Rukopis otkriven u Akri - Paulo Koeljo...

http://www.laguna.rs/n2225_knjiga_rukopis_otkriven_u_akri_laguna.html

najslađa posveta :)

Pauljo Kooeljo. Veliki čovek i veliki pisac.

Beskrajno human i osećajan. 

Beskrajno pametan.

Nije nas zaboravio u vreme poplava, setio se Balkanskog regiona, Srbije i poslao
 javnu poruku podrške na svojoj fb stranici.
To je  ono što nam je u tom trenutku bilo potrebno, da se skrene pažnja svetskih medija na situaciju na Balkanu i ja ću mu doživotno biti zahvalna na tim lepim i iskrenim rečima saosećanja i podrške. 

Bog te blagoslovio, dobri čoveče!

Iako imam sve  knjige koje je objavio, na mom blogu je ovo premijera odlomaka iz njegovih knjiga.

Paulove knjige nude "utehu, veru i nadu",   pune  su  rečenica dragulja, jednostavno sročenih mudrosti, poučnih priča, primera, poređenja i životnih situacija, iz kojih biste mogli mnogo naučiti ako ste otvorenog uma i srca. Mislim da je to jedini uslov da ih razumete i da se u vašoj duši "prime" na pravi način. Takva je i "Rukopis otkriven u Akri" - iako se dešava u vreme krstaških ratova, poruke koje Grk po imenu Kopt saopštava okupljenim ljudima su primenjive i u 21. veku, 

nisu vremenski, ni prostorno ograničene.

Odlomci

..."Radost. To je jedan od najvećih blagoslova Svemoćnoga. Ako smo radosni, onda smo na pravom putu. Strah polako jenjava, jer mu nije poklonjena pažnja koju je priželjkivao."...

..."Spoljašnja lepota vidljiv je deo unutrašnje lepote. Pojavljuje se kroz svetlost koja svakome isijava iz očiju. Nije važno da li je ta osoba loše obučena, ili nije u skladu sa opšteprihvaćenom idejom elegancije ili se uopšte ne brine kako da zadivi sve oko sebe. Oči su ogledalo duše i odražavaju sve što je naizgled skriveno."...

..."Upravo ono što deluje nesavršeno zadivljuje nas i privlači. Kada vidimo kedar, nikada ne pomislimo: trebalo bi da su mu sve grane iste dužine. Pomislimo: kako je snažan."...

..."Mogu da unište grad, ali ne mogu da unište sve ono čemu nas je on naučio. Zato to znanje ne sme doživeti istu sudbinu kao i naše zidine, kuće i ulice."...

..."Ono što važi u ljubavi, važi i u ratu. Poraz u jednoj bici, ili gubitak svega što mislimo da posedujemo, donosi nam trenutke tuge. Ali kada ti trenuci prođu, otkrivamo nepoznatu snagu koja se krije u svakome od nas, snagu koja nas iznenađuje i zbog koje ćemo više poštovati sebe. Gledamo naokolo i kažemo sebi: "Preživeo sam." I radujemo se tim rečima.
Samo oni koji ne poznaju tu snagu kažu: "Izgubio sam." I rastuže se."...

..."Gazela jede travu, a nju jede lav. Nije stvar u tome ko je jači, već u tome kako nam Bog pokazuje ciklus smrti i vaskrsenja. A u tom ciklusu nema pobednika ni poraženih: samo etapa koja se mora ispuniti. Kada ljudsko srce to shvati, slobodno je i bez razmišljanja prihvata teške trenutke i ne dozvoljava trenucima slave da ga prevare.. I jedni i drugi će proći. Zameniće jedni druge. A ciklus će nastaviti sve dok se ne oslobodimo tela i ne susretnemo sa
 Božanskom energijom."...

..."Nije najgore pasti, već je najgore ne ustati."...

..."Poražen je samo onaj ko odustane. Svi drugi su pobednici."...

..."Porazu dođe kraj onda kada uđemo u novu bitku. Neuspeh nema kraja: to je životni izbor."...

