недеља, 06. новембар 2011.

Čovek koji je sadio drveće...


Pogledajte ovaj predivni filmić,
oduzeće vam 30 minuta,
ali može vam otvoriti nove vidike..









U našoj zemlji, statistički, ima malo šume.
Po tome je Vojvodina specifična, a Banat upečatljiv. Spada među najnepošumljenija područja u Evropi.
Ono što možete primetiti dok se vozite magistralnim  putem od Beograda ka Vršcu, dalje ka Temišvaru, jeste nedostatak drvoreda uz sam put. Dobro je poznato da je ovaj deo Srbije, najugroženiji što se tiče udara košave, koja može biti toliko opasna da je recimo prošle godine izazvala prevrtanje kamiona, automobila, a o smetovima da ne govorimo. Ko to nije doživeo, verovatno ne može ni da zamisli.. Ali neka pokuša da zamisli, jer nikad ne znate gde će vas put naneti.
Zato je izmišljen vetrozaštitni pojas:

''Vetrozaštitni pojas – pojas drveća i šiblja koji štiti naselja ili pojedine njegove delove, poljoprivredne površine i saobraćajnice od nepovoljnog štetnog dejstva vetra, snega i peščanih nanosa''.


Ono što sam ja svojim očima videla je nemilosrdna seča  'vetrozaštititnog pojasa', upravo u ovom delu naše zemlje leta 2008. Nisam mogla da se ne zapitam ko li je to' pametan' smislio.. Navodno, pošumiće opet... Moja baka  mi je pričala :''Nekad se dosta pešačilo, jer nije bilo autobusa, automobila.. Čovek je mogao da se osveži bilo gde, svi izvori su bili sa ispravnom pijaćom vodom, kraj puta su rasle razne voćkice, koje smo sadili da bi nekada nekom putniku namerniku pružile malo svoje slatkoće, hlad od žarkog sunca da malo odmori ili zaštitu od smetova, zimi. Naši stari su  znali i osećali potrebu da sade, zbog sebe, zbog drugih i zbog generacija koje dolaze, a eto sada smo toliko zauzeti drugim stvarima, da o tome ni ne mislimo, kao da će sve priroda sama da reši, kao da nikoga nije briga šta će biti posle, šta ostavljamo budućem naraštaju..



'' Kod nas zaista ima malo šume i na pravcu od Vršca pa do Zrenjanina uopšte nema ozbiljnijeg šumskog kompleksa, a nešto drveća, koje je sađeno kao vetrozaštitni pojas, ima uglavnom uz reke i ono ne pokriva ni tri odsto od ukupne površine. U Srbiji je prosek pošumljenosti 27 odsto, ali ne odražava pravo stanje. U našoj zemlji preovladavaju šikare i nisko rastinje pa se ne može govoriti o tome da mi u drvetu imamo značajne resurse i neko veliko bogatstvo . To znači da se baš i nije vodilo računa o tome da se potomcima ostavi ovaj resurs koji ima značaj u očuvanju zdrave životne sredine.Samo dva hektara kleke prečišćava vazduh dovoljan za jedan omanji grad.Pošto drveće ne „proizvodi“ samo kiseonik nego predstavlja i vetrozaštitne pojaseve, u tu svrhu se u Vojvodini najviše i sadi. Stručnjaci upozoravaju da bi ovo područje moglo da postane golet ili stepa s koje je oduvano plodno zemljište.Naši rasadnici su važni za pošumljavanje, ali se ne koriste dovoljno, pa se za podizanje drvoreda i parkova uglavnom uzimaju uvozni zasadi, iako je ovde odličan izbor. Nama se ne obraćaju ni kada bismo za sađenje parkova davali sadnice na poklon – kaže čovek zaslužan za stvaranje izuzetnog rasadnika, za koji se malo zna jer je daleko od velikih centara. On ističe da postoji niz razloga zbog kojih nemamo dovoljno drveća.Na primeru našeg okruženja, mi smo na području Jaše Tomića mogli da podignemo hiljadu hektara šume, a pošumljeno je 112. Mnogi zasadi se unište nenamerno i namerno. Stradaju od vatre zbog nemara kada se čisti zemljište, ili s namerom da se obezbedi pašnjak ili zemljište za obradu. Mnogima nije jasno da bez drveća nema ni plodnog zemljišta.Zakonska je obaveza da se svako područje pošumljava autohtonim vrstama, a to je u vreme krize otežavajuća okolnost. Mlade biljke treba negovati i sprečavati oboljenja kojima su sklone. Tako je hrast, izuzetno vredno drvo, koga je ovde bilo mnogo, podložan bolestima i veoma sporo se obnavlja''.
– ''Samo da je malo više ljudske brige,'' – zaključuje agronom Bojan Marinić koji vodi ovaj posao od osnivanja rasadnika Jaša Tomic,1994. godine, i to u sklopu poljoprivrednog preduzeća „Ratar“.IZVOR



Ipak, treba mnogo više ljudske brige da nam od šuma u Sbiji jednog dana ne ostanu samo toponimi za uspomenu-
Šumadija, Lipar, Lipovica, Breznik, Bukovik,Topola,Vrbica, Jabučje, Drenovac, Cerovac, Šljivovac, Vrba,
Brestovac, Bagremar, Bukovče, Jasenovo...



1 коментар:

  1. Film je 'bookmarkiran' za kasnije.
    Sjeca suma postaje globalni problem. Obicno pojedinci imaju svoje sebicne ideje o odredjenim podrucjima. Citam cak da ce Amazon raskrciti zbog nekih dalekovoda?!

    ОдговориИзбриши