 3. veka p.n.e, iskopanih 1929. i između 1947. i 1949. Oni su najvažniji izvor podataka o Skitima pre njihove migracije u zapadnu Aziju i Europu. Pronađena su drvena kola, razni predmeti od kože, drveta, konjska oprema, muz. instrumenti, krzno, tekstil, sagovi .Skiti su razvili svoju  vlastitu umetnost i nisu bili siromašan narod. Imali su i zlata i voleli su ga, a neki zlatni i bronzani predmeti pronađeni su i u području Kostromskaye u južnom Sibiru i poreklom su iz grčkih gradova na crnomorskoj obali ili su ih radili grčki umetnici koji su živeli u Skitiji.
  http://www.pitt.edu/~haskins/
sa Univerziteta u Pitsburgu
slike - riznica stepske umetnosti-


 


... Sarmatska grobnica: na glavi umrlog je ogrlica sa istim znakom drveta života...
kao na fresci manastira Staro Nagoričano .../



Većina ovih plemena su bila  nomadska, a kretali su se sa stadima goveda, ovaca i konja, prevozeći svoje šatore na zapregama, u potrazi za pašnjacima, a ponekad bi se kad je prigoda pozabavili i lovom. Skit je jahač, naoružan lukom i strelom, vrstan ratnik koji poznaje gerilsku taktiku i koji će u skalpirati svog pobeđenog neprijatelja. I Grci i Persijanci, Skitima su se znali služiti kao unajmljenom konjicom, u to vreme najboljih jahača sveta. 
Ovaj narod razvio je kulturu sa umetnošću koja je poznata kao 'stepska umetnost', a poznavali su i jedan običaj za koje mnogi misle da je bio raširen tek kod američkih Indijanaca, to je skalpiranje. Skiti su bili prvi narod kod kojih je uočen ovaj surovi ratnički običaj, a još ga je pre 2500 godina opisao grčki istoriičar Herodot. Potvrdu o običaju skalpiranja raširenu među Skitima potvrdili su i arheolozi  koji su pronašli prve čvrste dokaze.  Iskopane su četiri muške lobanje na kojima su ostali tragovi operacije skalpiranja i koje se danas nalaze u ruskim muzejima. Skitska plemena napadaju na istočnu i jugoistočnu Evropu u 4 veku p.n.e., a njihovi grobovi pronađeni su od severne Nemačke do Balkana.izvor






Tajanstvene ratnice o kojima govore grčki mitovi su zaista postojale. Kažu da su neustrašive ratnice jahale na konjima, borile se lukom i sekirom, čak odsecale desnu dojku zbog bolje pokretljivosti prilikom gađanja iz luka i bacanja koplja.
Sarmatska žena je za pojasom imala posrebreni dugi mač i nosila pantalone.

muškarac i žena iz Sarmatije

''Dok su Skiti živeli zapadno od reke Don, za zemlju Sauromata Herodot kaže da se nalazila „na tri dana hoda“,  istočno od Dona i severno od Azovskog mora. Arheološka istraživanja su pokazala da su oni živeli u prostranoj travnoj ravnici, na granici između Evrope i Azije, koja je obuhvatala teritoriju, istočno od Dona, skoro do reke Ural, a na severu se pružala uz Volgu do Saratova. Bili su mešovitog porekla i u njihovoj kulturi se zapažaju razni elementi naroda poznog bronzanog doba,naročito Meota i Skita, s kojima su Sauromati održavali bliske veze. Nisu imali stalnih naselja; živeli su na konju, a njihova boravišta su bila kola u koja su uprezali volove.
Po nošnji, običajima i kulturi, nisu se mnogo razlikovali od Skita. Nosili su opanke,čakšire i specifične kape (šiljate), koje su se, vremenom, transformisale u šajkače. Vizantijski hroničari, uključujući i Porfirogenita, o nošnji govore sa prezirom.  Sarmatske žene zadržale su stari, „amazonski način“ života  - pridruživale su se svojim muževima u lovu i ratu, te nosile istu odeću kao muškarci. Ni jedna devojka nije mogla da se uda, dok ne ubije bar jednog neprijatelja.''
Do su Skiti izgradili društvo u kome su vladali muškarci,kod Sarmata je vladao matrijarhat - žene ratnice - ubice muškaraca -Oiorpate,kako su ih nazivali Skiti.




*Odlomci*

Kći stepe-Wofgang Jaedtke




...''Vrlo često je mislila da krišom možda žudi za nečim drugim - ali za čim, to nije znala. Negde duboko u njenoj duši kao da je postojalo nekakvo skriveno mesto gde su živele neke čudne slike koje je katkad vidjala u snovima: slike nepoznatih predela, visokih planina i prostranih ravnica, let sokola nad nepoznatom zemljom. Ponekad, dok je noću ležala budna, u mraku su joj šaputali glasovi - glasovi kojih se plašila, a koji su je ipak magijski privlačili kao duhovi prošlosti i ostajala je preplavljena njima još dugo pošto bi se probudila''..