..."Neka su blagosloveni oni koji se ne boje samoće. Neka se ne plaše sopstvenog društva, neka ne traže očajnički nešto čime bi se bavili, ili razonodili ili o čemu bi prosuđivali.
Jer onaj ko nikada nije sam, ne poznaje više samoga sebe.
A ko ne poznaje sebe  počinje da se plaši praznine.
Ali praznina ne postoji. U našoj duši se krije ogroman svet koji čeka da ga otkrijemo."...

..."Ništa na ovom svetu nije beskorisno u Božjim očima. Nijedan list koji pada sa drveta, nijedna vlas kose koja pada sa glave, nijedan insekt kojeg smo ubili jer nam je smetao.
Sve postoji s razlogom."...

..."Ne pokušavaj da budeš koristan. Pokušaj da budeš to što jesi: to je dovoljno i u tome je sva razlika. Ne hodaj ni brže ni sporije od svoje duše.
Jer ona je ta koja će ti pri svakom koraku pokazati u čemu je tvoja svrha.
Ponekad učešće u velikoj bici pomaže da se promeni tok istorije.
Ali ponekad se to postiže samo osmehom, bez povoda,
upućenim osobi sa kojom smo se slučajno mimoišli na ulici."...

..."Neprijatelj nije onaj ko stoji pred tobom sa mačem u ruci.
To je onaj koji stoji pored tebe, sa nožem skrivenim iza leđa."...

..."Najstrašnije od svih oružja jeste reč.
Ona uništava živote ne ostavljajući tragove krvi, ali njene rane nikada ne zaceljuju."....

..."Nauči nas da razlikujemo bitke koje nisu naše, bitke u koje nas guraju mimo naše volje i bitke koje ne možemo izbeći jer nam ih je sudbina isprečila na putu."...

..."Velika mudrost života je da možemo gospodariti stvarima koje su htele da im robujemo."...

..."Šta je uspeh? Kada možemo svake noći  mirne duše leći u postelju."...

..."Budite sa onima koji se ne boje da budu ranjivi, jer oni imaju poverenja u sebe, znaju da se svako u nekom trenutku saplete i na to ne gledaju kao na znak slabosti, već ljudskosti."...

..."Za većinu ljudi velikodušnost se sastoji samo u davanju. No primanje je takođe čin ljubavi. Dozvoliti drugome da nas usreći - to će i njega učiniti srećnim."...

..."Ne brinem se za sutrašnji dan, jer Bog je već tamo i čeka me."...

Pogledaj dom svoj, anđele...

..."Pogledaj dom svoj, anđele
I skini paučinu s očiju
Videćeš prizore potresne
Videćeš nesrećne i bolesne
Videćeš čemer, smrt i jad"...

Mnogo se tuge i bola nadvilo nad našim domom, Balkanom, ovih dana.

Poplavljeni su delovi Srbije, Bosne, Hrvatske...

Bujica je otela decu od roditelja, roditelje od dece,
kuće od svojih vlasnika, vlasnike od svojih ljubimaca,
žitelje od svojih gradova,
odnela mnoge  živote, uspomene, 

srušila mnogim ljudima snove i samo njihov  mikrosvet.

Dalje se mora nastaviti, iz parčića ponovo sastaviti. 

Neće biti lako, ali posle onolike kiše sunce jednom mora jače da zasija...

Tako su nas učili, tako piše u knjigama "starostavnim".

Posle velike kiše, na nebu se pojavi duga...

............................................................

Ja vam neću pisati poruke gde i kako možete pomoći nastradalima,

 jer sam sigurna da svi koji čitaju ovaj blog, to već jesu uradili, 

kako i koliko su mogli i da će to raditi i ubuduće jer obnova predstoji.

Ja vas neću zasipati slikama tuge i očaja koji nas je zadesio. I tu sam sigurna da su vam se tako jako urezale u memoriju, da vam se i sada grče mišići lica dok čitate i dok vas ja ovim postom podsećam. 

Ja ću sa vama podeliti par rečenica-citata za razmišljanje, koje su mi se izdvojile iz mora reči pročitanih ovih dana: 

"Neće biti opasno što nas na putu spasenja snalaze muke i nevolje. 

Biće opasno to, ako ne znamo zašto." P.P.

"Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam bio izgovor da budemo neljudi." P.P.

photo from facebook.com

Iz ove poplave nije izronila Jugoslavija,
već su izronili dobri i humani ljudi iz regiona,

 spremni da pomognu, 

i to celoj ovoj nesreći daje svetlost i jedinu pozitivnu konotaciju, koju treba negovati.

Kao duga koja svojom lepotom pleni i tera onog seljaka kome su sva polja pod vodom natopljena od kiše, koji očajno gleda svoju propalu pšenicu, ali u duginim bojama nalazi neku snagu i veru da će se izvući, da se ovo neće ponoviti, da će preživeti.

I nama se duga pojavila posle ovih strašnih padavina. 

U Kruševcu su snimljene tzv. dve duge. 

Mnogi su ih gledali ravnodušno jer kome je do duge, pa i do dve duge, kada se svet ruši.

Ja sam nakon  pojave ove duge nekako postala sigurna da nam se ovo više neće ponoviti.

Moramo da verujemo da ćemo se oporaviti.

Verujem i u to da smo na strašan način naučili neke stvari i da ćemo život još više ceniti, kako svoj, tako i tuđ, i da ćemo kao društvo sve uraditi da do ovakvih stvari ne dođe.

To je naša obaveza zarad budućih pokolenja.

Imam jaku želju da ovaj post  u ovim tužnim danima ima jednu makar malo pozitivnu konotaciju i zato ću podeliti sa vama jedan  "znak kraj puta" za nas "potopljene" narode, 

hrišćansku simboliku duge. 

 autor Nikola Arsenijević, stranica Kruševac na fb

1. Bog je blagoslovio Noja i njegove sinove i rekao im: „Rađajte se i množite se i napunite zemlju.

2. Neka vas se boje i neka pred vama strahuju sva stvorenja na zemlji, sva stvorenja koja lete po nebesima, sve što se miče po zemlji i sve morske ribe. U vaše je ruke sve to predato.

3. Sve životinje što se miču i što žive neka vam služe za hranu. Sve vam to dajem, kao što sam vam dao i svo zeleno bilje.

4. Samo ne smete jesti meso s njegovom dušom, to jest s njegovom krvlju.

5. A i vašu ću krv, vaše duše, tražiti. Tražiću je od svake životinje, i od svakog čoveka, od njegovog bližnjeg, tražiću čovekovu dušu.

6. Ko god prolije čovekovu krv, i njegovu će krv proliti čovek, jer je Bog po svom obličju načinio čoveka.

7. Rađajte se i množite se, neka vas bude mnogo na zemlji i napunite je.”

8. Zatim je Bog rekao Noju i njegovim sinovima:

9. „Evo, sklapam savez s vama i s vašim potomstvom posle vas,

10. I sa svim živim dušama koje su s vama, s pticama, sa stokom, sa svim drugim zemaljskim stvorenjima što su s vama – sa svim što je izašlo iz barke, sa svim stvorenjima na zemlji.

11. Sklapam savez s vama: Nikada više nijedno stvorenje neće izginuti od voda potopa, i nikada više neće biti potopa da opustoši zemlju.”

12. Bog je još rekao: „Ovo je znak saveza koji sklapam s vama i sa svim živim dušama koje su sa vama, za sve naraštaje, doveka.

13. Svoju dugu stavljam u oblak, i ona će služiti kao znak saveza između mene i zemlje.

14. I kad god navučem oblak nad zemlju, tada će se u oblaku pojaviti duga.

15. Ja ću se setiti saveza između mene i vas i svih živih duša svake vrste. I nikada više od voda neće nastati potop da uništi sva stvorenja.

16. Duga će se pojaviti u oblaku, i ja ću je videti i setiću se saveza koji će doveka trajati između mene i svih živih duša, svih stvorenja na zemlji.”

17. Bog je ponovo rekao Noju: „Ovo je znak saveza koji sklapam sa svakim stvorenjem na zemlji.”

. . .

http://www.readingconfetti.com/2011/10/noahs-ark-rainbow.html

Mika Antić o proleću, prirodi i sebi...

 Proleće

Sunce se, eno, kao vreteno nad gradom vrti i glavom klima. 

Sve je u meni danas šareno.

I u tebi je možda šareno. 

U nama svima šarenog ima. 

