Resavski kraj ...

*In giro per Serbia*

Putopis iz Srbije

Majka sa detetom,Resavska pećina

 Divni predeli, čista izvorska voda, zdrava hrana,
obilje biljnog i žvotinjskog sveta, prostrane bukove šume,  zeleni pašnjaci sa stadima ovaca,
cvetne i mirisne livade, proplanci i bele krečnjačke goleti.
 Na nižem planinskom zemljištu i na pobrđu  hrastove šume, a u nižem delu  njive, livade i voćnjaci...

 Spona između Šumadije i Istočne Srbije -
Resava.

U divnim sunčanim danima, kakav je bio dan kad sam ja posetila Resavski kraj, sve je treptalo i  vrvelo od životne energije i lepote kojom samo priroda može da ispuni ljudsku dušu koja prirodu voli...

A priroda je zaista bila darežljiva prema dolini Resave - o čemu svedoče i mnogi delovi koji su pod zaštitom države već decenijama - Resavska pećina, manastir Manasija, Veliki Buk..

Prošlog vikenda sam posetila ovaj kraj, ne prvi put, sad sam  utvrđivala gradivo ali sam  povela i  moje dečake da uživamo  u blagodetima Resave..

Dakle, sve ovo o čemu ću pisati nalazi se teritorijalno u opštini Despotovac,  koji je od Beograda  udaljen oko 130 km,  a od Niša 140 km.
Do Despotovca možete najlakše doći odvajanjem sa auto-puta Bg-Niš,
kod Jagodine (35km )
ili kod Svilajnca (35km)
ili kod Ćuprije(22km).

Putevi  u ovoj opštini su tipično 'srpski', sa dosta neravnina, i ne baš obeleženi najbolje...
Kod nas se valjda podrazumeva da ste ovde već bili, pa da sada sve znate, i kod koje 'kuće' treba da skrenete...
Sa navigacijom sigurno nećete pogrešiti, mada smo mi stizali na željena odredišta bez navigacije, doduše već prilično naoružani znanjem o tome šta tražimo, a kad bi i malko zapelo uvek bi se našao neki ljubazni meštanin da nam pokaže gde tačno da idemo...

 

(Šta treba posetiti u Resavskom kraju)

 

1.Resavska pećina

 

Prava lepotica, po mom mišljenju najlepša pećina koju sam videla i doživela.
Iz nje sam izašla vidno ozarena, kako reče moj muž, a pećinski  vazduh  mi je jako prijao, kao i onaj divni pećinski nakit, nestvarne lepote i nezamislivo pravilnih oblika, koje samo umetnica nad umetnicima, Majka priroda može stvoriti.

 Bila sam toplo obučena sa sve jaknom i kapom na glavi, dok je napolju bilo blizu 30 stepeni, ali spoljašnja temperatura nema veze sa pećinom. U njoj je temperatura konstantno  niska, i da bi pećinu opušteno razgledali, neophodno je da budete dobro obučeni. Iznajmljivanje jakni je moguće i košta 500 dinara.

Sigurna sam da  je moram ponovo posetiti.
Pošto je bila ogromna gužva vodič nije mogao da zastaje u svakoj dvorani i pojedinačno objašnjava i pokazuje, već je sve sveo na 5 minuta priče u Koncertnoj dvorani, što je stvarno veliki minus i propust.
Da nisam imala predznanje šta treba da tražim i gde da gledam, pitanje je šta bih videla.

Osnovne informacije o pećini

Najpoznatiji turistički objekat  ovog kraja, svakako je Resavska pećina, koju godišnje poseti  oko 50.000 ljudi.
To je inače prva uređena pećina u Srbiji, koja preko 30 godina u svoja nedra prima sve ljubitelje prirodnih lepota.
Resavska pećina je jedinstven speleološki objekat.  

