Popodne u Trstu...

Nakon sunčanog prepodneva na slovenačkom primorju, tačnije u Piranu, sasvim neočekivano postavši svesni opojne blizine Italije, u jedan glas odlučismo da moramo popodne provesti u Trstu.

Od trenutka odluke do realizacije delilo nas je pola sata udobne vožnje. 

Pred nama se ukazao veliki, moderan grad, sa širokim bulevarima, elegantnim palatama predivnih fasada, arhitekturom koja je pomalo od venecijanske i bečke, prostranim trgovima, mnoštvom radnji i uveliko ubrzanim tempom života koji je tipičan za veće gradove.

Sve to nisam očekivala.. Mislila sam da je to neki gradić sa pet ukrštenih uskih ulica i načičkanim radnjama. Zato sam se prijatno iznenadila ugledavši jedan uređen, poveći grad razmešten uz more i  raširen na brdu San Giusto, gde je i istoimeni dvorac sa kog je pogled na more i gradsko jezgro,  malo je reći, veličanstven.

Trst je nama iz Yuge , poznat kao mesto gde su se naši roditelji oblačili u sretna vremena, ali  ta sretna vremena  nisu potrajala dovoljno dugo da bismo i mi išli sa njima.

Tek, vremena se menjaju, nije šoping jedini razlog zbog kog bi se putovalo, ili zadržalo u Trstu.

Danas je Trst univerzitetski grad, grad osiguranja- svetsko središte kompanije Generali je upravo tamo.

Trst je najpoznatiji u Italiji po svojoj kafi. Luka Trst je prema prometu kafe jedna od vodećih. Poznata „Illy Caffe“ dolazi upravo iz Trsta, a istovremeno snabdeva 40% italijanske industrije kafe.
Prosecco, italijansko penušavo , najčešće suvo  belo vino, svoje ime duguje selu na brdu iznad Trsta, gde se veruje da je ovo grožđe nastalo.  Sada se najviše gaji u regionu Veneto , i na brdima Treviza. Veruje se da je Prosecco prvi put napravljen  u rimsko doba , kao vinum pucinum u čast  Plinija Starijeg. To je svakako jedna od najstarijih sorti grožđa u Italiji i u trideset najznačajnijih od 2000 vrsta grožđa ukupno u svetu.Odlična jeftinija zamena za šampanjac, glavni sastojak Belini i drugih koktela.

  Ovo je glavni grad autonomne pokrajine
Friuli-Venezia Giuila. 

Ima najmanju provinciju u Italiji koja se prostire na 84 kvadratna km, i 260.000 stanovnika.

Trst je većim delom izgrađen austrijskim kapitalom, da bi poslužio kao južna luka Habzburške monarhije. Nakratko je zasenio Veneciju kao jadransku severnu luku, ali njegovom vrhuncu došao je kraj 1918. godine, kada je konačno postao italijanski i kada se ispostavilo da, uprkos svim dobrim namerama, Italija nema ekonomsku primenu za njega. Nakon toga je imao dugi period bez nekog većeg značaja.

Šarm italijanskih uskih uličica  Cavane, karakterističnog  starog dela grada pomešan sa habsburškim geometrijskim redom i širinom u redu ulica dela grada pod imenom “Borgo Teresiano”; daje ovom gradu jedan poseban šarm i čine ga nekako jedinstvenim. Ovde su se sreli  neoklasicizam, secesija, eklektični i barokni stil skladno se nadopunjujući, kao i rimske ruševine i građevine iz 18. veka.

Baš kao što se može zaključiti gledajući geografski položaj ovog grada na karti, tako  i uživo možemo se uveriti da je ovaj grad raskršće ili mesto spajanja kultura, religija, arhitektura, jezika, naroda.

 Sem ovoga ovde imamo i  sudar klima- kontinentalne i mediteranske koji se  ispoljava  u veoma jakim vetrovima (bura).

 Kuhinja Trsta je takođe miks, gulaši, rezanci od krompira i knedle od sira u miksu sa  jelima od ribe, uz  oštro crno vino, napravljeno od grožđa koje se gaji samo u krečnjačkim planinskim krajevima, koje se često služi kuvano kao uspomena  iz austrijskog kulture.

  Canal Grande, iskopan 1756. godine, kako bi jedrenjacima omogućio iskrcavanje robe u samom gradu. Kanal se nekad protezao sve do crkve Sant Antonio Nuovo, a sada je zatrpan u svom poslednjem delu pa usled toga, kao i zbog mosta koji onemogućuje prolaz jedrilicama, ovuda mogu ploviti samo mali čamci.
Kanal se  završava crkvom Sant'Antonio, a preseca ga most zvan Ponterosso, po kojem je taj deo grada dobio ime. S njegove obe strane nalaze se lepe palate, između ostalih i Palazzo Carciotti, u kojem se sada nalazi Lučka kapetanija (Capitaneria di Porto).

Za srpsku kulturu potrebno je istaći pravoslavnu crkvu
Sv. Spiridona na glavnom gradskom trgu Ponte Roso.

ponela me praznična atmosfera, pa sam zapevala :)

U međuvremenu, u tišini svoga doma gde praznici još nisu stigli, u noćnoj tišini moje Srbije,

volim Italiju i sećanje na nju ;)

..

Bella Italia, sto arrivando presto ...
E cento volte di più...