Bila je zima.

Prošla je zima.

Tu negde blizu, al ne znam gde je, vetar se topli, vrti i smeje,

čupka nam kosu i krošnje njiše. 

Bile su kiše.

Prošle su kiše. 

Sad sunce, eno, kao vreteno, ispreda gradom nešto zeleno

i miriše...

 Mika Antić, 

odlomak iz knjige "Plavi čuperak"

cvet jabuke

cvet kruške

" Prosto mi neprijatno kad vidim na nekoj slici 

nešto nedoslikano, a ne smem to da priznam 

ni drugima ni sebi, da ne ispadnem priglup. 

Ili kad čujem u pesmi gutljaj nedopevanog, 

pa se od toga zagrcnem i gorko mi u grlu, 

jer moram da progutam.

Za mene nauka nije nešto već naučeno, 

nego mučenje učenja mimo gotovih znanja.

Kad se nagnem nad cveće, znam da to nije miris,

već njegov zadihan pokušaj da razgovara sa mnom.

Kad se negnem nad potok, znam da to nije pena,

već njegov uspaničen pokušaj da me na nešto upozori.

Sve češće imam potrebu da menjam redosled zbivanja.

Da desno premeštam levo. 

Cedim boje iz belog. 

Vraćam mora u izvore.

Pravim od vetra klikere kao od plastelina.

Uopšte, tako se ponašam kao da sam ja priroda.

Ili da sam ja prirodi nekakva njena priroda."

Mika Antić

odlomak iz knjige " Hodajući na rukama"

čuvarkuća

samonikla lala

"Strahovite se visine kriju u niskim stvarima.

Strahovito je trajanje zgusnuto u trenucima 

i dostojanstvo u nečemu skromnom i nenametljivom. 

Eto, to su me učili da mislim i da osećam.

U glavi jednog cveta ima i blata i korenja, 

pa ipak miriše na svetlost i miriše na vetar. 

U jednoj kapljici meda ima i sunca i livada.

U jednoj kapljici kiše tinjaju okeani.

Svet se, u stvari, sastoji samo od naših razmišljanja.

Tako su mi govorili i ja sam verovao. 

Pa što sam posle toga u svojoj kristalnoj glavi uopšte imao razloga da negujem i sumnje? "

odlomak iz knjige "Hodajući na rukama"

Mika Antić

fotografije

moje dvorištance, Kragujevac, maj 2014.

Njeno cvetno veličanstvo - ruža...

Priča o ruži

Neki čovek je s ljubavlju uzgajao ružu. 

Pažljivo se brinuo o njoj i zalivao je. Pre nego što je procvetala on ju je pažljivo posmatrao. 

Video je da će se pupoljak uskoro otvoriti, ali je primetio trnje na stabljici i pomislio:

 „Kako može predivan cvet nastati iz biljke  s tako mnogo oštrog trnja?“
Ojeđen tom mišlju, čovek je zanemario ružu, uskratio joj vodu i pre no što se  ruža rascvetala – uvenula je.
Tako je i s mnogim ljudima.
U duši svakog čoveka nalazi se ruža. 

Bog je usađuje u nas prilikom rođenja među trnjem nedostataka. Mnogi ljudi gledaju sebe i vide samo trnje – nedostatke. Očajavaju, misleći da ništa vredno ne može proizaći iz njih. Nikad ne realizuju svoje potencijale kojima ih je Bog obdario. Oni sami ne mogu videti „ružu“ u svojoj duši. Potreban im je neko drugi da bi je pronašli u sebi.

Pomozi ljudima oko sebe da nadjačaju svoje nedostatke. 

To je karakteristika Božje ljubavi koju možemo udeliti svakome.
Ako pomogneš nekome da nađe „ružu“ u njegovoj duši, on će pobediti trnje.
I „cvetaće“ uvek… iznova…

Još jedna priča o ruži

poučne priče  su dela meni nepoznatih autora posredstvom google.com

fotografije ruža su u mom vlasništvu, sve su nastale u mom dvorištu, maja 2014.

...kiss from a rose...

Sedam strahova - Selvedin Avdić...

