Moji dekupažčići broj 4...

Kutiju sa motivom pink cipelica, sam pravila namenski za šminku, ali trenutno u njoj borave moje narukvice. Veoma je prostrana, a ima mogućnost i da se zakači na zid, tako da može biti dosta funkcionalna za odlaganje kojekakvih sitnica.

Sledeći dekupaž ''cvetni set'' sam uradila sa istom salvetom, za poklon jednoj starijoj gospođi. Ona je videla jedan moj dekupažirani poslužavnik sa ovim motivom i prokomentarisala da joj se dopada. Stoga sam ja odlučila da joj za rođendan napravim u istom dezenu ram za sliku, a u isto vreme i držač koječega, zatim svećnjak i kutiju za sitnice.

Sledeća dekupaž-kutija koju sam radila je poklonjena rođacima sa ostalim poklonima za srećno useljenje. Kod nas je takav običaj, koji smatram  lepim, kad se neko useli u novi životni prostor, da mu se nešto kupi i naravno, poželi sreća. :) Ja sam pomislila da bi se rođaki dopala ljubičasta kutija, sa motivom lavande, da ima malo starinski izgled, za odlaganje nakita, broševa i sličnih đinđuva i takvu sam napravila.

Sledeća ''kreatura'' nastala u poslednjih mesec dana je i jedan šareni klovn.

Klovn je od gipsa, pa smo ga moj sin i ja bojili, igrali se i baš u tome uživali. Jovan je birao boje, ja sam ih nanosila i na kraju smo zasadili čuvarkuću u klovnovskoj torbi. Klovn je smešten između dva prozora koji gledaju na glavnu ulicu. To je taj vojvođanski ''prozorski'' duh koji smo poneli iz Vršca, da svašta stavljamo na prozore. Tako da sada naš klovn raduje ili plaši Šumadince, zavisi kako ko gleda. ;)

''Lepota je u oku posmatrača.''

Da li se sećate ove torbe?

 To je moja pismo torba od eko-kože, koju sam retko nosila pa sam na njoj isprobala dekupaž tehniku, uspešno. Pošto mi se ova salveta dopala, a ostalo je još dovoljno, odlučila sam da eksperimentišem sa primenom salvetne tehnike lepljenja na tekstilu i laku.

Uzela sam relativno stare cipele, koje nisam nosila već dugo i pokušala sa im dekupažiram potpetice. Potom sam ih prelakirala i sada su u paru sa torbicom.

Nakon ove uspešne ''operacije'', osmelila sam se. 

Odlučih da jedne od najudobnijih cipela koje sam ikada imala, a koje su pretrpele izvesne ''ožiljke'' na jednoj svadbi, u vidu zareza na potpetici 

(a posle čega nisam mogla da ih nosim, jer meni to bode oči, iako je zarez par mm i  pozadi), 

odlučim da ih u znak ljubavi što su me lepo služile ''klimtiram'', 

tj. dekupažiram salvetom sa motivom Klimtovog poljupca.

Sada su savršene. 

Umesto ''zareza'', Klimtovi motivi, krugovi i poljubac.

Ponovo su nosive, ali sve i da nisu, za gledanje jesu.