 Resavska pećina se nalazi na 20 km od Despotovca, u krečnjačkom brdu zvanom (Babina glava), na obali kraškog polja (Divljakovac). Spada u najlepše pećine u našoj zemlji. Ranije su za pećinu znali samo čobani koji su se sklanjali od nevremena sa stadima ovaca. Jedan od čobana je otkriva 1962. godine sa svilajnačkim planinarima, da bi već  iste godine ona bila detaljno ispitana od strane novosadskih speleologa, na čelu sa dr Jovanom Petrovićem. Radovi na uređenju pećine su trajali 10 godina, što znači da je pećina zvanično otvorena za posetioce 1972. godine, tačnije 22. aprila. Ispitano je oko 4500 metara hodnika, prohodna staza za posetioce je duga 800 metara. Spiralna staza kojom se kreću posetioci prolazi kroz 8 dvorana smeštenih u dva nivoa.

Duga je 4,5 km zvanično, mada je vodič rekao da najnovija istraživanja pokazuju da je mnogo duža, do 60 km, i pruža se u pravcu prema Boru..
 Detaljno je istraženo 2830 m, a za posetioce je uređeno oko 800 m.
Jedna je od najstarijih ispitanih pećina u našoj zemlji, stara je oko 80 miliona godina, dok se stari nakit u pećini procenjuje na 45 miliona godina.   Unutrašnjost pećine obiluje brojnim i raznovrsnim dvoranama, kanalima, galerijama, stubovima, stalaktitima, stalagmitima, draperijama i okamenjenim vodopadima.
Po bogatstvu i raznobojnosti nakita, Resavska pećina opravdano nosi epitet resavske lepotice.

Nakit pećine počinje od samog ulaza koji se nalazi na 485 m n.v. 
Nakit nastaje rastvaranjem kalcijum karbonata, a boja zavisi od minerala kroz koji prođe voda. Nakit se pojavljuje u tri boje, a to je crvena, žuta i bela. Najdominantnijia je crvena boja koja potiče od oksida gvožđa, bela potiče od kristalnog kalcijuma, a žuta od primesa gline.

 Spiralnim stepeništem se prolaze dva nivoa pećine, gornji i donji, 80 m u dubinu zemlje (toliko je uređeno).

Ima nekoliko dvorana:

1.Dvorana sraslih stubova (Dvorana kolonada) - Prva dvorana na samom ulazu u gornji nivo pećine, stalagmiti su srasli sa stalaktitima i oformili pećinske stubove, bogatstvo kristalnih formi i boja.
2.Dvorana Kosnica - druga dvorana u gornjem nivou, ime je dobila po tri stalagmita koja podsećaju na prvobitne trmke-vrskare. Tavanica je ispunjena belim cevčicama koje podsećaju na pokošenu livadu.

3.Suvi kanjon - najsuvlji deo pećine u kojoj je konstantna temperatura 7°C, i vlažnost vazduha 80%. Ima najmanje nakita jer je tavanica od brecastog mermera, koji ne propušta vodu.

4.Predvorje istorije - u ovom delu pećine pronađeni su ostaci pračoveka i njegovovi alati  (vrh kamenog koplja i sekira, kao i lobanja polarne lisice).

5.Kristalna dvorana - u gornjem delu pećine, jedna od najbogatijih pećinskim nakitom, i kristalnim formama (obešeno jagnje, zatvor, stopalo slona, poljubac kroz hiljadu godina).

6.Koncertna dvorana - Nosi još i naziv dvorana kipova ili glavna dvorana. Najveća i najlepša dvorana, pripada donjem delu pećine, nalazi se na najnižoj tački od 450 m.n.v.  Ime je dobila zbog akustičnosti. U neka bolja vremena, u ovoj dvorani su održavani koncerti. Ispod ove dvorane nalazi se treći nivo pećine koji je još uvek zatvoren za posetioce, u kome je još aktivna ponornica.
U ovoj dvorani se nalazi kip majke sa detetom koji je ujedno i zaštitni znak Resavske pećine.
Pored kipa majke sa detetom nalazi se glavni noseći stub visine preko 30 m i prečnika oko 27 m,   zatim bigrene kadice, Afrodita, krivi toranj u Pizzi,  džamija,  i pregradni zid Ćelekula.
7.Bobanova dvorana - Ime je dobila po dečaku koji je prvi kročio u ovu dvoranu,sinu profesora Jovana Petrovića, koji je istraživao ovu pećinu  i sa 9 godina sa ocem ušao u neistraženu pećinu.

