понедељак, 26. септембар 2011.

Most na Žepi...

*Odlomci*


Most na Žepi - Ivo Andrić






..."Ostade u pobedniku veziru nešto stišano i zamišljeno. Ono neizrecivo, što iskusni i napaćeni ljudi čuvaju u sebi kao skrovito dobro, i što im se, samo pokatkad, nesvesno odražava u pogledu, kretnji, reči"..




..."Živeći zatočen, u osami i nemilosti, vezir se setio življe svoga porekla i zemlje. Jer, razočaranje i bol odvode misli u prošlost. Setio se oca i majke... Setio se Bosne i sela Žepe, iz kog su ga odveli kad mu je bilo devet godina"...








"Na svašta se moglo pomisliti pre negoli na tako čudesnu građevinu u rastrganu i pustu kraju. Izgledalo je kao da su obe obale izbacile jedna prema drugoj po zapenjen mlaz vode, i ti se mlazevi sudarili, sastavili u luk i ostali tako za jedan trenutak, lebdeći nad ponorom. Ispod luka se videlo parče modre Drine, a duboko pod njim je grgoljila zapenjena i ukroćena Žepa. Dugo oči nisu mogle da se priviknu na taj luk smišljenih i tankih linija, koji izgleda kao da je u letu samo zapeo za taj oštri mrki krš, pun kukrikovine i pavite, i da će prvom prilikom nastaviti let i iščeznuti"..





..."Valja rodit vezira, ogovarali su Žepljani i udarali dlanom po kamenitoj ogradi, koja je bila prava i oštrih bridova, kao da je od sira rezana a ne u kamen sečena"..



"Vezir obori pogled na mualimov natpis u stihovima, polako podiže ruku i precrta dvaput ceo natpis. Zastade samo malo, pa onda precrta i prvi deo pečata sa svojim imenom. Ostade samo deviza - 
U ćutanju je sigurnost..
Stajao je neko vreme nad njom ,a onda podiže ponovo ruku i jednim snažnim potezom izbrisa i nju..
Tako ostade most bez imena i znaka"...






"On je, tamo u Bosni, bleštao na suncu i sjao na mesečini ,i prebacivao preko sebe ljude i stoku. Malo - pomalo, iščeznu posve onaj krug razrovane zemlje i razbacanih predmeta koji okružuju svaku novu gradnju, svet raznese i voda otplavi polomljeno kolje i parčad skela i preostalu građu, i kiše spraše tragove tesarskog rada. Ali predeo nije mogao da se priljubi uz most, ni most uz predeo. Gledan sa strane, njegov beo i smelo  izvijen luk je izgledao uvek izdvojen i sam, i iznenađivao putnika kao neobična misao, zalutala i uhvaćena u kršu i divljini"...



*****************************************************************************




Tako je, jedan sasvim običan  most,  inspirisao svojom legendom o postanku, velikog Andrića, koji je uzvratio napisavši jednu sasvim odličnu pripovetku.... i ovekovečio njome i Žepu i most..
Gledajući stari most na Žepi, most bez zapisa o graditelju, moramo se složiti da je sasvim logično da je most gradio neko od neimara višegradske ćuprije, i da je i taj most, baš kao i Kozja ćuprija na Miljacki ili Arslanagića most na Trebišnici, takođe jedna od zadužbina Mehmeda Sokolovića ,najvećeg među carigradskom vezirima, koji je prohodnim drumovima i sigurnim mostovima hteo da približi Bosnu svetu.
Čovek ne može a da se ne zapita, šta je bilo posle sa tim mostom i u kakvom je stanju sada...










 Kao prvo, mosta više nema na staroj lokaciji, ali nije nestao, srušen ili šta već, nego je premešten na bolju lokaciju...I to je moguće, mada zvuči neverovatno.
Naime, 1967. godine prilikom izgradnje hidrocentrale na Drini, most na Žepi je izmešten nekoliko km uzvodno da bi bio spasen od potopa. Temelji su mu ostali duboko pod vodom, čiji je nivo bar 10 m iznad nekadašnjeg starog mosta. Stari most je sada u klisuri zvanoj Spahijin hrid ispod Redžep - pašine kule. Tu su našli isti tesnac u kakvom je most bio ranije i prezidali ga, kamen po kamen.. Tako je most na Žepi, koji je na starom mestu izgubio značaj i funkciju, sada sve to povratio - povezujući sela sa obe strane Žepe i skraćujući puteve. Za svaku je pohvalu taj napor graditeljstva ondašnje vlasti da se most sačuva od propasti, kao kulturno dobro koje će služiti pokolenjima. Na novoj lokaciji je ova građevina, duga 22m i široka 4m, zbog konfiguracije terena i boljeg uklapanja, morala biti okrenuta za 180 stepeni u odnosu na tok reke. Nažalost, savremeni neimarinisu nadmašili stare neimare. Iako njegovi raniji graditelji nisu znali za beton i armaturu, most je na starim temeljima izdržao 4 veka bez pukotine, dok nova rukotvorina nije izdržala ni 4 decenije, a desna strana mosta je poklekla za 10 cm i na desnom kraku se ukazala velika pukotina.
Jedino ostaje da se vidi hoće li se danas naći neki 'veliki vezir', neki dobrotvor, koji će platiti da sačuva ovo blago, da i dalje iznenađuje putnike 'kao neobična misao, zalutala i uhvaćena u kršu i divljini..'

photo:google.com


1 коментар:

  1. Jeste most je zaista impozantan.Divna prica TIna..bas kako ocekujem kad dodjem kod tebe na blog:)

    ОдговориИзбриши