Znamenje anđela...

https://www.laguna.rs/n2257_knjiga_znamenje_andjela_laguna.html

Nakon bestselera "Konstantinovo raskršće" i "Duge noći i crne zastave", 

autor Dejan Stojiljković

 oraspoložio je ljubitelje tzv. istorijskih trilera svojom trećom knjigom

 pod nazivom 

"Znamenje anđela".

Rimski cezar Galerije, veoma poznat po masovnom progonu hrišćana, u istom trenutku u svom pohodu na Persiju u redovima svoje vojske ima trojicu vojnika, koji će pružajući otpor ustaljenim pravilima toga vremena, promeniti tok sudbine svih hrišćana u Rimskom carstvu: 

Georgije, rimski general iz Kapadokije, 

Dimitrije tribun iz Soluna, 

i Konstantin, sin Konstancija Hlora, Galerijevog suvladara..

 Neki će od njih postradati mučenički zbog svog priznanja da su Rimljani i hrišćani, a ono što im je zajedničko sem da su živeli u isto vreme, je da će sva trojica kasnije postati hrišćanski sveci: 

sv. Đorđe, sv. Dimitrije i sv. car Konstantin, 

koje Srpska Pravoslavna crkva i vernici  slave.

Ova knjiga vodi nas od  Jermenije, Kapadokije, Egipta, Soluna, Naisusa, Mezije, Singidunuma, do Trira, današnjeg Milana, do nekadašnje Nikomedije u blizini današnjeg Istanbula, 

takoreći od Rima do Novog Rima - Konstantinopolja. 

Spletke, bitke, ljubavi, mržnje, čuda, prijateljstva, smrti i  rađanja novog carstva na temeljima dotadašnjeg dotrajalog Rimskog.

Nekako centralna figura ili ona koja ostavlja najjači utisak je priča o neobičnom, smelom, kontradiktornom Konstantinu, prvom rimskom caru koji je zvanično priznao hrišćanstvo, 

o načinu kako je osvojio Rim, kako je doneo versku toleranciju u svoje carstvo, o njegovim ljubavima i stremljenjima u životu. 

"Znamenje anđela", knjiga u kojoj su istorijske činjenice u nenametljivoj skladnoj kombinaciji sa piščevom imaginacijom, pa se čita u dahu.

Sve pohvale autoru na tom umeću da nas u isto vreme informiše o istorijskim događajima,  uzbudi, uplaši, i natera da se zamislimo i da sami nastavimo da čitamo dalje na ovu temu..

Odlomci

..."Za svaku stvar koju vidite na ovome svetu, zadužen je po jedan anđeo."...

Sveti Avgustin, Osam pitanja

..."Kada budeš učinio, dečače, shvatićeš da u tome nema ničeg uzvišenog. Naš Bog ne traži krvne žrtve, niti žrtve paljenice... Ne...Najveća žrtva koju mu možeš prineti jeste skrušeno srce i čestit život...I ne zavaravaj se...To nije mala žrtva."...

..."Nema opravdanja, nema izgovora, postoji samo dužnost. S njom se rađaju i umiru patricijski sinovi. Dužnost da se bude odan, dužnost da se poštuju običaji, dužnost da se štiti porodična čast."...

..."Jedna strana mača razlikuje se od druge samo po tome što još nije okrvavljena. Tako je i sa svetom."...

..." A zlom zlo nećeš pobediti, kao što oganj ognjem nećeš uništiti, već vodom."

Sveti Jovan Kronštatski

..."Amor omnia vincit."...

- Ljubav sve pobeđuje- , stih iz Vergilijeve "Pastirske pesme"

 ..."Reći ćeš da je to naivno. Ali, zar biti naivan nije privilegija dobrih ljudi...

Onih koji su odlučili da ne gledaju u tamnu stranu života, kako bi sačuvali razum i dušu."...

..."Šta su crkve, gospodaru? Ljudi ili građevine? - upita ona. 

- Naš  Gospod rekao je da je njegova crkva tamo gde su dvoje zajedno u Njegovo ime. -

- Hoćeš da kažeš da novac ne treba trošiti na zidanje crkava - iznenađeno će on. 

