* Kristalne priče *
Za Milicu,
Nekada davno,
dok je Zemljom narod Atlantide uživao dok vlada,
negde u vasioni postojala je planeta Rozenkvarcinada.
Veseli i spretni razvili su svoju planetu uz mnogo ljubavi i rada,
kod njih nikada nije bilo suza, čemera i jada,
već samo pesma i ostvarena nada...
Stanovnici Rozenkvarcinade su iskreno voleli jedni druge,
i zato nikada nisu imali ratove, nesreće ili dane tuge..
Jednoga dana u goste im je došao gost sa Zemlje,
doneo hrpu pisama gde su zemljani od Rozenkvarcinade tražili pomoć,
žalili se na razmirice, ratove; žalili se jedni na druge..
Tražili su malo tog čudotvornog kristala da im ublaži patnje i tuge...
Atlantida je bila tehnološki razvijena,
ali emotivno iscrpljena...
U toj neprestanoj borbi za napretkom, izgubili su osnovnu nit - ljubav..
Savet Rozenkvarcinade je odmah zasedao i još isto veče odlučio da pošalje pomoć Zemlji, odabrali su svoje najveće i najbolje kristale i poslali najbolju od njih -
princezu uvek u roze odevenu -
Rozenku. .
Rozenkina misija nije bila laka ...
Zemljani su živeli u emotivnom haosu, postali su plašljivi i nepoverljivi.
Ali, princeza u rozem , nije posustajala..
Govorila je jezikom ljubavi,
topila svojim glasom led koji se stvorio u nekim srcima,
nesebično delila svoje roze kristaliće svakom kome su trebali..
A mnogima su trebali ...
Mnogima i danas trebaju...
Princeze Rozenke odavno nema,
samo njeni kristali rasuti po Zemlji pričaju njenu priču
i mole ljude da jedni druge
VOLE...
Relativno kasno sam otkrila kristale,al' ipak na vreme :)
Nakon prvog proučavanja i zbližavanja sa kristalima, prvo što sam naučila da se oni isključivo intuitivno biraju.
Neki odgovaraju određenim horoskopskim znacima, neki određenim čakrama , ali ipak vaše "podsvesno" najbolje zna..
Pustila sam da mene kristal odabere ..
Bio je to rozenkvarc i zato prvo o njemu pišem kao o prvoj kristalnoj ljubavi koja još uvek traje .
Kamen ljubavi
"Roze kvarc
lekovito deluje na celo telo, naročito na srce i krvotok. On budi i jača
smisao za lepotu. Ne možemo voleti niti prihvatiti ljubav drugog ako ne
volimo sebe. Ljubav je važna za svakoga, posebno za one koji su
zainteresovani za duhovni razvoj. Kada ne volimo sebe u potpunosti, mi
smo ranjeni iznutra, i ta rana će uvek tražiti da bude isceljena. Roze
kvarc može biti instrument njenog isceljenja. Ali, to ne znači da je
ovaj mineral uvek nežan. On može da pokrene određene duboko pohranjene
blokade i bolove koji traže da budu razrešeni. Nužno je oprostiti svima,
za ono što nam je učinjeno, da bismo mogli oprostiti sebi. Roze kvarc
otpušta neizražene emocije, smiruje bol i gubitak i ublažava tugu. On je
simbol nežne ljubavi i lepote. Podstiče praštanje, ljubav i
prijateljstvo.
"
"Rozenkvarc:
emocionalna ravnoteža, ljubav, lepota, smirenost, praštanje, ljubaznost, samopoštovanje. Emocionalno lečenje, gubitak, stres, povređenost, strah, ozlojeđenost, ljutnja. Usklađuje mentalno, emotivno i astralno telo."
Veoma važno:
rozenkvarc se prazni jednom u 15 dana pod tekućom vodom,
a puni se na kraj ametista ili gorskog kristala."
dok je Zemljom narod Atlantide uživao dok vlada,
negde u vasioni postojala je planeta Rozenkvarcinada.
Veseli i spretni razvili su svoju planetu uz mnogo ljubavi i rada,
kod njih nikada nije bilo suza, čemera i jada,
već samo pesma i ostvarena nada...
