JaBuČaNstveNa priča...

Gustav Klimt -Jabuka II

Gustav Klimt-Jabuka I

 Kažu da nije rodila ima deset godina...

Visoka, lepa al'  ploda nije imala..

Godine su prolazile, leta se nizala a ona je samovala...

A onda su jednog dana u njeno "zaboravljeno" dvorište ušetali neki "stranci".

Ušli u "ostavljenu" kuću i počeli polako da se "šire" i uređuju prostor  prema svojim potrebama.

Ona je samo nemo posmatrala, prilično zabrinuta za vlastitu sudbinu... Ljudi su kosili travu, sakupljali lišće, orezivali ruže, nešto sadili, prekopavali, prenosili, pomerali...Nju nekako nisu dirali i činilo joj se, 

ni primećivali...

Jednoga dana i ona je došla na red... Žena je dovela malo dete do nje i rekla mu: 

"Sine, ovo je drvo. Zove se JABUKA. Ona daje prelepe, okrugle plodove koji su veoma ukusni i zdravi, od kojih mama pravi sokić ili lenju pitu.''

Dečak se onda dosetio tog slatkog ukusa, nasmejao se i rekao: "njami." 

Mama mu je još rekla:  "Drvo je dobro, ono nam daje divne plodove, hladovinu leti, prečišćava vazduh.. Zato drveće treba voleti i čuvati"...

Dečak je shvatio, prišao stablu, zagrlio ga i rekao: "Mazim kabuku"..

"Da, mazićemo jabuku" - rekla je mama i zagrlila svog dečaka.

Stara jabuka je zatreptala...

Mogla je da oseti damare tog malog čistog srca koje ju je iskreno zagrlilo...Osetila se probuđenom, važnom i srećnom posle toliko godina...

Tada je donela važnu odluku, boriće se za svaki pupoljak...Zadržala ih je uprkos olujama koje su besnele nad gradom tog proleća...

Onda je došlo leto i mala porodica je otišla na jednomesečni odmor..

A kad su se vratili sačekalo ih je dvorište puno jabuka

  'stare jabuke koja je prerodila' -govorili su meštani.

Ljudi  su tada znali : ljubav je bila obostrana - 

ona je samo  odgovorila na nju kako je najbolje umela...

.

Gde jabuka uđe na vrata, lekovi kroz prozor lete, - učimo naše dete...

Ne da Đuka, jabuka

Pun je šešir
Jabuka
Dobio na dar

E pa što se
Mrgodi
Kao govedar?

Pričuo mu s'
Neki glas:
"Daj mi jedan par"

Ne da Đuka
Jabuka
To je cela stvar...
Cika Jova Zmaj

Veliki Jova

Gle kako je Jova
Veliki cova!
Eno mu je ruka
Stigla do jabuka!

Na to Jova dovikuje
Čisto malo ljut
"Ta nisam ja veliki
Ja sam podignut!"

malo izmenjena draga nam Zmajeva pesmica