"Sedam strahova", Selvedina Avdića

poklon-knjiga od moje drage prijateljice, rodom iz Bosne, 

koja mi je skrenula pažnju na ovaj roman, i veliko joj hvala na tome.

Ako bih ga pokušala opisati u jednoj rečenici, rekla bih da je ovo brutalno realan roman koji ne liči ni na jedan koji sam pročitala, samim tim je dodatno upečatljiv uz sve ostale kvalitete koje poseduje.

 Tema je veoma mračna, rat u Bosni devedesetih, ali je baš zato i kroz fantastiku, 

mešanje sna i jave, prisustvo natprirodnih pojava, lakše svarljiva za čitaoca.

Baš kao što je i rat jedna strašna, čudna priča, gde se čovek stalno pita i štipa po obrazima, da li sanja ili ne, tako je i ovaj roman jedna priča koja strašno čudno počinje, traje i završava se.  Stalno je negde između ludila i razuma.. 

"Racio" se ovde povlači pred strašnim naletima "mračnih sila". 

Međutim, nikako nije bez doslednosti. 

Iako je priča "teška", ovaj roman nikako nije depresivan jer kroz njega sve vreme provejava specifičan bosanski smisao za humor sa mnogo metafore i sa dosta kontrasta koji nas slikovito 

drže budnim. 

Pratimo priču iz ugla jednog čoveka koji se zove Besim, koji živi u nekom srednjebosanskom gradu, (ne kaže se ime grada), koji odlučuje da posle depresivnih i usamljenih devet meseci provedenih u krevetu nakon što ga je žena napustila, ustane i krene "van". Upravo u to vreme na vrata mu dolazi lepa Mirna, ćerka njegovog nekadašnjeg sugrađanina, koji je nestao u ratu. Ona traži od njega pomoć da bi pronašla bilo kakve podatke o svom ocu, a nakon slučajno pronađenog očevog rukopisa u biblioteci u Švedskoj gde njen nestali otac piše o onome o čemu svi u tom kraju ćute, o njegovom susretu sa perkmanom, duhom, o strašnoj braći Pegaz, momcima koje je rat "proslavio" udahnuvši im mitološka krila i jezivu moć.

Te beleške  menjaju i pokreću našeg naratora da krene u istraživanje...

Potraga za nestalim Aleksom svakim danom otvara nove pukotine i donosi nove mračne tajne "podzemnog" sveta, a naš Besim od tih krhotina  sklapa mozaik,  i kroz jednu strašnu priču, on nam priča   o jednom strašnom vremenu i strahovima . 

Iako narator nikoga ne osuđuje, jedno od ključnih pitanja je  pitanje krivice, a nameće se zaključak ~ svi su krivi, niko  nije nevin, čak su i golubovi svesni svega, pa se nenormalno plaše ljudi, čak i u mirnim vremenima.

Mnogo puta ćete se ježiti, ali sam sigurna da ćete je u dahu pročitati i nećete nikada zaboraviti. 

tuzla. danas. info

Muzička podloga  koja u mojim mislima prati ovaj roman je predivna pesma "Romana", 

čije nam delove narator citira u više navrata, te zato je postavljam i ja, da ugođaj bude potpun...

Odlomci

28. juli 1993.

..."Alah je načinio ovaj svijet tako da se on svidi pametnom sedmogodišnjem dječaku. 

To mi je rekao Ahmed kada sam napuštao njegovu kancelariju. Mislim da je najviše truda uložio u jutra. Kako sam samo voleo jutra!"...

..."Sve su stvari po svojoj prirodi crne, mijenjaju se tek kada ih izložiš svjetlu. Zbog toga je Leonardo svaku svoju sliku  počinjao premazom crne boje."...

..."Poznavao sam je površno, u ona prijeratna vremena, kada sam mnogo ljudi tako poznavao. Razgovarali smo samo nekoliko puta. Voljela je slikarstvo i mislim da smo uglavnom o tome pričali. Ne znam kako mi je to uspijevalo, jer nisam neki ekspert na tu temu. Mora da su ljudi koje je sretala znali još manje, jer je s oduševljenjem ispraćala svaku moju primjedbu ili neki labav zaključak. Onda je nestala, u ratu. Nisam ni uočio kad je otišla. Sve je lako nestajalo u to vrijeme - ljudi, navike, predmeti, običaji, mnoge riječi... Mijenjao se grad, skoro sasvim. Navikavao sam se na odlaske ljudi, nekako lako, kao što sam kao normalnu pojavu usvojio nedostatak hrane, vode, struje... Kako iz mog života nestane Čoka pašteta, tako uočim da nema ni nekog prijatelja koji ju je volio. "...