- Ne, hoću da kažem da... nisu važne kupole i zidovi ... već praznina između njih. To je ono u nama što valja ispuniti. A ta se praznina jedino verom može ispuniti. Ničim drugim."

..."Ti nećeš morati da umreš za njega... Ti ćeš za njega morati da živiš. A to je mnogo teže."...

..."Ako me ovaj Rim ne želi, - reče - ja ću sebi sagraditi novi."...

..."Nebo se ne osvaja ognjem i čelikom, nebo se osvaja vrlinom."...

..."Duša ima boju čovekovih misli."...

Marko Aurelije

..."Vojnik podiže svitak koji je držao u ruci i razmota ga. Konstantin je jasno mogao da vidi znak iscrtan na njemu. Dva spojena prstena ... sa krilima. Tren potom ti se prstenovi, poput velikih točkova, zavrteše...Konstantin oseti kako u glavi počinje nešto bolno da mu pulsira...Prstenovi su se vrteli sve brže i brže... a krila na njima ... kao da su oživela.

 Negde u daljini iz bedema magle izroniše stoletna crna brda, nebo iznad njihovih tamnih vrhova prekrivenih snegom zaparaše munje. Novi znak tad se ocrta na svitku koji je držao tribun: 

dva prepletena grčka slova  - "X i P". (Chi Rho (/ˈkaɪ ˈroʊ/)

Pod ovim znakom pobedićeš!☧

Vino boje ljubavi...

izdavač:plato

 http://www.plato.rs/knjiga-Vino-boje-ljubavi-74137

 Vino boje ljubavi, 

roman italijanske spisateljice Benedete Čibrario, 

je pisan retrospektivno, ima veštog preplitanja sadašnjih i prošlih događaja, koji ipak do kraja drže enigmu.

Priča je lokacijski smeštena u Toskani, vremenski  s početka 20. veka pa nadalje,

 a  prateći život jedne plemkinje, ''uspavane lepotice'' koja je u tim turbulentnim ratnim vremenima bukvalno iz sveta idile 

prešla u neke potpuno drugačije situacije. 

Sve je počelo onda kada joj je otac dao cedulje sa imenima pet momaka i zahtevao da se ona odluči za jednog od njih. Mlada kontesa se odlučuje za onog, koji je baš kao i ona mnogo voleo konje, ali ipak poneka sličnost među njima, nije bila dovoljna da bi se brak održao. Štaviše, sem toga ništa drugo nisu imali zajedničko. Previše ponosa, premalo razgovora, odvelo ih je do drugih ljudi. 

On spas nalazi u drugoj ženi, 

a ona na La Banditi, očevom napuštenom, izdvojenom imanju, 

koje njoj predstavlja utočište, a ona imanju zauzvrat donosi život, dovodi sa sobom ljude, obnavljanje.  

Kako se Italija budi, kroz razne promene, tako se i naša ''uspavana'' junakinja budi i menja.. 

Nekako prirodno tada u njen život ulazi misteriozni Trot. Donosi u njen život ljubav i vino.

Pošto je ovaj neobičan ljubavni roman, na neki način i priča o  Toskani, za koju je glavna junakinja trajno vezana, pričati o tom delu Italije, a ne pomenuti vino bilo bi nepotpuno. Zato je spisateljica vešto povezala novo poglavlje u životu glavne junakinje, muškarca koji će sve promeniti i ono što je između ostalog iz te ljubavi stvoreno, a to je proizvodnja vinove loze i autohtonih sorta vina rosovermiglio i lunediante. 

Ova žena je u proizvodnji vina našla utehu od poraza na ljubavnom polju. 

 I to je moguće, iako živi u bajkovitom predelu, život ne mora biti bajka.

Na kraju, ova knjiga iako je ljubavna priča, nije ni tužna ni srećna, već nekako životna, 

bar po nekim odlukama koje junakinja na kraju knjige svesno donosi 

nakon slučajnih saznanja koja su joj godinama izmicala. 

Još jednom se budi iz sna koji se zove 80 godina života...

Nikad nije kasno za prave odluke...

Odlomci

...''Evo istine koja se bolje nauči tokom godina: da se stvari, kao i ljudi, na kraju uvek prepuštaju da ih nosi slučaj. Ovde nisam rođena, ovde me nisu doveli. Život je mogao da me odvede i drugde. Međutim, ja sam se ovde zaustavila.''