8.Menza - Ime je dobila po tome što su je speleolozi u vreme istraživanja koristili za obedovanje. 

 Cena ulaznica  - za odrasle - 300,00 dinara ; za učenike -  250,00 dinara          

    

Radno vreme od 09-17h
Sezona u Resavskoj pećini počinje 01.04. i traje do 15.11. Van tog perioda grupne posete se zakazuju.
===================================
Dužina staze...780m,
oko 40 min zadržavanja u pećini
Temperatura u pećini tokom cele godine je 7°C (jakne obavezne i udobna , ne klizajuća obuća).
Vlažnost vazduha u pećini je od 80-100%.
 Fotografisanje je dozvoljeno, mada je godinama bilo zabranjeno, tako da mogu podeliti ono što sam slikala svojim aparatom, mada je za ovu pećinu potreban mnogo bolji aparat, manja gužva i puno vremena da bi to bilo stvarno kvalitetno.. Na aparatu nemam nikakve mrlje a na slikama iz pećine se mestimično pojavljuju zanimljivi krugovi,
tzv. orbsi, i baš im hvala što su me počastvovali svojim prisustvom..

2.Vodopad Veliki Buk i okolina

dragulj Gornje Resave 

 Veliki Buk ili Lisine je vodopad u istočnoj Srbiji,
 u podnožju planine  Beljanice na rečici Vrelu,
desnoj pritoci reke Resave.

Smešten je na oko 380 metara nadmorske visine, u blizini Resavske pećine. Dugo je smatran najvišim vodopadom u zemlji, sa visinom od 25 metara, dok tokom 1990-ih nisu otkriveni vodopadi na Staroj planini.
Prema tipu nastanka spada u akumulacione vodopade, nastale akumulacijom bigra. U podnožju je formirano jezerce male dubine, okruženo bigrenim blokovima.
Pod zaštitom je države, kao rezervat prirode od izuzetnog značaja Uredbom Vlade Republike Srbije 1995. godine,
kao Spomenik prirode Lisine, koji predstavlja osobenu znamenitost fonda geo nasleđa Srbije.
Zbog širenja leda, početkom februara ove godine, urušio se gornji deo stene sa koje se sliva voda Velikog buka i sanacija će biti moguća tek u letnjim mesecima.
Veliko vrelo pripada malobrojnoj grupi snažnih nekaptiranih kraških izvora i ističe se kao izuzetan primer gravitacionih vrela, dok vodopad predstavlja jedinstvenu pojavu među akumulativnim  bigrenim vodopadima Srbije.
Izvorište sa vodotokom i vodopadom predstavlja geomorfološko-hidrološki kompleks živopisne lepote i vrednosti naučnog, obrazovnog i kulturnog značaja,
te predstavlja prirodno dobro nacionalnog ranga.
Veliko vrelo izbija u vrhu kotline pod vertikalnim odsecima Radoševe pećine. Voda ističe u dnu dugačkog sipara između velikih krečnjačkih blokova u vrhu kratke i plitke dolinice.  Nekada su vode velikog vrela pokretale vodenice i valjavice za sukno. 
Nalazi se na desetak minuta vožnje od Resavske pećine. Najlepši je u proleće jer se tada može videti sa najviše vode, ali u njegovim čarolijama se može uživati i za vreme letnjih vrućina.
Pored samog vodopada postoji nekoliko lepih etno restorana, a svega nekoliko kilometara dalje su kanjon Resave i Resavska pećina. Postoji mogućnost iznajmljivanja soba u blizini.

Do vodopada možete doći na dva načina, jedan je do donje terase, idući stazom pored potoka, a drugi stepenicama kroz šumicu do proplanka lagano se popeti i tu je gornja terasa,  i jedan veliki plato (livada).

