Poslednji hrišćanin...

''Poslednji hrišćanin'', 

pravoslavni futuristički roman, Isidore Bjelice, 

je jedna dinamična i veoma interesantna priča smeštena u neko buduće vreme u Galileji. 

Knjiga puna biblijske simbolike, od imena glavnih junaka, Galileje, događaja, iskušenja, a opet uprkos tako teškoj tematici ''sudnjeg dana'', veoma laka za čitanje. Umetnost je saopštiti čitaocima ovakvu priču, na ovako sadržajan način, na svega 150 stranica. To mogu samo odabrani sa posebnim nadahnućem i blagoslovom.

Knjiga je izdata pre 14 godina u izdanju ''Knjiga-Komerc-a'', tačnije 2000. godine. Ne znam koliko je moguće danas doći do ove knjige, i zašto nisu obnovljena  izdanja, ali ako je negde ugledate, nemojte je propustiti. Sigurna sam da je nakon čitanja nikada nećete zaboraviti jer ovo je sigurno najplodnija Isidorina knjiga. 

Nisam uopšte znala da se Isidora bavila i ovakvom tematikom, po kojoj bi komotno film mogao da se snimi.

Iskreno, ja sam Isidorine knjige  poslednji  put čitala kad su jedna za drugom izlazile one  ''Ljubavi u Tunisu, Kairu itd.'' i shvatila da to nije štivo za mene, tako da ne bih mogla da tvrdim da li je u međuvremenu napisala još neku ovako plodnu knjigu, mada negde nađoh da je napisala negde oko 60 knjiga, ako je to tačna informacija. 

Mada i da je napisala samo ovu knjigu u svom životu, opet bi bila vrhunski pisac. 

Razumećete zašto ovo kažem, tek kad pročitate knjigu ''Poslednji hrišćanin''.

Dok je ne nađete, kratak rezime i odlomci da vas podstaknu na traganje.

Galileja 2225. godine,  u to vreme neka vrsta hrišćanskog geta, gde su smešteni i izolovani svi oni malobrojni koji se nisu hteli odreći Hrista i primiti pečat i prihvatiti kontrolu svojih života, svoga zdravlja, svojih misli. Žive teško, umiru lako. David, dečak razočaran i tužan nakon prerane smrti svoje majke Marije, dolazi u iskušenje da ode iz Galileje u tzv. Stvarni Svet, gde nema bolesti, bakterija, virusa i umiranja, nakon što primiš pečat, svaki se deo tvoga tela može zameniti. Međutim, zauzvrat sistem ti uzima ''dušu'' i kontroliše misli u tom sterilnom prostoru sa strogim pravilima. Na tom svom putu istine, David se zaljubljuje što menja sve njegove prvobitne odluke i stremljenja.

Zašto je ova poslednja ljubavna priča na svetu, saznaćete kada pročitate  nesvakidašnji roman o poslednjem hrišćaninu.

Odlomci

...''Njegova iznenadna i pomamna želja za večnim životom u Stvarnom Svetu stajala je naspram njenih sumnji, paranoja i vizija. Ona je uplovila u hrišćanstvo dušom, srcem i telom, a on je izašao iz njega naglo. Kao da se uspravio u sred plitke vode i otišao na kopno. Na suvo. Na sunce.''...

...''Ništa nije daleko, ni dugo, što nas vodi cilju...''...

...''Ja još volim Davida - reče Spid. 

- To ti niko ne može oduzeti - reče njegova majka. Niko, ni gore među zvezdama, ljubav ostaje i posle dekomponovanja tela, bar tako kažu moja istraživanja na psima.''...

 ...''Da li znaš da svake godine hiljade gube pravo na klona i zamenu ćelija i genetsko ispravljanje jer ne zarađuju dovoljno, da li znaš  da svake godine iz kvarta siromašnih i ludih hiljade odvode u tajne gradove na severu  gde umiru u bedi, jer ne zaslužuju večni život? Da li znaš da na te gradove šalju kišu i oluju, zemljotrese i otrovnu hranu da bi očistili svet od onih koji im genetski odgovaraju? Da li znaš da to rade već toliko godina kroz bolesti i ratove? Pa kako možemo da živimo u takvoj civilizaciji genetski ispravnih, bogatih i moćnih? Kako, Davide, gde je tu ljubav, Davide?''..

 ...''Šta je to, Davide, naša ljubav? Hemijski proces? Hormoni?

Kakva glupost, to moja duša voli tvoju, Davide, i to tvoja duša voli moju dušu! 

To je znak Boga u nama!''...

...''Zastao je, zagledao se, sasvim ometen prejakim suncem, u Davidove oči, poljubio ga u teme. David je tek tada primetio spiralni pečat na njegovoj ruci, znak haosa, kako je govorio deda ili magline i večnosti, kako je tvrdio ujak Smit. Od tog pogleda na pečat srese ga jeza i on se udalji od ujaka, po inerciji uhvativši se  za svoj krst od tisovine koji mu je visio oko  vrata.''...

.

 ...''Znao je da će biti zajedno, uskoro, jer vreme ne postoji za one koji ljube. I za ljubav ne postoje mrtvi i živi.''...

...''I on shvati da da je blizu trenutak kad će biti Nova Zemlja i nebo, Kad će doći Novi Jerusalim čija će svetlost biti kao jaspis svetli. Prvi temelj će  biti ukrašen jaspisom, drugi safirom, treći halkidonom, a četvrti smaragdom. Peti sardoniksom, šesti sardom, sedmi hrisolitom, osmi virilom, deveti topazom,, deseti hrisopasom, jedanaesti jakinitom, dvanaesti ametistom. I to će biti grad koji ne potrebuje ni sunca ni meseca, jer će ga slava Božija prosvetliti i tu će ponovo sresti Mariju i Akru i zagrliti ih i celivati.''...

Krstovdan, 2014.