Stanovnici Rozenkvarcinade su iskreno voleli jedni druge,
i zato nikada nisu imali ratove, nesreće ili dane tuge..
Jednoga dana u goste im je došao gost sa Zemlje,
doneo hrpu pisama gde su zemljani od Rozenkvarcinade tražili pomoć,
žalili se na razmirice, ratove; žalili se jedni na druge..
Tražili su malo tog čudotvornog kristala da im ublaži patnje i tuge...
Atlantida je bila tehnološki razvijena,
ali emotivno iscrpljena...
U toj neprestanoj borbi za napretkom, izgubili su osnovnu nit - ljubav..
Savet Rozenkvarcinade je odmah zasedao i još isto veče odlučio da pošalje pomoć Zemlji, odabrali su svoje najveće i najbolje kristale i poslali najbolju od njih -
princezu uvek u roze odevenu -
Rozenku. .
Rozenkina misija nije bila laka ...
Zemljani su živeli u emotivnom haosu, postali su plašljivi i nepoverljivi.
Ali, princeza u rozem , nije posustajala..
Govorila je jezikom ljubavi,
topila svojim glasom led koji se stvorio u nekim srcima,
nesebično delila svoje roze kristaliće svakom kome su trebali..
A mnogima su trebali ...
Mnogima i danas trebaju...
Princeze Rozenke odavno nema,
samo njeni kristali rasuti po Zemlji pričaju njenu priču
i mole ljude da jedni druge
VOLE...
Relativno kasno sam otkrila kristale,al' ipak na vreme :)
Nakon prvog proučavanja i zbližavanja sa kristalima, prvo što sam naučila da se oni isključivo intuitivno biraju.
Neki odgovaraju određenim horoskopskim znacima, neki određenim čakrama , ali ipak vaše "podsvesno" najbolje zna..
Pustila sam da mene kristal odabere ..
Bio je to rozenkvarc i zato prvo o njemu pišem kao o prvoj kristalnoj ljubavi koja još uvek traje .
Kamen ljubavi
"Roze kvarc
lekovito deluje na celo telo, naročito na srce i krvotok. On budi i jača
smisao za lepotu. Ne možemo voleti niti prihvatiti ljubav drugog ako ne
volimo sebe. Ljubav je važna za svakoga, posebno za one koji su
zainteresovani za duhovni razvoj. Kada ne volimo sebe u potpunosti, mi
smo ranjeni iznutra, i ta rana će uvek tražiti da bude isceljena. Roze
kvarc može biti instrument njenog isceljenja. Ali, to ne znači da je
ovaj mineral uvek nežan. On može da pokrene određene duboko pohranjene
blokade i bolove koji traže da budu razrešeni. Nužno je oprostiti svima,
za ono što nam je učinjeno, da bismo mogli oprostiti sebi. Roze kvarc
otpušta neizražene emocije, smiruje bol i gubitak i ublažava tugu. On je
simbol nežne ljubavi i lepote. Podstiče praštanje, ljubav i
prijateljstvo.
"
"Rozenkvarc:
emocionalna ravnoteža, ljubav, lepota, smirenost, praštanje, ljubaznost, samopoštovanje. Emocionalno lečenje, gubitak, stres, povređenost, strah, ozlojeđenost, ljutnja. Usklađuje mentalno, emotivno i astralno telo."
Veoma važno:
rozenkvarc se prazni jednom u 15 dana pod tekućom vodom,
a puni se na kraj ametista ili gorskog kristala."
Možete ga naći kao geodu i držati ga negde u kući npr. u spavaćoj sobi ili još bolje kao nakit..
Uljana Capek iz Inđije, vlasnica Ul-chic Nakita, radi veoma lep unikatni nakit,
više o tome na njenoj fb strani,
a ovde nekoliko komada:
Na jednom sajtu koji reklamira nakit
evo ovde
našla sam divnu priču,
ne znam detalje ko je napisao i slično,
meni se dopala pa je delim dalje,
nadam se da autor neće imati ništa protiv
blog - popularizacije...