 ..''Svaki čovek, Manjana, ima pored svoje ljudske prirode, još jednu drugu, koja potiče iz životinjskog carstva'', reče on.
 ''To je životinja koja u svakom od nas živi, sledi nas kao naša senka. Obično je nevidljiva, povremeno,međutim, istupa i usmerava naša dela, štiti nas ili nam pokazuje put. Tu životinju svaki čovek mora da prepozna u sebi, da je neguje i čuva. Mora je hraniti, pripitomljavati, a istovremeno sačuvati ono divlje u njoj - onako kako to radimo s konjima kada ih obučimo za jahanje, ali svakako ne tako da im iscrpimo snagu, nego tako da mogu da nas nose.''
Ponovo se okrenuo ka Manji.
''Sada si odrasla.Kada čovek odrasta, i životinja sazreva do svoje potpune veličine i snage. Zahteva od tebe da joj stvoriš mesta u svom srcu. Možda su tu vučicu o kojoj pričaš poslali bogovi da bi te na to podsetili''.
Manja se zamisli.- ''Šta treba da činim?''
''Sprijatelji se sa tom vučicom, možda je došla tebi jer je osetila srodnu dušu. Zbliži se sa njom i možda ćeš tako pronaći vučicu u sebi''...


 




''Ne umem da ti objasnim zašto'', rekla je Manja, ''ali kada sam došla kod njih, kao da se u meni probudilo nešto što sam oduvek imala. Posmatrala sam stepu i volela tu prostranost, beskrajnu ravnicu i nebo nad njom. Popela sam se na konja a on me je poneo i sledio moju volju, a da nisam morala da vežbam. Dali su mi oružje u ruke i ja sam osećala kako treba da ga upotrebim. Jahala sami  u borbu i neki snažan gnev me je zaposeo i gonio napred.''
''Mora da to tvoj otac u tebi živi', rekla je Arinaj zamišljeno. ''Oduvek sam to slutila. Imaš njegove oči i mnogo od njegovog duha. Meni i njemu nije bilo dozvoljeno da budemo zajedno, ali izgleda da su nas bogovi na kraju ipak spojili - u tebi.''





http://drakenberg.weebly.com/scythians.html
...''Nisam ga zaboravila', uzvratila je Arinaj. ''Mislim na njega još uvek, svakoga dana, i misliću čak i ako mi se ispuni želja i uskoro postanem Valomirova žena. Ali zaboravila sam svoju mržnju. Mogu da se osvrnem a da me to osećanje ne savlada..''
''Može li se zaboraviti  i ljubav?'' - upitala je tiho Manja.
-''Ne.''  Arinaj je odlučno zatresla glavom. - ''Ljubav se ne može zaboraviti. I zato je treba slediti, ako se pruži mogućnost. Ako to ne učini, čoveku je potrebna nova životna prilika da bi nadoknadio ono što je u odlučujućem trenutku propustio.Tako je bilo i sa mnom.''
-''Ali šta si drugo mogla da uradiš?''
-'Ni dan - danas to ne znam. Možda je trebalo da pođem sa tvojim ocem, bez obzira na sva ograničenja -poreklo, način života i neprijateljstvo između naših naroda. Možda bi ga moja ljubav promenila, a možda bi njegova ljubav promenila mene.. Najtužnije sa propuštenim prilikama jeste upravo to što nikada nećemo znati..''




'Princ i princeza'
rekonstrukcija skitske nošnje-iz prve polovine 3 veka p.n.e.,pronadjena u Rozanovki, 150 km južno od Kijeva
http://www.allempires.com/forum/forum_posts.asp?TID=2297&PN=1

photo: google.com, http://www.pitt.edu/~haskins/,

4 коментара:

  1. hola me a encantado tu blog ,
    es exelente, espero puedas pasar por el mio soy de mexico y estoy tratando de difundir un poco el diseño mexicano por todo el mundo espero puedas ayudarnos
    un gusto enorme....

    http://gabyzuuka.blogspot.com/

    ОдговориИзбриши
  2. Odlican post:) Dobra preporuka, potrudicu se da u skorije vreme nabavim ovu knjigu!:)

    ОдговориИзбриши
  3. Ne mogu da verujem da i ti volis ovog pisca.Iako je mlad ,zaista pise predivno i predeli ljudi i dogadjaji koje opisuje su tako slikovito prikazani kao da te vodi za ruku kroz njih.
    Citala sam ' Dete stepe' a ovu takodje imam na nemackom jeziku i ona mi je sledeca.Zato sam namerno propustila da citam ovaj post. .Obradovala sam se kad sam videla o kome je;))

    ОдговориИзбриши
  4. Ocarana knjigom, krenula sam da trazim i ostale delove i naletela na tvoju recenziju :)) Po svemu sudeci nista vise nije prevedeno..:(

    ОдговориИзбриши