..."Najdeblji strah, masniji čak i od straha od smrti je strah od budućnosti. U našem gradu je toliki da bi ljudi najradije zauvijek ostali u jednom danu."...

..."Previše je bilo straha. Za sto života. U životu se, nekako, sve svede na ljubav i na strah. Nema ničega izvan toga. Sve zlo dolazi iz straha, ratovi budu iz straha, ratno zlo iz poniženja, a poniziti se daju oni koji se boje. Ja nemam više razloga za strah. Kada čovjek dotakne dno, nema drugog puta nego da se vrati natrag."



..."Strahovi su kao vampiri, dolaze kada ih najviše pominješ."...


" Piće jeste skupo, ali inače smatram da nešto ozbiljno nije u redu sa zemljama u kojima je alkohol jeftin."


..."Kažu da mozak u snu liči na grad noću, neke funkcije ne rade, a druge su izuzetno aktivne."...

..."Pisao sam za tog drugog. Za mog nepoznatog čitaoca ili čitateljicu. Siguran sam da ga imam, jer sve što se napiše jednom mora biti pročitano, svaka rečenica stvori se da bi se zaveo čitalac, niti jedno slovo na svijetu nije napisano s drugom namjerom."...

Konstantin - Ivan Ivanji...

www.laguna.rs

Pisci knjiga o istorijskim ličnostima, često u svom zanosu, znaju da preteraju i da zbog neke lične simpatije skoro potpuno iskrive istorijske činjenice i da tako neku "veliku" istorijsku ličnost predstave u skroz drugačijem svetlu od onog u kom je "sijala". To je umetnička sloboda, i takve knjige mogu biti  veoma interesantne i dobro napisane, ali ne može se reći da su baš verodostojne. 

Godina 2013. za hrišćane je bila  godina proslave jubileja 1700 godina od objave Milanskog edikta cara Konstantina. Mnoge izdavačke kuće su dale svoj doprinos toj proslavi, baš kao i mnogi autori, pa su se pojavila nova i neka ponovljena  književna izdanja,  koja obrađuju život cara Konstantina. Jedno od takvih je i reizdanje  knjige "Konstantin" Ivana Ivanjija , objavljene prvi put 1988. godine.

Sad već nakon podosta pročitanih knjiga i tzv. životopisa iz raznih "pera", a o "našem", a svetskom caru Konstantinu, mogla bih da kažem  hipotetički, da i kad bi,  nekim slučajem, sve knjige o Konstantinu nestale, da sve ostane na Ivanjijevom "Konstantinu",  bilo bi dovoljno.

Ne mogu a da se ne zapitam zašto je ova knjiga imala tek sada drugo izdanje.  

Možda se pravi čitaoci ove knjige tada još nisu rodili

 ili još nisu naučili da čitaju, pa su rasli od 1988. - 2013. :)...

Iz  mog skromnog čitalačkog zapažanja, autor je veoma kvalitetno i slojevito opisao život i vladanje Konstantina Velikog, bez neke ostrašćenosti koja je karakteristična za najveći broj knjiga ovog tipa. Veoma brižljivo filtrirane najverodostojnije istorijske činjenice povezane su veoma vešto sa naručenim, zapisanim Konstantinovim životopisima,  tako da je  Ivan Ivanji   uspešno prikazao realne mogućnosti toga vremena u kojima je car mogao da živi.  Oseća se da je knjiga nastala nakon mnogo temeljitog traganja i sa obimnim istorijskim znanjem o vremenu i prilikama o kom se piše. 

Između ostalog, Ivan Ivanji je autor tzv. trilogije o rimskim imperatorima - kroz tri knjige, 

prva o Dioklecijanu 1973. , druga o Konstantinu 1988. i treća o Julijanu 2008.