...''Kale, čvrste na svojim stabljikama - to cveće tako frigidno, šik i moderno.''...

...''Ja sam prvi koji ne može a da se ne čudi upornosti sopstvenih pogleda, ali u pitanju je zadovoljstvo koga nisam u stanju da se odreknem.''...

...''Elle est grande dans son genre, mais son genre est petit.''...

(Ona je velika u svojoj vrsti, ali je njena vrsta mala.)

...''Nikoga ne možeš da slediš mnogo daleko.''...

...''Mi nikada ne doživaljavamo tragedije, mi imamo samo neprijatnosti.''...

...''Put, sa blagim krivinama i sa tablom s imenom jedne krčme duž same putne staze, već je pod senkom brda. Dan je od onih s kraja avgusta, kada su vinogradi puni grožđa i kada se iščekuje da padne kiša. Poneki oblak na nebu, posle leta, pravi je poklon. Zaprepašćujuće je kako leonardovski pejzaž, u ovim krajevima, nikada ne umire, kako civilizacija nije uspela ni da ga okrzne.''...

...''Kada bi razumeo, rekla bih mu da sve suze koje ne mogu da izbrazdaju lice odlaze na drugu stranu, dube iznutra, podzemne kao ponornice, štaviše, tako kanalisane imaju snagu i žestinu koja izgara, izjeda, troši srce i čini da mozak trne kao zubi od zelenog voća.''...

...''Pravi nomadi, to znam, imaju čvrst pogled, a i vedar onda kada posmatraju kako se vidici i običaji menjaju; ono što je važno to je sledeće odmorište , ne ono ostavljeno iza leđa; njih ne remeti promena, niti onaj tananiji oblik mutacije u vidu nestajanja; njih ne prožimaju žmarci  kada se grčki hram pretvara u prah jer su od njega napravili barutanu, kada pored kule iz 13. og veka zgrada sa stepeništem izglačanim olovom, i za sva vremena taj kraj , taj vidik više neće biti ono što je bio.''... 

photo:google.com

Moja ljubav Nikola Tesla, Ana Atanasković

knjižare Delfi

Moja ljubav Nikola Tesla, 

je u stvari priča o Nikoli Tesli, koju nam spisateljica saopštava kroz dnevnik koji u prvom licu jednine vodi Katarina Džonson (Nikolina prijateljica), 

a  mi ga čitamo u periodu od njene udaje do smrti. 

Kroz njene beleške  saznajemo sve što čini njen život - 

od njenih najskrivenijih osećanja, dilema, porodice, prijateljstava, preispitivanja, lutanja, putovanja i ono što je obeležilo njen život, a to je prijateljstvo i ljubav prema Nikoli Tesli. Baš kao što je i on bio neobičan, neponovljiv, uzvišen, takva je bila i ta ljubav. 

Ono što je posebna vrednost ove knjige je što su kroz ovaj dnevnik nenametljivo opisani mnogi detalji iz Teslinog života, njegovi patenti, usponi, padovi, hirovi, prijatelji, neprijatelji i žene. O detaljima je vođeno računa, pa saznajemo iz knjige i kako se moda menjala, i kako se Njujork menjao sa navikama svojih građana, i šta se jelo u Waldorf Astoriji i kako su se slavili Božićni blagdani, tako da se komotno možemo prepustiti vremeplovu čitajući ovu knjigu, a zahvaljujući istraživačkim putovanjima koje je spisateljica zasigurno sprovela skupljajući materijal za knjigu. Oduševili su me divni opisi mesta koje je Katarina posećivala, u prvom redu mislim na opise Italije i Francuske. 

Ovo je jedna od onih knjiga za koje mi koji volimo da podvlačimo interesantne rečenice, možemo da podvučemo skoro celu knjigu. 

http://themindunleashed.org/2013/12/10-amazing-inventions-nikola-tesla-changed-world.html

Odlomci

...''Atlantik je veliko čudo. Čini mi se da u njegovom središtu zaista postoji tačka koja odvaja dva sveta. Kad prođeš iznad nje, kao da dobiješ još jedan život.''...