TALIČNI ROZENKVARC
"Septembarska noć, savršena kao na filmu! Već
treći put zaredom u septembru dolazim u Monte Carlo na pet dana. Svaki
put mislim kako je nemoguće da mi se ova čarolija može dogoditi ikad
više u životu! Na kraju svake večeri sedim u centralnom parku kao
omadjijana od raskoša prirode I bogatstva mirisa botaničke bašte u kojoj
sve najlepše što je izniklo pod nebeskom kapom su doneli neki ljudi, baš
na ovo mesto, tako da cela planeta tu miriše I diše. Zatvorim oči kada
se dovoljno nagledaju te lepote I molim se Bogu da taj prizor nikad ne
napusti moje zenice!
Hvala ti Bože što si mi dao da vidim za života kako izgleda raj, sigurno ga neću videti kad umrem!
Sad sam sigurna da ovako izgleda raj jer bolje i lepše od ovoga ne može biti!
Treće veče obući ću omiljenu roze boju I ponešto belo da ne budem baš kao puding od maline . Najdraža ogrlica I naušnice od rozenkvarca, suvenir na sarajevske dane i Baš-čaršiju, u toj kombinaciji se podrazumevaju. 23stepena Celzijusovih u 20h obećavaju još jednu noć za pamćenje . Polako se spremam I u oblaku parfema lagano odlazim u centar MC. Bar ja mislim da je to centar, bašta čuvenog kaffe d' Pari!
Od lepote prizora i ogromne doze luxuza, svakom se provincijalcu počne vrteti u glavi. Nikad neću saznati da li je Bog, sam, odredio da na tom mestu u jednom trenutku se sastanu svi najlepši, najotmeniji, najglamurozniji I najbogatiji iz celog sveta! Čitav kaleidoskop u kojem se okreću sjajne toalete, besprekorno doterane dame I isto takvi muškarci koji ih prate. Livrejisani lakeji odvoze im limuzine kao iz kataloga za koje se ne zna ni izbliza koliko koštaju , za njih malo a za nas nedostižno!
Latino muzika ispunjava celi trg dok u bašti sve blista: stolice, čaše, escajg, nokti, nakit, pogledi, cipele... Do nosa mi je zalutao dim tompusa I svu tu scenu na trenutak pokvario, u stvari me podsetio, nešto mora da ne valja! Što li svi puše to ogromno čudo koje tako neprijatno miriše?
Moja nelagoda je bila višestruka, sedela sam sama za stolom ( što I nije baš običaj u to vreme I na takvom mestu), ni kilometer u prečniku nikog poznatog niti ko u blizini priča jezikom kojim moje telo govori! Sve najlepše iz mog ormara je ovde potpuni promašaj, da ne kažem ispod nivoa svakog gosta. Omiljena ogrlica od rozen kvarca nije za pokazivanje u podne u MC a kamoli uveče gde šljašte sve sami dijamanti, smaragdi I ostali kamenčići! Gde li sam ja zalutala? Šta ja radim na ovom strašnom mestu?
Sve čemu sam se divila tri godine, u momentu gubitka samopouzdanja, a to se ženama posle 45-te dešava svako malo, začas se pretvorilo u svoju suprotnost . Kako bi bilo divno nestati, nekako u zemlju propasti i probuditi se u svom krevetu, u svojoj kući .
U sledećem razlomku sekunde umalo ne uzviknuh, ne znam samo da li od sreće ili od čuda ! Nekoliko stolova od mene sedi gospodin čije drago lice prepoznajem. Jedva se obuzdah da ne skočim I počnem da ga grlim I ljubim. Da, to je on, moj najdraži pisac kojeg obožavam! U svim nesrećama ženske duše I upropaštene države zvane Yugoslavija, on je jedini koji nas je tešio, uveseljavao I pisao da će lepo tek doći! Samo treba biti strpljiv. Sad je sigurno tu da me podseti da sjaj I glamur ovog mesta, hlade postelju “visokog gosta” I da je moja ogrlica I emocija kojom je obojena svaka uspomena na nju, najvredniji dijamant ove bašte!
Prišla sam mu na pristojnu udaljenost da nekome kažete:
“Dobro veče”.