Ako bih u jednoj reči opisala ovu knjigu bila bi to reč: racionalna...

Ono po čemu se knjiga izdvaja od sličnih: autor vešto razdvaja legende od istorijske istine.

Iz ove knjige možda nećete izvući previše rečenica-citata, ali ćete u celosti pamtiti fabulu. Takođe, možete shvatiti da ste pored nekih mesta u Rimu prošli a da npr. niste znali da se baš tu, gde ste mogli da svratite nalaze ostaci Konstantinove palate ili sarkofag sa moštima njegove majke sv. Jelene i oca Konstancija Hlora. U tom slučaju, sledeći put kad budete u Rimu možete da posetite carski mauzolej pri Crkvama Sv. mučenika Petra i Marcelina. 

 

porfirni sarkofag

source: http://www.romeartlover.it/Vasi50b.html

Saznaćete takođe da je praznovanje nedelje kao sedmog dana za svetkovanje kod hrišćana, upravo ustanovio (zakonom regulisao) car Konstantin, šta je sve  žrtvovao zarad održanja na vlasti, kako se prilagođavao novinama i novim doktrinama. 

Na kraju, svaki će čitalac sam, na osnovu svojih osećaja, doneti subjektivni sud o caru  Konstantinu Velikom, rimskom sinu sreće iz Mezije. 

Šta god zaključili, nikako nećete ostati ravnodušni.

Konstantin Veliki, statua u Vitlejemu,

livescience.com

Odlomci

..."Ko ljudsku prirodu ne poznaje ne može postati vladar."...

..."Ko ne ume da sredi odnose u krilu sopstvene porodice, svakako neće moći da uspostavi red u Imperiji."...

..."Moraš da razdvojiš supružnika i vladara u sebi. Kao čovek imaš pravo da budeš srećan.
Car ne može biti srećan."...

..."Posle svakog uzletanja neminovan je jednog dana i pad."...

..."Ovaj grad nikako da zaista oživi, a to je zato što je veštački stvoren.
Gradovi treba da rastu sami. "...

..."I razgovor je gotovo umetničko delo, ili je sličan dvoboju, rvanju, pesničenju, bacanju diska, koplja, utrkama kola i konja... Bez dostojnog partnera nema pravog rezultata. Rekao bi čovek da disk možeš baciti sam, nije da ne možeš, sklad pokreta nogu, ruku, ramena, celog tela, držanje glave ne zavisi od toga ko te gleda... A nije tako! Tek kad je suparnik dobar skoro kao ti uspećeš sebe da prisiliš na mobilisanje svih snaga."...




..."Orao je na nebu u svom elementu, a pastrmka u vodi.
Samo se čovek stalno kreće iz jednog elementa u drugi i natrag,
stremi uvis iako nema krila, pliva od izvora ka svom ušću iako peraja nema."..

source: pbase.com

Znamenje anđela...

https://www.laguna.rs/n2257_knjiga_znamenje_andjela_laguna.html

Nakon bestselera "Konstantinovo raskršće" i "Duge noći i crne zastave", 

autor Dejan Stojiljković

 oraspoložio je ljubitelje tzv. istorijskih trilera svojom trećom knjigom

 pod nazivom 

"Znamenje anđela".

Rimski cezar Galerije, veoma poznat po masovnom progonu hrišćana, u istom trenutku u svom pohodu na Persiju u redovima svoje vojske ima trojicu vojnika, koji će pružajući otpor ustaljenim pravilima toga vremena, promeniti tok sudbine svih hrišćana u Rimskom carstvu: 

Georgije, rimski general iz Kapadokije, 

Dimitrije tribun iz Soluna, 

i Konstantin, sin Konstancija Hlora, Galerijevog suvladara..

 Neki će od njih postradati mučenički zbog svog priznanja da su Rimljani i hrišćani, a ono što im je zajedničko sem da su živeli u isto vreme, je da će sva trojica kasnije postati hrišćanski sveci: 

sv. Đorđe, sv. Dimitrije i sv. car Konstantin, 

koje Srpska Pravoslavna crkva i vernici  slave.