...''Hteo je, u stvari, da kaže da su ljudi u Istočnoj Evropi uglavnom idealisti, ali se ponekad pojavi po neko ko nadoknadi njihovu nepraktičnost svojim sposobnostima. I da je, naravno, Amerika ta koja prihvata te Izuzetne i pruža im uslove za rad.''...

...''Oči drugih ljudi su bolje za ogledanje od svih drugih ogledala.''...

...''Umetnost menja svet. Kad jedan čovek čuje ili vidi umetničko delo njegova svest se promeni. Slojevi utisaka se slažu. Složene misli menjaju svet.''...

...''Umetnici su tu da nam poklone beg. Kada stvarno živimo? Kada obitavamo u svakodnevici ili kada uživamo u umetnosti?''...

...''Pravo smirenje dolazi samo posle istraživanja granica, velikih, rizičnih iskustava. Bez njih, mir je lažan.''...

...''Mudro je menjati se. Ali, lepo je ne menjati se.''...

...''Mi smo energija, a energija ne može nestati.''...

...''On govori o elektromagnetnim talasima. Ne znam kakvi su talasi koje ja osećam,ali postoje talasi između ljudi. Mene su preplavili njegovi. To su nevidljivi moćni krugovi koji putuju od njega ka meni. Od njega se šire, kao kad baciš kamen u vodu pa se nabori rasplinjuju po površini. U meni se sljubljuju. Kao latice ruže.''...

...''Džinovi poput Nikole Tesle uvek imaju puno neprijatelja. Sreća da je džinovski korak tako veliki da može da ih preskoči.''

...''Nik... To nezaštićeno biće, koje ide samo napred, ne osvrće se, ne štiti sebe, ne veruje u kradljivce, ne ume da ih predvidi, pronalazač koji pronalazi, a nema vremena da pronalaske patentira, jer pravi sledeći džinovski korak, dete koje se igra, ono koje sve zna i ništa ne zna, mili moj Nik, sa očima boje plavih stena, sa prstima od bele svile, gigant u mreži prosečnih.''...

 ...''Ponovo Nikola Tesla zna nešto što drugi ne znaju, i ponovo ga napadaju zbog toga. Ne vole da neko vidi dalje. Teško je onima koji su na vrhu. Kako je lako rečima poraziti onog ko je bolji, kako je lako graditi svoju lažnu vrednost tako što ćete reći da onaj koji je veći od vas nije dovoljno dobar. Ali, ti lažljivci neće moći protiv vremena.''...

izvor:

http://lcweb2.loc.gov/pnp/cph/3b40000/3b46000/3b46000/3b46048r.jpg

Moji dekupažčići broj 5...

Poslednjih meseci moj subjektivni osećaj 

zbog ogromnih obaveza je 

kao da se Zemlja ubrzala, 

i ja sada trčim da uhvatim korak sa njom. 

Pa malo posrće ona što je dodala preveliki gas, 

malo ja što hoću da je sustignem...

Napravim ja tako listu prioriteta 

jer reče jedna teta: ''Kad ne možeš sve, radi stvari višeg reda'',

i u tom istrajanju uželim se kreativnog nereda...

''Pustite me, stroge tete, hoću da se igram kao dete!''

Uzmem moje četkice, akrilne boje, salvete, lepkove

 i bar na neko vreme dok uživam u svom hobiju,

 zaustavim Zemlju i siđem na prvoj stanici.

Sissi, kutija za nakit, pour moi :)

Lidija, stalak za ogrlice

svećnjak

Limenke doterane

Limenke sada žive u maminom kupatilu

Zlata, kutija

stara polica za začine, kojoj su falile neke kutije, godinama stoji u podrumu čekajući da dođe neko da je baci, sada preuređena, prefarbana

Ogledalo Gaga

Sneža, kutija za čajeve

Miljana, kutija za nakit

Olivera, kutija za pisma

Violeta, kutija za nakit

Ana i Jelena, kutije za broševe

Milena, kutija za šnalice, mašnice i sve što tetkino dete nosi

Ljubac, K

Goji bobice

Danas, otkrivamo nešto sitno, crveno, ukusno i veoma zdravo..