O restoranima kod vodopada

 1. restoran na koji nailazite je restoran Lisine Đula, ima veliki ribnjak, prijatnu terasu iznad potoka, raspolaže solidnim sobama za smeštaj, poseduje veliki parking

2. sledeći  restoran na koji nailazite penjući se brdom ka vodopadu, je restoran Vodopad

on je turistima najpoznatiji, ima veliki parking (livadu)  gde je preporučljivo da ostavite auto i pešaka nastavite ka vodopadu, prolazeći baš kroz baštu ovog restorana. Znači, ne možete ga zaobići. Ono što je  moje zapažanje je da je ovo 'eksurzijsko' mesto, gde već po dogovoru, sa već uplaćenim ručkom  i rezervisanim mestima, svraćaju organizovane grupe, tako da je velika gužva, dosta se čeka na serviranje ručka. Možda je tako bilo jer je bio  vikend, verujem da je radnim danima sasvim druga priča.. Mi smo ga zaobišli zbog svega pomenutog..

3. restoran gde smo mi ručali, Krčma  Lisinski Raj , najprijatniji ambijent, relativno brza usluga, sa  igralištem za decu, sa starom vodenicom, prostranom terasom.. Krčma je pored staze za podnožje vodopada, videćete reklamu u stenama, samo treba preći mostić, prolaz kroz stene i eto raja..

stara vodenica, u koju možete zaviriti

srpska salata,pogača i gulaš

 

 

3. Park maketa

 

 

 

 

Na izlazu iz Despotovca na prvom kilometru prema Resavskoj pećini nalazi se Park Maketa. .

Park Maketa je jedinstvena turistička ponuda ne samo opštine Despotovac već i cele Srbije.
Prostire se na površini od 3000m2.
Park je nastao 2008. godine. Više od par godina trajala je izrada maketa. Rezultat je trenutna postavka srednjovekovnih manastira i  srpskih kuća. One su verne replike urađene u razmeri 1:17.
Park Maketa izvan sadašnjeg vremena i prostora vraća nas precima, istoriji i budi u nama divljenje. 

Ovde svet oko sebe vidimo iz neke druge perspektive.
Otvoren je za posetioce u periodu od 15. aprila do 1. novembra od 10h do 18h.

 Cena ulaznice je 100 dinara za individualne posetioce,
a 80 dinara za organizovane grupne posete.

Obezbeđen je parking, a u sklopu parka radi caffe bar sa bezalkoholnim pićima.

crkva Lazarica

Gračanica

Stupovi

Žiča

 

4. Manastir Manasija

 

 Manastir Manasija je jedan od najznačajnijih spomenika srpske srednjevekovne kulture i pripada Moravskoj stilskoj grupi. Manastir je zadužbina Despota Stefana Lazarevića i izgrađen je između 1407. i 1418. godine. Crkva je posvećena svetoj Trojici.  Odmah po osnivanju, Manasija je postala kulturni centar despotovine.
Manastirski kompleks se sastoji od crkve,  trpezarije i utvrđenja sa 11 kula, od kojih se najveća – Donžon, ili Despotova kula,  nalazi severno od crkve. 
Manastir Manasija je  mnogo puta pustošen i razaran. Većina fresaka je nepovratno propala, a mozaik je samo delimično sačuvan. U donjim zonama pevnica očuvani su veličanstveni Sveti ratnici, a u gornjim- scene iz života Gospoda Isusa Hrista i njegove priče iz Jevanđelja. U oltarskoj apsidi naslikano je pričešće apostola i povorka Svetih otaca, među kojima i prvi srpski apostol – Sveti Sava.
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture započeo je obimne konzervatorsko-restauratorske radove 1956. godine, koji su još uvek u toku.  2006. godine – tokom restauracije unutrašnjosti crkve i prilikom podizanja poda, izvršeno je iskopavanje moštiju Svetog Despota Stefana. 

 Manastir   je opasan visokim zidom sa 11 kula koji je štitio manastirski kompleks od svog osnivanja pa sve do Velike seobe Srba. Manasija je bila stecište umnih monaha gde se negovala književnost i prepisivačka škola. Odatle je nastala i Resavska škola,čuvena po svojim prepisima i prevodima i posle pada despotovine-kroz ceo 15. i 16. vek. Najveći domet je imala u doba Konstantina Filozofa, biografa despota Stefana. U manastiru je sahranjen njen ktitor.

 

spomenik despotu Stefanu Lazareviću u centru Despotovca

  Pozdrav iz Resavskog kRaja:)

  izvor: 

resava-tourism.rs