Ova knjiga vodi nas od  Jermenije, Kapadokije, Egipta, Soluna, Naisusa, Mezije, Singidunuma, do Trira, današnjeg Milana, do nekadašnje Nikomedije u blizini današnjeg Istanbula, 

takoreći od Rima do Novog Rima - Konstantinopolja. 

Spletke, bitke, ljubavi, mržnje, čuda, prijateljstva, smrti i  rađanja novog carstva na temeljima dotadašnjeg dotrajalog Rimskog.

Nekako centralna figura ili ona koja ostavlja najjači utisak je priča o neobičnom, smelom, kontradiktornom Konstantinu, prvom rimskom caru koji je zvanično priznao hrišćanstvo, 

o načinu kako je osvojio Rim, kako je doneo versku toleranciju u svoje carstvo, o njegovim ljubavima i stremljenjima u životu. 

"Znamenje anđela", knjiga u kojoj su istorijske činjenice u nenametljivoj skladnoj kombinaciji sa piščevom imaginacijom, pa se čita u dahu.

Sve pohvale autoru na tom umeću da nas u isto vreme informiše o istorijskim događajima,  uzbudi, uplaši, i natera da se zamislimo i da sami nastavimo da čitamo dalje na ovu temu..

Odlomci

..."Za svaku stvar koju vidite na ovome svetu, zadužen je po jedan anđeo."...

Sveti Avgustin, Osam pitanja

..."Kada budeš učinio, dečače, shvatićeš da u tome nema ničeg uzvišenog. Naš Bog ne traži krvne žrtve, niti žrtve paljenice... Ne...Najveća žrtva koju mu možeš prineti jeste skrušeno srce i čestit život...I ne zavaravaj se...To nije mala žrtva."...

..."Nema opravdanja, nema izgovora, postoji samo dužnost. S njom se rađaju i umiru patricijski sinovi. Dužnost da se bude odan, dužnost da se poštuju običaji, dužnost da se štiti porodična čast."...

..."Jedna strana mača razlikuje se od druge samo po tome što još nije okrvavljena. Tako je i sa svetom."...

..." A zlom zlo nećeš pobediti, kao što oganj ognjem nećeš uništiti, već vodom."

Sveti Jovan Kronštatski

..."Amor omnia vincit."...

- Ljubav sve pobeđuje- , stih iz Vergilijeve "Pastirske pesme"

 ..."Reći ćeš da je to naivno. Ali, zar biti naivan nije privilegija dobrih ljudi...

Onih koji su odlučili da ne gledaju u tamnu stranu života, kako bi sačuvali razum i dušu."...

..."Šta su crkve, gospodaru? Ljudi ili građevine? - upita ona. 

- Naš  Gospod rekao je da je njegova crkva tamo gde su dvoje zajedno u Njegovo ime. -

- Hoćeš da kažeš da novac ne treba trošiti na zidanje crkava - iznenađeno će on. 

- Ne, hoću da kažem da... nisu važne kupole i zidovi ... već praznina između njih. To je ono u nama što valja ispuniti. A ta se praznina jedino verom može ispuniti. Ničim drugim."

..."Ti nećeš morati da umreš za njega... Ti ćeš za njega morati da živiš. A to je mnogo teže."...

..."Ako me ovaj Rim ne želi, - reče - ja ću sebi sagraditi novi."...

..."Nebo se ne osvaja ognjem i čelikom, nebo se osvaja vrlinom."...

..."Duša ima boju čovekovih misli."...

Marko Aurelije

..."Vojnik podiže svitak koji je držao u ruci i razmota ga. Konstantin je jasno mogao da vidi znak iscrtan na njemu. Dva spojena prstena ... sa krilima. Tren potom ti se prstenovi, poput velikih točkova, zavrteše...Konstantin oseti kako u glavi počinje nešto bolno da mu pulsira...Prstenovi su se vrteli sve brže i brže... a krila na njima ... kao da su oživela.

 Negde u daljini iz bedema magle izroniše stoletna crna brda, nebo iznad njihovih tamnih vrhova prekrivenih snegom zaparaše munje. Novi znak tad se ocrta na svitku koji je držao tribun: 

dva prepletena grčka slova  - "X i P". (Chi Rho (/ˈkaɪ ˈroʊ/)

Pod ovim znakom pobedićeš!☧