Sedam strahova - Selvedin Avdić...

"Sedam strahova", Selvedina Avdića

poklon-knjiga od moje drage prijateljice, rodom iz Bosne, 

koja mi je skrenula pažnju na ovaj roman, i veliko joj hvala na tome.

Ako bih ga pokušala opisati u jednoj rečenici, rekla bih da je ovo brutalno realan roman koji ne liči ni na jedan koji sam pročitala, samim tim je dodatno upečatljiv uz sve ostale kvalitete koje poseduje.

 Tema je veoma mračna, rat u Bosni devedesetih, ali je baš zato i kroz fantastiku, 

mešanje sna i jave, prisustvo natprirodnih pojava, lakše svarljiva za čitaoca.

Baš kao što je i rat jedna strašna, čudna priča, gde se čovek stalno pita i štipa po obrazima, da li sanja ili ne, tako je i ovaj roman jedna priča koja strašno čudno počinje, traje i završava se.  Stalno je negde između ludila i razuma.. 

"Racio" se ovde povlači pred strašnim naletima "mračnih sila". 

Međutim, nikako nije bez doslednosti. 

Iako je priča "teška", ovaj roman nikako nije depresivan jer kroz njega sve vreme provejava specifičan bosanski smisao za humor sa mnogo metafore i sa dosta kontrasta koji nas slikovito 

drže budnim. 

Pratimo priču iz ugla jednog čoveka koji se zove Besim, koji živi u nekom srednjebosanskom gradu, (ne kaže se ime grada), koji odlučuje da posle depresivnih i usamljenih devet meseci provedenih u krevetu nakon što ga je žena napustila, ustane i krene "van". Upravo u to vreme na vrata mu dolazi lepa Mirna, ćerka njegovog nekadašnjeg sugrađanina, koji je nestao u ratu. Ona traži od njega pomoć da bi pronašla bilo kakve podatke o svom ocu, a nakon slučajno pronađenog očevog rukopisa u biblioteci u Švedskoj gde njen nestali otac piše o onome o čemu svi u tom kraju ćute, o njegovom susretu sa perkmanom, duhom, o strašnoj braći Pegaz, momcima koje je rat "proslavio" udahnuvši im mitološka krila i jezivu moć.

Te beleške  menjaju i pokreću našeg naratora da krene u istraživanje...

Potraga za nestalim Aleksom svakim danom otvara nove pukotine i donosi nove mračne tajne "podzemnog" sveta, a naš Besim od tih krhotina  sklapa mozaik,  i kroz jednu strašnu priču, on nam priča   o jednom strašnom vremenu i strahovima . 

Iako narator nikoga ne osuđuje, jedno od ključnih pitanja je  pitanje krivice, a nameće se zaključak ~ svi su krivi, niko  nije nevin, čak su i golubovi svesni svega, pa se nenormalno plaše ljudi, čak i u mirnim vremenima.

Mnogo puta ćete se ježiti, ali sam sigurna da ćete je u dahu pročitati i nećete nikada zaboraviti. 

tuzla. danas. info

Muzička podloga  koja u mojim mislima prati ovaj roman je predivna pesma "Romana", 

čije nam delove narator citira u više navrata, te zato je postavljam i ja, da ugođaj bude potpun...

Odlomci

28. juli 1993.

..."Alah je načinio ovaj svijet tako da se on svidi pametnom sedmogodišnjem dječaku. 

To mi je rekao Ahmed kada sam napuštao njegovu kancelariju. Mislim da je najviše truda uložio u jutra. Kako sam samo voleo jutra!"...

..."Sve su stvari po svojoj prirodi crne, mijenjaju se tek kada ih izložiš svjetlu. Zbog toga je Leonardo svaku svoju sliku  počinjao premazom crne boje."...

..."Poznavao sam je površno, u ona prijeratna vremena, kada sam mnogo ljudi tako poznavao. Razgovarali smo samo nekoliko puta. Voljela je slikarstvo i mislim da smo uglavnom o tome pričali. Ne znam kako mi je to uspijevalo, jer nisam neki ekspert na tu temu. Mora da su ljudi koje je sretala znali još manje, jer je s oduševljenjem ispraćala svaku moju primjedbu ili neki labav zaključak. Onda je nestala, u ratu. Nisam ni uočio kad je otišla. Sve je lako nestajalo u to vrijeme - ljudi, navike, predmeti, običaji, mnoge riječi... Mijenjao se grad, skoro sasvim. Navikavao sam se na odlaske ljudi, nekako lako, kao što sam kao normalnu pojavu usvojio nedostatak hrane, vode, struje... Kako iz mog života nestane Čoka pašteta, tako uočim da nema ni nekog prijatelja koji ju je volio. "...

..."Najdeblji strah, masniji čak i od straha od smrti je strah od budućnosti. U našem gradu je toliki da bi ljudi najradije zauvijek ostali u jednom danu."...

..."Previše je bilo straha. Za sto života. U životu se, nekako, sve svede na ljubav i na strah. Nema ničega izvan toga. Sve zlo dolazi iz straha, ratovi budu iz straha, ratno zlo iz poniženja, a poniziti se daju oni koji se boje. Ja nemam više razloga za strah. Kada čovjek dotakne dno, nema drugog puta nego da se vrati natrag."



..."Strahovi su kao vampiri, dolaze kada ih najviše pominješ."...


" Piće jeste skupo, ali inače smatram da nešto ozbiljno nije u redu sa zemljama u kojima je alkohol jeftin."


..."Kažu da mozak u snu liči na grad noću, neke funkcije ne rade, a druge su izuzetno aktivne."...

..."Pisao sam za tog drugog. Za mog nepoznatog čitaoca ili čitateljicu. Siguran sam da ga imam, jer sve što se napiše jednom mora biti pročitano, svaka rečenica stvori se da bi se zaveo čitalac, niti jedno slovo na svijetu nije napisano s drugom namjerom."...