четвртак, 15. мај 2014.

Mika Antić o proleću, prirodi i sebi...




 Proleće


Sunce se, eno, kao vreteno nad gradom vrti i glavom klima. 
Sve je u meni danas šareno.
I u tebi je možda šareno. 
U nama svima šarenog ima. 
Bila je zima.
Prošla je zima.
Tu negde blizu, al ne znam gde je, vetar se topli, vrti i smeje,
čupka nam kosu i krošnje njiše. 
Bile su kiše.
Prošle su kiše. 
Sad sunce, eno, kao vreteno, ispreda gradom nešto zeleno
i miriše...
 Mika Antić, 
odlomak iz knjige "Plavi čuperak"






cvet jabuke

cvet kruške







" Prosto mi neprijatno kad vidim na nekoj slici 
nešto nedoslikano, a ne smem to da priznam 
ni drugima ni sebi, da ne ispadnem priglup. 
Ili kad čujem u pesmi gutljaj nedopevanog, 
pa se od toga zagrcnem i gorko mi u grlu, 
jer moram da progutam.

Za mene nauka nije nešto već naučeno, 
nego mučenje učenja mimo gotovih znanja.
Kad se nagnem nad cveće, znam da to nije miris,
već njegov zadihan pokušaj da razgovara sa mnom.
Kad se negnem nad potok, znam da to nije pena,
već njegov uspaničen pokušaj da me na nešto upozori.

Sve češće imam potrebu da menjam redosled zbivanja.
Da desno premeštam levo. 
Cedim boje iz belog. 
Vraćam mora u izvore.
Pravim od vetra klikere kao od plastelina.
Uopšte, tako se ponašam kao da sam ja priroda.
Ili da sam ja prirodi nekakva njena priroda."
Mika Antić
odlomak iz knjige " Hodajući na rukama"

čuvarkuća




samonikla lala








"Strahovite se visine kriju u niskim stvarima.
Strahovito je trajanje zgusnuto u trenucima 
i dostojanstvo u nečemu skromnom i nenametljivom. 
Eto, to su me učili da mislim i da osećam.

U glavi jednog cveta ima i blata i korenja, 
pa ipak miriše na svetlost i miriše na vetar. 
U jednoj kapljici meda ima i sunca i livada.
U jednoj kapljici kiše tinjaju okeani.
Svet se, u stvari, sastoji samo od naših razmišljanja.
Tako su mi govorili i ja sam verovao. 

Pa što sam posle toga u svojoj kristalnoj glavi uopšte imao razloga da negujem i sumnje? "

odlomak iz knjige "Hodajući na rukama"
Mika Antić



fotografije
moje dvorištance, Kragujevac, maj 2014.

5 коментара:

  1. Анониман15. мај 2014. 01:53

    Hvala draga Tina,sa tvojim recima se plovi prolecnom valovima....:)))
    Ana

    ОдговориИзбриши
  2. Čekam taj trenutak da "Sad sunce, eno, kao vreteno, ispreda gradom nešto zeleno
    i miriše..."Hvala ti za rečju oslikanim jutrom.
    Cale

    ОдговориИзбриши
  3. Divne cvjetove imaš u dvorištancu! A Mika je grande, njegovi stihovi su lijek za dušu!

    ОдговориИзбриши
  4. Mika je nešto posebno.
    A proleće baš nepredvidivo, neuhvatljivo.

    ОдговориИзбриши