Ravaničko jutro u slikama i malo reči ...

*In giro per Serbia*

Jednog julskog jutra moja "mala" porodica je posetila  divan srpski ženski manastir,
najveću i glavnu zadužbinu 
kneza Lazara  Hrebeljanovića

Ravanicu-

koja se nalazi  u podnožju Kučajskih planina, pored sela Senje kod Ćuprije.

Građena je između 1376. i 1381. godine, a o tome je napisana i čuvena narodna pesma 
"Zidanje Ravanice".
 U pesmi se govori o tome kako je knjeginja Milica nagovorila muža, kneza Lazara da po uzoru na slavne Nemanjiće, podigne zadužbinu za spas svoje duše. Želeći da po lepoti i raskoši nadmaši sve dotadašnje građevine, Lazar namerava da izgradi crkvu od najskupocenijih materijala i da je ukrasi zlatom i biserima. Ali njegov mudri zet Miloš Obilić, znajući da su Turci već na granicama, savetuje kneza da nije vreme za rasipanje,
 jer Turci mogu poharati i razrušiti crkvu, već da je izgradi od kamena, 
jer "od kamena nikom ni kamena".
 Tako i bi, i manastir Ravanica još i dan danas stoji u slavu Lazarevu, ne zaostajući za drugima lepotom i mirom koji pruža.

Već odmah nakon boja na Kosovu 1389. godine, počela su razaranja i spaljivanja manastira od strane Turaka, ali se život ipak nekako održavao. Tek 1690. godine manastir Ravanica je definitivno opusteo, kada su se monasi, noseći sa sobom i mošti svetog kneza Lazara, uključili u veliku seobu i našli utočište u manastiru Vrdnik na Fruškoj Gori, koji se od tada i zove Mala Ravanica.
 U XVIII veku, Ravanica opet oživljava, uz nove popravke i razaranja.

Crkva je posvećena Vaznesenju Gospodnjem i ograđena je čvrstim odbrambenim zidom sa sedam kula. Ravanica je sagrađena između 1375. i 1377. godine, a freske su oslikane nekoliko godina pred Kosovsku bitku. Ktitorska kompozicija je izmenjena i doslikana je Lazareva pogibija. Na njoj se, pored kneza Lazara nalazi i knjeginja Milica i njihovi sinovi Stefan i Vuk.

Izgradnjom Ravaničke crkve, počinje tzv. moravski stil u srpskoj arhitekturi i slikarstvu, tako da se manastir Ravanica može nazvati začetnikom ovog stila. Osnovne arhitektonske odlike ovog stila su trihonosni (trolisni) plan(osnova), koji je unesen u tradicionalnu šemu kupolne građevine, reljefni ukrasi na fasadama, rozete, kao i dekorativna tehnika ređanja kamena i opeke, sa mnoštvom ukrasa. Slikarstvo karakteriše dekorativnost, sa akcentom na detaljima, a likovi su slikani nežno i lirski. Pored Ravanice, izraziti predstavnici moravske škole su 
i 

 manastiri Kalenić, Naupara, Ljubostinja, kao i crkva Lazarica u Kruševcu.Danas,u Ravanici postoji takozvana mala biljna apoteka gde možete kupiti preparate na biljnoj bazi koje izrađuju monahinje po tradicionalnoj recepturi-za imunitet, protiv kašlja, manastirski med i predivne ravaničke suvenire .

Ove naše foto - suvenire rado delimo na blogu...

Pohvala knezu Lazaru (1402. godina)

 

 

Pohvalu” je sastavila monahinja Jefimija. 
 Spada u najlepše pesničke tvorevine srpske srednjevekovne književnosti. Tekst je izvezen pozlaćenom žicom na crvenom atlasu veličine 
67 x 49 cm. Pokrov se smatra remek-delom veziljske umetnosti i bio je namenjen moštima Svetog kneza Lazara u manastiru Ravanici. Danas se nalazi u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu.

