Dečija nedelja 2013. godine...

 Svake godine početkom oktobra u celom svetu se tradicionalno  obeležava  tzv. Dečija nedelja.

Ovogodišnja ''Dečija nedelja'' u Srbiji  se obeležava od 7. do 13. oktobra pod sloganom:

 ''Slušajte mama i tata želim sestru il' brata''.  

Tema je odgovorno roditeljstvo i ljubav prema deci, skretanje pažnje na potrebe i prava dece u porodici, društvu i lokalnoj zajednici, na njihova prava da odrastaju u što boljim uslovima, na jednake šanse za razvoj i ostvarenje svih njihovih potencijala, podržavanje volonterskog i stručnog rada odraslih sa decom, pokretanje novih akcija od velikog značaja za decu i njihov razvoj.

U školama, vrtićima, svim ustanovama koje rade sa decom i za decu, na neki način  se obeležava ova nedelja kroz razne sadržaje - stvaralačke aktivnosti - 

priredbe, radionice, kreativnu igru i pesmu, takmičenja.

Kroz ovaj post koji pravimo moj sin i ja, on vrši odabir svojih fotografija, ja pišem i postujem, i tako učestvujemo u ovoj akciji, na način koji umemo i volimo.

 

 

 

Ja se uvek setim jedne rečenice koju je moja omiljena nastavnica srpskog jezika često govorila, a koja mi se uvek sviđala i kojom se vodim u svom roditeljstvu:

 

 

''Postoje dve stvari kojima roditelji treba da nauče svoju decu:

da čvrsto stoje na zemlji i da lete.'' 

 

Dete u kuhinji

 

 

 Divna stvar za svakog roditelja, (pogotovo onog ko kuva) je kada dete voli da jede raznovrsnu hranu, voli da proba nešto novo, ne smeta mu gde će jesti, ili ko će je kuvati. Ali kada nije takva situacija? Kada dete ne uživa u jelu, nema apetit i ručkove smatra dosadnim, šta učiniti da ono promeni svoj stav, a da nije prisila.

Pošto konkretno govorim o svom primeru, tj. o mom sinu koji ima 4 godine (čisto da se zna o kom uzrastu pišem) koji je skoro uvek bio ''zloješan'', kako je to definisala moja baba, mi smo primenili jedan metod koji je dao neke povoljne rezultate - uključili smo ga u proces spremanja hrane.

 Elem, on i nije baš dete koje je uvek bilo lako lako nahraniti.  Izuzetno je probirljiv, ono što mu se vizuelno ne dopadne, nikada ne bi ni probao, a kamoli pojeo. Pošto sada uživa u kuhinji, voli da učestvuje u spremanju svakog jela, i onda takvo jelo koje je i on spremao, mnogo lakše pojede.Tako da smo ovim uključivanjem njega u proces pripreme hrane, za početak one koju on voli, a potom i one koju ne voli, uspeli u nameri da počne da jede mnogo više namirnica, da bude opušteniji jer tačno zna koji su sastojci u jelu i da se oseća važno jer je učestvovao u kuvanju.

Pošto mu je vizuelna privlačnost veoma važna, onda smo uveli praksu da to što spremimo  dobije neki lep oblik,  srce ili šešir, oči, osmeh, ili ga na kraju pretvorimo u našeg prijatelja Smeška, da mu stavimo oči od lešnika npr. ili jajeta, ili usta od neke voćkice i slično, tako se mnogo lepše jede i duže pamti ukus  uz  osmeh, naravno. :)

 

valja kuglice od testa

pravi carsku pitu

pravi krofnice

mimoza salata sa Smeško cvetićem

rafaelo kuglice sa očima od lešnika i ustima od nektarine

kolač sa jabukama u obliku srca

Dete koje želi da bude ''veliko''

ili razne razvojne faze

 

 

 

 

 

Poznato je da deca vole da se identifikuju sa odraslima iz svog okruženja, ili nekim likovima iz crtaća, sa televizije, iz komšiluka i slično.

To je sasvim prirodno, i u tome ih ne treba sputavati, niti u tome gledati pak neko posebno obeležje njihovog budućeg života ili profesija. To su samo razvojne faze, dečija mašta,  radoznalost i želja da vide kako bi oni izgledali da su tako odrasli i da se time bave. Jovan je imao mnogo takvih simpatičnih i manje simpatičnih faza (od pekara, profesora Koste Vujića, do policajca Gegavog, crnog nindže iz  Nindžaga i tu još mnogih likova.)

Uglavnom, su sve te faze posle nekog vremena, par meseci, zamenjene novim likovima i tako rastemo i dalje u istom ritmu.