Dve reči srpskog jezika a toliko radosti na obe strane. Od rukoljuba do 3 poljupca u obraz samo je bio treptaj oka. Sećam se da sam jedva od uzbuđenja uspela da mu kažem kako je on jedini muškarac koji me čini srećnom, jer dok čitam njegove priče, romane I intervjue uživam kao dete u krevetu između oca I majke! Sigurno i toplo! Htela sam još svašta lepo da mu kažem ali… sakralnu scenu ne smete narušiti željom da ona traje dugo. Možda je bilo previše I to što je pozirao sa mnom da bih imala fotografiju koja je “živ svedok” da je to bilo I da me stvarno zagrlio I ubeđivao učtivo da mu ne smetam, naprotiv da i njega ovakvi susreti raduju. Često gledam tu fotografiju. Nijedan dragi kamen a bilo ih je nebrojeno te noći, nije tako sijao kao moje lice ozareno srećom trenutka susreta s dragim čovekom! Ta boja rozenkvarca sa moje ogrlice razlila se po našim licima I obojila nas kao što je Mikelanđelo oslikao anđele! Čarobno i nestvarno!
Trenutak sreće za celi život!
Susreti u dalekom svetu gde ljude ne intresuje ništa do njih samih i njihovog bogatstva, mogu da vam u trenu vrate veru da ima nešto što je vrednije od Rolexa i Kartier satova i ostalog bogatstva koje vam na tom mestu prosto za noge zapinje .Kako čovek u trenutku malodušnosti sopstvene, bude od Svevišnjeg opomenut, šta nas zaista čini srećnima i čega se sećamo kad sklopimo oči i pomislimo na lepe trenutke.
Ipak su to ljudi i ono što nose u sebi. Supstanca čovečnosti!!!
Uzbuđenje tog trenutka i iznenadnog susreta držalo me dugo i hranilo često i još me nije prošlo!
Sledeće godine u isto vreme sam išla na isto mesto i u istoj bašti sa istom ogrlicom čekala svog pisca. Nije došao, ali ja sam ga videla za onim istim stolom. Njegov zvonki smeh dok me grli i priča kako je naš narod najlepši gde god da se nađe, još se čuju.
Plima radosti me obuzela kao talas u toplom moru i sve dane mog boravka tamo mi se činilo da hodam po pamuku i plovim po oblacima sećanja na čoveka koji mi je toliko značio!
Hvala ti, Bože, što si mi dao da vidim raj za života jer sigurno ga neću videti kad umrem!
P.S.
Najdražem piscu g-dinu Momi Kaporu!"
Hvala ti Bože što si mi dao da vidim za života kako izgleda raj, sigurno ga neću videti kad umrem!
Sad sam sigurna da ovako izgleda raj jer bolje i lepše od ovoga ne može biti!
Treće veče obući ću omiljenu roze boju I ponešto belo da ne budem baš kao puding od maline . Najdraža ogrlica I naušnice od rozenkvarca, suvenir na sarajevske dane i Baš-čaršiju, u toj kombinaciji se podrazumevaju. 23stepena Celzijusovih u 20h obećavaju još jednu noć za pamćenje . Polako se spremam I u oblaku parfema lagano odlazim u centar MC. Bar ja mislim da je to centar, bašta čuvenog kaffe d' Pari!
Od lepote prizora i ogromne doze luxuza, svakom se provincijalcu počne vrteti u glavi. Nikad neću saznati da li je Bog, sam, odredio da na tom mestu u jednom trenutku se sastanu svi najlepši, najotmeniji, najglamurozniji I najbogatiji iz celog sveta! Čitav kaleidoskop u kojem se okreću sjajne toalete, besprekorno doterane dame I isto takvi muškarci koji ih prate. Livrejisani lakeji odvoze im limuzine kao iz kataloga za koje se ne zna ni izbliza koliko koštaju , za njih malo a za nas nedostižno!
Latino muzika ispunjava celi trg dok u bašti sve blista: stolice, čaše, escajg, nokti, nakit, pogledi, cipele... Do nosa mi je zalutao dim tompusa I svu tu scenu na trenutak pokvario, u stvari me podsetio, nešto mora da ne valja! Što li svi puše to ogromno čudo koje tako neprijatno miriše?