Goji bobice (gojiberry, wolfberry) 

su prvobitno otkrivene na Himalajima, a gaje su na Tibetu, u Mongoliji a najviše u Kini. Plod im je svetlo crvene boje, veličine do 2cm. Na Dalekom istoku se konzumiraju hiljadama godina u svežem ili suvom obliku (za grickanje) ili kao dodatak čajevima, čorbama, sutlijašu, kolačima itd.

Po čemu su goji bobice tako posebne?

Po svom sastavu moglo bi se reći da spadaju u super hranu. Tako sitne a neobično bogate kombinacijom vitamina i minerala - 21 vrsta (vitamin C, Se, B2, A, Fe,Ca, Zn), 18 aminokiselina, bogate antioksidansima.

Kinezi veruju u dugovečnost usled konzumiranja bobica, a nauka kaže da je razlog tome što antioksidansi usporavaju štetne efekte slobodnih radikala, pa iz tog razloga usporavaju starenje. Osim toga deluju na organizam tako što:

podižu iminitet

utiču na seksualnu potenciju

utilu povoljno na ten

poboljšavaju cirkulaciju

štite bubrege, pankreas, jetru (u kineskoj medicini koriste se kao enegenti koji štite jetru, pluća, bubrege, sa posebnim akcentom na bubrege jer su oni osnova života, yina i yanga).

Recepti:

Čaj  

 Šaku Goji bobica dodati u veliku čašu tople ili hladne vode (ili u biljni čaj) i pustite da odstoje 5 do 10 minuta. Procediti, tečnost popiti, a bobice možete pojesti.

Pijte 3-4 puta dnevno.

Čaj od Goji bobica podstiče imunitet i dovodi u ravnotežu stresom napadnut organizam.

Napitak

Natopiti šaku Goji bobica u vodu i ostaviti 10 minuta. Natopljene Goji bobice dodati u svoj omiljeni napitak.

Žitarice

Dodati Goji bobice svojim toplim ili hladnim žitaricama ujutru.

Kaša od tikve sa dodatkom goji bobica

500gr tikve (slatke)

šaka goji bobica

vezica korijandera

U litar vode skuvati očšićenu tikvu. Kad omekne, izblendirati je sa vodom u kojoj se kuvala. Pri kraju dodati šaku prethodno potopljenih goji bobica i nekoliko svežih listova korijandera.

Prijatno :)

možete ih naći u prodavnicama zdrave hrane širom Srbije

više informacija možete pronaći na sajtu 

fb-stranici

ili u kontaktu sa uvoznicima

 TPUR Uniglobal 

 +381 37 3541919  

 +381 64 3248484;

 +381 64 6409581 

e-mail: uniglobal08@gmail.com

Poslednji hrišćanin...

''Poslednji hrišćanin'', 

pravoslavni futuristički roman, Isidore Bjelice, 

je jedna dinamična i veoma interesantna priča smeštena u neko buduće vreme u Galileji. 

Knjiga puna biblijske simbolike, od imena glavnih junaka, Galileje, događaja, iskušenja, a opet uprkos tako teškoj tematici ''sudnjeg dana'', veoma laka za čitanje. Umetnost je saopštiti čitaocima ovakvu priču, na ovako sadržajan način, na svega 150 stranica. To mogu samo odabrani sa posebnim nadahnućem i blagoslovom.

Knjiga je izdata pre 14 godina u izdanju ''Knjiga-Komerc-a'', tačnije 2000. godine. Ne znam koliko je moguće danas doći do ove knjige, i zašto nisu obnovljena  izdanja, ali ako je negde ugledate, nemojte je propustiti. Sigurna sam da je nakon čitanja nikada nećete zaboraviti jer ovo je sigurno najplodnija Isidorina knjiga. 

Nisam uopšte znala da se Isidora bavila i ovakvom tematikom, po kojoj bi komotno film mogao da se snimi.

Iskreno, ja sam Isidorine knjige  poslednji  put čitala kad su jedna za drugom izlazile one  ''Ljubavi u Tunisu, Kairu itd.'' i shvatila da to nije štivo za mene, tako da ne bih mogla da tvrdim da li je u međuvremenu napisala još neku ovako plodnu knjigu, mada negde nađoh da je napisala negde oko 60 knjiga, ako je to tačna informacija. 

