Šala
Milan Kundera
Ovaj skoro pa autobigrafski roman, prati život više ličnosti, povezanih sa Ludvikom, glavnim junakom.
Ludvik je celog života izazivao sudbinu, tek tako, bez mnogo udubljivanja, i na kraju je ispalo da je ceo njegov život bila jedna ironična šala-
uzalud je robijao, uzalud je voleo, ništa mu nije bilo uzvraćeno, nigde se nije uklopio.
Odlomci
 |
Bouquet of Thistles with an Open Book |
...''Rekla sam mu da nemam ništa protiv toga, da sam uvek bila pristalica radosti, da me ništa toliko ne odbija kao danas moderni pesimizam i sumornost, ali on mi je rekao da nije važno čega sam pristalica, da su pristalice radosti obično samo najtužniji ljudi''...
 |
| High Summer |
...''Čovek najviše želi ono što mu najviše izmiče''...
...''Ništa ne zbližava ljude brže nego kao tužno, melanholično razumevanje. Ta atmosfera smirene samilosti, koja uspravljuje sve strepnje i zabrane i podjednako je razumljiva i prostoj i prefinjenoj duši, i neukom i obrazovanom, sigurno je najjednostavnija metoda za zbližavanje, a uz to i vrlo dragocena''...
 |
| Idyll |
...''Čovek u trenucima nesreće traži utehu u tome što svoju tugu sjedinjuje sa tugom drugih''...
...''Nikad više u životu nisam nijednoj ženi posvetio toliko misli, toliko ćutljive upornosti kao njoj ( za to, uostalom, više nikada nisam ni imao toliko vremena)''...
...''Bio sam u toj kasarni, čuvanoj psima, i u rudničkom oknu, u kome sam se naslanjao na vibrirajuću bušilicu, zapravo veoma sretan. Bio sam sretan i pun samopouzdanja jer sam u Luciji posedovao bogatstvo koje nije imao niko od mojih drugova, pa čak niko od komandira; bio sam voljen, bio sam voljen javno i demonstrativno. Iako Lucija za moje drugare nije predstavljala ideal žene, iako je svoju ljubav pokazivala - kako su zaključili - na prilično čudan način, ipak je to bila ljubav žene, i to je tada izazivalo čuđenje, nostalgiju, zavist''...
 |
| The Kiss |
...'' Do našeg sela, u neposrednoj blizini grada, ide se kroz polja. Bila je jesen, pred sumrak. Puhao je vetar i na polju su dečaci puštali prema nebu na dugačkim konopcima zmajeve od papira. I meni je jednom otac napravio zmaja. Otišao je sa mnom u polje, bacio zmaja uvis i potrčao da u otpor vazduha podigne papirno telo zmaja prema nebu. Mene to nije naročito zabavljalo. Otac se zabavljao više. Ali mene je tog dana to posebno dirnulo i ubrzao sam korak. Sinula mi je pomisao da je otac puštao zmajeve u vazduh za mojom mrtvom majkom''...
...''Vlasta mi prebacuje da sam sanjalica. Ne vidim, navodno, stvari kakve jesu. Ne, ja vidim stvari kakve jesu, ali osim vidljivih, vidim i one nevidljive. Izmišljenje predstave ne postoje samo tako, ni zbog čega. Postoje razlozi zbog kojih su potrebne. One imaju svoj dom u nama. I obratno, upravo one čine od naših domova domove''...
...''Video sam kako taj venčić pliva, kako ga potok predaje rečici, rečica reci, reka Dunavu, a Dunav moru. Video sam venac i njegov put bez povratka. Upravo ta nepovratnost je uticala na mene. Sve osnovne stvari u životu nepovratne su. Da bi čovek bio čovek, mora proći kroz tu nepovratnost potpuno svestan. Ispiti je do dna. Ne sme varati. Ne sme se pretvarati da je ne vidi. Moderni čovek vara. Nastoji da obiđe sve međaše i da se što jeftinije provuče od života do smrti. Čovek iz naroda je pošteniji. Ponire do dna svake bitne stvari ''...
...''Žene instinktivno razvrstavaju drugove svog muža u neškodljive i opasne''...
...''Kako su godine prolazile, ja sam se gotovo počinjao bojati da je ponovo ne sretnem, jer sam znao da bismo se sreli na mestu gde Lucija više ne bi bila Lucija i gde ne bismo imali čime povezati prekinute niti''...
 |
| The Dream |
...''Volim ih upravo zato što su sasvim drukčiji od nas. Vole svoja tela. Mi smo ih zanemarivali.
Vole da putuju. Mi smo sedeli na jednom mestu.
Vole avanture. Mi smo proveli život na konferencijama.
Vole džez. Mi smo loše imitirali folklor.
Sebično se posvećuju sebi samima. Mi smo hteli spasiti svet.
U stvarnosti je malo falilo da svojim mesijanstvom uništimo svet.
Možda će ga oni svojom sebičnošću spasiti''...
Vole da putuju. Mi smo sedeli na jednom mestu.
Vole avanture. Mi smo proveli život na konferencijama.
Vole džez. Mi smo loše imitirali folklor.
Sebično se posvećuju sebi samima. Mi smo hteli spasiti svet.
U stvarnosti je malo falilo da svojim mesijanstvom uništimo svet.
Možda će ga oni svojom sebičnošću spasiti''...
...''Ljudi su obično robovi propisa. Neko im je rekao da treba da budu takvi i takvi , i oni nastoje da budu takvi i obično do smrti ne saznaju ko su i šta su bili. Na taj način postaju niko i ništa, deluju podvojeno, nejasno, zbunjeno. Čovek pre svega mora imati hrabrosti da bude ono što jeste''...
 |
| Portrait of the Duchess of La Salle |
...''Samo ovde mi je lepo. Ovde kraj reke. Ovde teče voda, polako, vekovima.
Mirno teče, a ja ću ovde mirno i dugo ležati''...
Mirno teče, a ja ću ovde mirno i dugo ležati''...
art photo : Tamara de Lempicka
