Љубав ратара и његове жене у ноћи после орања...

Тек кад сан склопи дечје главе русе
 и кад голуждрави Влашићи озебу
 Ратар и његова жена састану се
 у чардаку и на земљи и на небу.

    Руке што су ваздан миловале гвожђе
    сад на њеним врелим бедрима вијоре
    Ратар љуби тако ко да муља грожђе
    Ратар грли жену ко да њиву оре.

 Млада ноћ поцепа своје рухо царско
 и стари Бог на небу све звезде избечи
 кад Ратар после орања на шталском
 тавану своју жену рашчеречи.

    Леви му длан брсти на Белој главици
    оштри зуби ору на брду Орловцу
    десна рука вична бичу и здравици
    стриже црну овцу у долу Врановцу.

 Кад се оран орач потрбушке пружи
 повилениле би и седе старице
 Кад би знале како Ратар ноћу плужи
 многе би царице биле ратарице.

    Ратар воли тако као да ратује
    ко да руши зидове на тесној ћелији
    Ратар води љубав ко да аргатује
    у некој далекој земљи Дембелији.

 А Ратарица, млечна млекарица
 слаткомученица с анђеоским ликом
 скида златним прстима скоруп са карлица
 разорана до пупка тупим раоником.

    Пуцкетају кости, пуцкетају греде
    и сручује се ћерамида с крова
    Ратар дрма стабло ко да тресе звезде
    пуца ко да мотре га сви преци из рова.

 Цвили под њим женица као виолина
 подмазана белим луком и сирћетом
 А слушају је и Брег и Долина
 и прете јој неким тешким берићетом.

    После љубави ко и после битке
    ратар хрче с буклијом дојке на свом длану
    и сања како му њене руке витке
    сипају мелем на крваву рану.

 Два тела ван вода и земљине теже
 што се сударише у вечерњој тами
 смирена и топла сад спокојно леже
 у сену као у Кумовој Слами.

  

(феноменални песник најшаљивијих песама)

песник из Груже

Добрица Ерић

''Сељанка у воћу'',Даница Јовановић

---

---

---