Mada i da je napisala samo ovu knjigu u svom životu, opet bi bila vrhunski pisac. 

Razumećete zašto ovo kažem, tek kad pročitate knjigu ''Poslednji hrišćanin''.

Dok je ne nađete, kratak rezime i odlomci da vas podstaknu na traganje.

Galileja 2225. godine,  u to vreme neka vrsta hrišćanskog geta, gde su smešteni i izolovani svi oni malobrojni koji se nisu hteli odreći Hrista i primiti pečat i prihvatiti kontrolu svojih života, svoga zdravlja, svojih misli. Žive teško, umiru lako. David, dečak razočaran i tužan nakon prerane smrti svoje majke Marije, dolazi u iskušenje da ode iz Galileje u tzv. Stvarni Svet, gde nema bolesti, bakterija, virusa i umiranja, nakon što primiš pečat, svaki se deo tvoga tela može zameniti. Međutim, zauzvrat sistem ti uzima ''dušu'' i kontroliše misli u tom sterilnom prostoru sa strogim pravilima. Na tom svom putu istine, David se zaljubljuje što menja sve njegove prvobitne odluke i stremljenja.

Zašto je ova poslednja ljubavna priča na svetu, saznaćete kada pročitate  nesvakidašnji roman o poslednjem hrišćaninu.

Odlomci

...''Njegova iznenadna i pomamna želja za večnim životom u Stvarnom Svetu stajala je naspram njenih sumnji, paranoja i vizija. Ona je uplovila u hrišćanstvo dušom, srcem i telom, a on je izašao iz njega naglo. Kao da se uspravio u sred plitke vode i otišao na kopno. Na suvo. Na sunce.''...

...''Ništa nije daleko, ni dugo, što nas vodi cilju...''...

...''Ja još volim Davida - reče Spid. 

- To ti niko ne može oduzeti - reče njegova majka. Niko, ni gore među zvezdama, ljubav ostaje i posle dekomponovanja tela, bar tako kažu moja istraživanja na psima.''...

 ...''Da li znaš da svake godine hiljade gube pravo na klona i zamenu ćelija i genetsko ispravljanje jer ne zarađuju dovoljno, da li znaš  da svake godine iz kvarta siromašnih i ludih hiljade odvode u tajne gradove na severu  gde umiru u bedi, jer ne zaslužuju večni život? Da li znaš da na te gradove šalju kišu i oluju, zemljotrese i otrovnu hranu da bi očistili svet od onih koji im genetski odgovaraju? Da li znaš da to rade već toliko godina kroz bolesti i ratove? Pa kako možemo da živimo u takvoj civilizaciji genetski ispravnih, bogatih i moćnih? Kako, Davide, gde je tu ljubav, Davide?''..

 ...''Šta je to, Davide, naša ljubav? Hemijski proces? Hormoni?

Kakva glupost, to moja duša voli tvoju, Davide, i to tvoja duša voli moju dušu! 

To je znak Boga u nama!''...

...''Zastao je, zagledao se, sasvim ometen prejakim suncem, u Davidove oči, poljubio ga u teme. David je tek tada primetio spiralni pečat na njegovoj ruci, znak haosa, kako je govorio deda ili magline i večnosti, kako je tvrdio ujak Smit. Od tog pogleda na pečat srese ga jeza i on se udalji od ujaka, po inerciji uhvativši se  za svoj krst od tisovine koji mu je visio oko  vrata.''...

.

 ...''Znao je da će biti zajedno, uskoro, jer vreme ne postoji za one koji ljube. I za ljubav ne postoje mrtvi i živi.''...

...''I on shvati da da je blizu trenutak kad će biti Nova Zemlja i nebo, Kad će doći Novi Jerusalim čija će svetlost biti kao jaspis svetli. Prvi temelj će  biti ukrašen jaspisom, drugi safirom, treći halkidonom, a četvrti smaragdom. Peti sardoniksom, šesti sardom, sedmi hrisolitom, osmi virilom, deveti topazom,, deseti hrisopasom, jedanaesti jakinitom, dvanaesti ametistom. I to će biti grad koji ne potrebuje ni sunca ni meseca, jer će ga slava Božija prosvetliti i tu će ponovo sresti Mariju i Akru i zagrliti ih i celivati.''...