Ono što se konstantno provlači kao ljubav koja ne prolazi sve vreme je slikanje (škrabanje, mazanje bojama itd.) i ljubav prema životinjama, naročito prema konjima koje jaše od 2 godine. Sve on bude na neko vreme, ali uvek se odlučno vrati na isto: ''Ma neću biti oktonaut (npr.), biću lekar za životinje (veterinar)!''

Ma naravno, bićeš ono što ti budeš želeo, voleo i mogao - šta god to bilo, kažem ja i zaista tako mislim. :)

 

 

ovde je želeo da bude profesor Kosta Vujić, nikako bez crnog šešira :)

 

 

 

 

zatim vulkanizer i majstor za popravke razne (gospodin Iskra iz Nodija)

ovde ima kapu kao sultan :D

sportska faza

faza: biću košarkaš, ili trener kao moj tata ;)

muzička faza: sviram klavijature i sve što  liči na gitaru...

pravljenje piknika kao što to čini porodica Pepe Praseta

naučna faza, pručavanje životinja

faza zvana: puzzle

a da budem malo policajac kao gosn. Gegavi i da kažem: ''Stanite u ime zakona!''

sreća, sreća, radost - jašem konja kao džokej

slikarska faza, koja još uvek traje

ma izlečiću ti to uvce, Sami - ja sam doktor za životinje :)

Dete u prirodi

 

 

 

Deca ipak najviše uživaju u prirodi, bez obzira na vremenske prilike, oni vole da je oko njih širina, da nema ograničenja, automobila koji  prolaze, šahtova poluotvorenih ( pa mora neko da ih drži za ruku i stalno upozorava). 

Gde to ima? Pa na selu!

Tamo ima livada, divnog voća i povrća, bezbroj mogućih aktivnosti i funkcija koje oni sami sebi odmah dodele - pa čupaju travicu, sakupljaju jabuke, beru papriku, paradajz, grožđe. S obzirom, da smo suprug i ja ''gradska'' deca, tako i naše dete nema ''svoje'' selo gde bi odlazilo bar vikendom, nego samo   rođačka sela gde ređe odlazimo. Pod uticajem zapadnjačke terminologije iz crtanih filmova, on selo ne zove ''selo'', nego farma. Kad stignemo  na ''farmu'' njegove prababe Rade, treba mu vremena da se navikne da je ovde prljanje sasvim normalno i prihvatljivo. Ovde može da se šljapka po blatnjavim baricama, jer jedino tako negde može da se prođe i stigne, ovde ima širokih livada, trava je mekana i čista za valjanje (nema stakla i opušaka na livadi), ako nešto ubereš u baštici, to možeš odmah i da probaš jer nije prskano, ima puno životinja koje možeš da hraniš i da ti one zauzvrat daju mleko ili jaja. Kako onda ne bi dete uživalo i želelo da bude farmer...

 

rutevačka paprika najslađa na svetu

naša rođaka MIlena , malo veća od struka babine paprike

trčanje kroz baštu

''džinovski'' paradajz jabučar

 

 

 

 

Kreativna jesen u toplini svog doma

 

 

I za kraj ovog posta posvećenog deci, 

mom detetu, roditeljima, svima onima koji vole i rade sa decom,

dečijoj nedelji 2013.

jedan mali predlog šta da uradite sa šišarkama ili lišćem, a da dete i vi uživate u radu.

Ideja na internetu ima mnogo, (npr. na sajtu)  ), a vi samo pripremite materijal - četkice, malo vode,  akrilne boje i lepak.

buba Ćubana od lišća

 

 

 

obojene šišarke :)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 DETE
(Ljubivoje Ršumović)

Dete nije dete
Igračka za strine i tete
Dete je dete
Da ga volite i razumete

Nećete mi verovati
I veliki pesnik Gete
Nekada je bio beba
I veoma nemirno dete

Brkati hajduk Veljko
Što je zlotvoru prašio pete
U početku je sisao palac
I bio nemoguće dete

Junaci kosmosa
Što lete na druge planete
Prvo su sedeli na nošama
A posle su seli u rakete

Dete nije dete
Igračka za strine i tete
Dete je dete

Da ga volite i razumete

 

 

 

 

 

 

Kako se vi kreativno zabavljate sa vašom decom, 

da li imate neke trikove pri hranjenju, 

kako ih motivišete da urade nešto gde već imaju neku neosnovanu odbojnost,

koja je vaša vodilja u roditeljstvu?

Volela bih da mi odgovorite na neko od ovih pitanja, 

ovo može važiti i za one koji još nisu roditelji  da razmisle kako bi oni radili sa svojom decom.