Moja nelagoda je bila višestruka, sedela sam sama za stolom ( što I nije baš običaj u to vreme I na takvom mestu), ni kilometer u prečniku nikog poznatog niti ko u blizini priča jezikom kojim moje telo govori! Sve najlepše iz mog ormara je ovde potpuni promašaj, da ne kažem ispod nivoa svakog gosta. Omiljena ogrlica od rozen kvarca nije za pokazivanje u podne u MC a kamoli uveče gde šljašte sve sami dijamanti, smaragdi I ostali kamenčići! Gde li sam ja zalutala? Šta ja radim na ovom strašnom mestu?
Sve čemu sam se divila tri godine, u momentu gubitka samopouzdanja, a to se ženama posle 45-te dešava svako malo, začas se pretvorilo u svoju suprotnost . Kako bi bilo divno nestati, nekako u zemlju propasti i probuditi se u svom krevetu, u svojoj kući .
U sledećem razlomku sekunde umalo ne uzviknuh, ne znam samo da li od sreće ili od čuda ! Nekoliko stolova od mene sedi gospodin čije drago lice prepoznajem. Jedva se obuzdah da ne skočim I počnem da ga grlim I ljubim. Da, to je on, moj najdraži pisac kojeg obožavam! U svim nesrećama ženske duše I upropaštene države zvane Yugoslavija, on je jedini koji nas je tešio, uveseljavao I pisao da će lepo tek doći! Samo treba biti strpljiv. Sad je sigurno tu da me podseti da sjaj I glamur ovog mesta, hlade postelju “visokog gosta” I da je moja ogrlica I emocija kojom je obojena svaka uspomena na nju, najvredniji dijamant ove bašte!
Prišla sam mu na pristojnu udaljenost da nekome kažete:
“Dobro veče”.
Dve reči srpskog jezika a toliko radosti na obe strane. Od rukoljuba do 3 poljupca u obraz samo je bio treptaj oka. Sećam se da sam jedva od uzbuđenja uspela da mu kažem kako je on jedini muškarac koji me čini srećnom, jer dok čitam njegove priče, romane I intervjue uživam kao dete u krevetu između oca I majke! Sigurno i toplo! Htela sam još svašta lepo da mu kažem ali… sakralnu scenu ne smete narušiti željom da ona traje dugo. Možda je bilo previše I to što je pozirao sa mnom da bih imala fotografiju koja je “živ svedok” da je to bilo I da me stvarno zagrlio I ubeđivao učtivo da mu ne smetam, naprotiv da i njega ovakvi susreti raduju. Često gledam tu fotografiju. Nijedan dragi kamen a bilo ih je nebrojeno te noći, nije tako sijao kao moje lice ozareno srećom trenutka susreta s dragim čovekom! Ta boja rozenkvarca sa moje ogrlice razlila se po našim licima I obojila nas kao što je Mikelanđelo oslikao anđele! Čarobno i nestvarno!
Trenutak sreće za celi život!
Susreti u dalekom svetu gde ljude ne intresuje ništa do njih samih i njihovog bogatstva, mogu da vam u trenu vrate veru da ima nešto što je vrednije od Rolexa i Kartier satova i ostalog bogatstva koje vam na tom mestu prosto za noge zapinje .Kako čovek u trenutku malodušnosti sopstvene, bude od Svevišnjeg opomenut, šta nas zaista čini srećnima i čega se sećamo kad sklopimo oči i pomislimo na lepe trenutke.
Ipak su to ljudi i ono što nose u sebi. Supstanca čovečnosti!!!
Uzbuđenje tog trenutka i iznenadnog susreta držalo me dugo i hranilo često i još me nije prošlo!
Sledeće godine u isto vreme sam išla na isto mesto i u istoj bašti sa istom ogrlicom čekala svog pisca. Nije došao, ali ja sam ga videla za onim istim stolom. Njegov zvonki smeh dok me grli i priča kako je naš narod najlepši gde god da se nađe, još se čuju.
Plima radosti me obuzela kao talas u toplom moru i sve dane mog boravka tamo mi se činilo da hodam po pamuku i plovim po oblacima sećanja na čoveka koji mi je toliko značio!
Hvala ti, Bože, što si mi dao da vidim raj za života jer sigurno ga neću videti kad umrem!
P.S.
Najdražem piscu g-dinu Momi Kaporu!"
Ko i uvek ti pronadjes divne i interesantne price.Kkao bi bilo divno da je bar malo maste stvarnost:)
ОдговориИзбриши