Krstovdan, 2014.

Mesečeva rosa - Teodora Tara...

Dragi moji, već sam vam se požalila da su me letos dobre knjige mimoilazile. Međutim, onda je do mene došla jedna i popravila ovogodišnji bilans - Mesečeva rosa. Toliko mi se dopala, da bih je sigurno poklonila i preporučila mnogima, ali ne i svakome. Onima koji tragaju za laganim pričama koje ih neće opteretiti, a ni pomeriti, ovu knjigu ne preporučujem. Ovo nije knjiga koja se čita u jednom dahu zato što ima mnogo likova, godina, istorijskih detalja i imaginacije. Istorija i predanje se prožimaju na jedan interesantan i skladan način, a ezoterija sve priče stavlja na jedan poseban nivo. Sastavljena je od 12 magičnih ''zodijačkih kuća'' - priča koje su povezane zajedničkim likovima, sudbinama, mističnim događajima. Igrom slučaja, čitala sam je u periodu kada sam imala mnogo obaveza, pa sam je čitala polako, koliko su mi obaveze dozvoljavale, što je u ovom slučaju i poželjno, jer su priče tako kompleksne da se lepše dožive kada se napravi pauza od bar jednog dana između njih. Dakle, ovu knjigu polako ''gustirati''.
 Izašla je 2006. u izdanju Narodne knjige (Alfa), a iste godine se našla u konkurenciji za književnu nagradu "Žensko pero".

Povod da ova knjiga nastane je taj da je autorka imala prilike da pročita  jedan rukopis koji se čuva u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti, a pisan je na staroslovenskom, grčkom jeziku i sa nekim nepoznatim rečima. Preveden pojavljuje se pod nazivom ''Gorički zbornik''.  Uprkos  otrgnutim listovima, ono malo što je razumljivo je da je tu knjigu pisala Jelena Lazarević Balšić Hranić, ćerka srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića i kao nešto veoma njoj važno, testamentom  je poverila na čuvanje njenom duhovniku, kaluđeru Jerusalimcu. Kaluđer je nešto dopisao posle njene smrti, a umesto njenog pravog imena stavio zagonetan potpis: ''Ime mi je pet, što je uzelo šest, pronađi me.''

Svaka priča u ovoj knjizi nosi svoju poruku, i neku ili nekoliko životnih priča.
Divno je opisana princeza Olivera u priči ''Hronika jedne ljubavi ili Angorska bitka''.
 Izuzetno nadahnuti i za mene neki novi detalji o despotu Stefanu Lazareviću u priči broj 4 '' Svetac koji je imao dve majke''.
Junakinja ili miljenica autorke je svakako Jelena Balšić, jedna neverovatno jaka i harizmatična  ličnost, o kojoj nismo dovoljno učili kroz školovanje, a prava šteta da je tako. Izuzetno obrazovana, politički sposobna, lepa, svestrana, diplomatski ali i na druge načine je štitila svoj narod nakon smrti svog prvog muža.  Naročito lepi detalji o Jeleni  u 7. priči, a naravno i u mnogim drugim.
Priča koja je na mene ostavila najjači utisak je 6. priča ili 6. kuća - ''Sanovnik za junake i kukavice'', priča o padu Carigrada, spletu mističnih proročanstava koja su se potpuno obistinila, iako su mnogo pokušavali da ih spreče na razne načine, sve se odvijalo ''kako je zapisano''. A predanje je govorilo da kao što se ''prvi'' car, osnivač Carigrada zvao Konstantin od majke Jelene, rođen u  Srbiji, tako će i poslednji vizantijski car biti Konstantin od majke Jelene Srpkinje. I tako je i bilo. Poslednji vizantijski car je bio Konstantin XI Dragaš, sin cara Manojla II i Jelene Dragaš (ćerke srpskog sevastokratora Konstantina Dragaša). Ako vas zanima kao mene,  kakve su snove sanjali car i  carica kraj Mramornog mora obavezno pročitajte ovu priču i knjigu.