''U krasotama ovoga sveta vaspitao si se od mladosti svoje
o novi mučeniče kneže Lazare,
i krepka ruka Gospodnja među svom zemaljskom gospodom
krepkog i slavnog pokaza te.
Gospodstvovao si zemljom otačastva ti
i u svim dobrotama uzveselio si uručene ti hrišćane
i mužastvenim srcem i željom pobožnosti
izašao si na zmiju
i neprijatelja božanstvenih crkava,
rasudivši da je neistrpljivo za srce tvoje
da gleda hrišćane otačastva ti
ovladane Izmailćanima,

ne bi li kako ovo postigao:
da ostaviš propadljivu visotu zemaljskog gospodstva
i da se obagriš krvlju svojom
i sjediniš sa vojnicima nebeskoga cara.
I tako dve želje postigao jesi:
i ZMIJU ubio jesi
i mučenja venac primio jesi od Boga.
Sada ne predaj zaboravu voljena ti čeda
koja si sirota ostavio prelaskom TVOJIM,
jer otkako si ti u nebeskom veselju večnom,
mnoge skrbi i bolezni obuzeše voljena ti čeda
i u mnogim skrbima život provode,
pošto su ovladani Izmailćanima.
I svima nam je potrebna pomoć tvoja,
te se molimo moli se zajedničkom Vladiki
za voljena ti čeda
i za sve koji im s ljubavlju i verom služe. Tugom su mnogom združena voljena ti čeda,
jer oni što jedoše hleb njihov podigoše na njih bunu veliku
i tvoja dobra u zaborav staviše,

o mučeniče.
No ako si i prešao iz života ovoga,
skrbi i bolezni čeda svojih znaš
i kao mučenik slobodu imaš pred Gospodom,
prekloni kolena pred Vladikom koji te venčao,

moli da mnogoletni u dobru život
voljena ti čeda provode bogougodno,
moli da pravoslavna vera hrišćanska
neoskudno stoji u otačastvu ti,
moli pobeditelja Boga
da pobedu podari voljenim ti čedima,
knezu Stefanu i Vuku,
za nevidljive i vidljive neprijatelje,
jer ako pomoć primimo s Bogom,
tebi ćemo pohvalu i blagodarenje dati.
Saberi zbor svojih sabesednika, svetih mučenika,
i sa svima se pomoli proslavitelju ti Bogu,
izvesti Georgija,
pokreni Dimitrija,
ubedi Teodore,
uzmi Merkurija i Prokopija
i četrdeset sevastijskih mučenika ne ostavi,
u čijem mučeništvu vojuju čeda tvoja voljena,
knez Stefan i Vuk, moli da im se poda od Boga pomoć,

dođi, dakle, U pomoć našu, ma gde da si.
Na moja mala prinošenja pogledaj
i u mnoga ih uračunaj,
jer tebi ne prinesoh pohvalu kako priliči,
već koliko je moguće malome mi razumu,
pa zato i male nagrade čekam.
No nisi tako ti, o mili moj gospodine i sveti mučeniče,
bio malodaran u propadljivom i malovečnom,
koliko više u neprolaznom i velikom,
što primio jesi od Boga,
jer telesno stranu mene u tuđini
ishranjivao jesi izobilno,
te sada te molim oboje:
da me ishraniš
i da utišaš buru ljutu duše i tela mojega.
Jefimija usrdno prinosi ovo tebi sveti.''

Ravanica kao inspiracija

 

Majstor starog zanata, Pavle Borovac,
 iznedrio je raskošni predmet velike umetničke vrednosti.Narukvica od srebra inspirisana je ornamentikom manastira Srbije,
oblik satkan od motiva iz manastira Ravanica.

galerijamirjanetomicic.com

Tek kad vidite ovaj živopisni manastir  u kome su mnogi slikari,neimari,klesari,zlatari i vezilje utkali svoje umeće, biće vam jasno zašto su naši preci tako mukotrpno čuvali manastir i mošti kneza Lazara.

http://www.manastir.ravanica.co.rs/index.html,