Odlomci

 ...''Ne osvrći se na stare tragove, da se ne izgubiš u prošlosti.''...

...''Bog i kad ruši, on zida.''...

...''Život je jeftin, a reč skupa i zato treba pričati samo ono što je pametnije od ćutanja.''...

...''Ovde u bezmernoj jednoličnosti okeana, uvideo sam da vreme nije prava linija, od maglovite prošlosti do svetle budućnosti, kako su me do sad učili. Vreme je niz povezanih krugova koji se šire od otkucaja jednog trenutka i dana, do teškog ritma planeta i zvezda. Nebeske pojave se neprestano ponavljaju u okviru jednog istog plana. Nema ni pobede ni propasti bez najave, niti bilo kakvog događaja koji već nije predviđen u nekom kutku kosmičkog vremena. U početku mi je to saznanje stvaralo  vrtoglavicu, a sad sam sasvim siguran da je naša istorija samo trag točka koji se neprestano kreće.''...

...''Priča kaže, da je po nevolji, usled nemogućnosti da postojećim glasovima opiše ono jedinstveno osećanje života na razmeđi, gde se sve, od iskona deli, razdvaja i usitnjava, despot izmislio tri nova pisemena koja su se vrlo brzo po njegovoj smrti u sećanju naraštaja izgubila. Neki su smatrali da cela stvar ima veze sa snažnim osećanjima koje je srpski vladar gajio spram svojih majki, jer bez ta tri slova naprosto nije mogao rečima dati životni pokret i valjano dovršiti stihove, pisane u slavu ta dva, vanredna, i njemu tako važna ženska stvora. Bilo je i onih koji su  tvrdili da je despot, znajući koliko Srbima nedostaje do savršenog pisma, darovao svojim podanicima tri slova, verujući da će ih time izmiriti među sobom, i kad jednom okuse jedinstvo, zauvek usaglasiti sa imenom Boga.''...

...''Nebo se ne otvara sa malim razlogom. Kad grešni umiru ožive samo snovi. Kada veliki umiru pokrene se cela vasiona. I zaista, sa prvim jutarnjim satima u Beograd je stigla vest da despot Stefan Lazarević, gospodar srpskih strana od Podunavlja do Primorja, nije više živ. Muk se utvrdio, tama je još teže pritisla grad, a čuda su  i narednog dana  remetila prirodan poredak. U jednom trenutku se podigao divlji vetar, koji je uz zaglušujući prasak zbijao suve oblake, nosio krovove kuća i za ostavljao neobičan trag - leteće rojeve svetlucavih iskri, razbacanih na sve strane, bez reda i poretka -  što je sve skupa ličilo na rasuta slova, baš onakva kakva je despot predano sakupljao celog života. Sa čudnovatim zaprepašćenjem se moglo primetiti, ceo grad je plivao u nestvarnoj svetlosti upravo kada je nesreća postala za sve izvesna i konačna. Više nije bilo sumnje. Despot je zaista umro za ovaj svet, a njegov narod je, zagledan u gusti mrak budućnosti ostao da na prostranoj ledini istorije traži razvejana slova.''...

...''I voda je slaba ali stane na rep vatrenoj stihiji.''...

...''Despot će proživeti ceo život na razmeđi između Istoka i Zapada, između poezije i državnih poslova, između želja i moranja, između Turaka i Ugara, između oružja i stihova.''...

...''Podjednako je teško vladati kao i robovati.''...

...''Sve najkrupnije i najsitnije stvari su uvek okrugle.''...

...''Pisanje knjiga je bolje od sađenja vinove loze, jer onaj ko sadi vinovu lozu služi svom stomaku, dok onaj ko piše knjigu služi svojoj duši.''...

...''Za svako slovo biće ti na onom svetu oprošten po jedan greh.''...

...''Ko se ne popne na visine ne može videti u daljine.''...

...''I ne budite kao većina ljudi koja sve što teško razume, lako napada.''...

...''Kažu da smrt ne može biti teška jer biva u jednom času, ni gorka  jer s njom prestaju sve muke, a zacelo ni dosadna jer biva samo jednom u životu.''...

...''Ni more, ni duše ne čiste se bez bure.''...

orao, Zlatna kapija, Teodosijeve zidine, Istanbul