понедељак, 6. фебруар 2012.

Snegoljupci valjda, pa neće da čiste sneg...


Usred zime u zemlji Srbiji pade sneg i zaveja breg...
I svi se nađoše u čudu i ljudi i putari.. 
o'kle sad taj sneg, što se nije najavio???
 Svi nespremni, čistili bi, al' nemaju čime... i smisliše javni poziv i nudiše dnevnicu za građane koji su hteli da pomognu u čišćenju glavnog grada, i javi se, za svaku pohvalu, 2000 ljudi u dvomilionskom gradu...
(ako znamo koliko je radno sposobnih a nezaposlenih,onda je brojka od 2000, više nego jadna)
i eto tek je počela 2012. a 'smak sveta' je već tu 
ulice neprohodne, sa brda se ljudi spuštaju sa: 
'pomozi Bože', autoput zakrčen, kolone, čeka se satima na 'debelom' minusu, oko 70000 ljudi u selima odsečeno od civilizacije, desetine žrtava hladnoće, i epilog 
uvodi se vanredno stanje....
Vanredna situacija podrazumeva angažovanje svih resursa, mobilisanje mehanizacije i ljudstva u opštinama u kojima je najkritičnije i za pomoć najugroženijem stanovništvu. 
 Na građane se apeluje da čiste sneg ispred svojih zgrada i poslovnih objekata!!!
A građane baš briga.. 
uradiće to valjda neko drugi... 
Godinama unazad to gledamo, al' nije bila ovako ozbiljna  situacija...
'Neki' više  puta dnevno čiste  sneg, i ulicu i prolaz, i to smatram sasvim normalnim, to je građanska dužnost...
a 'neki'  samo prolaze, ne okreću glavu, kao negde mnogo žure.. 
Samo prođu i okrenu glavu ili dobace neki komentar:
''Što  čistiš kad će opet da napada?''



Šta bi bilo kad bi svi tako mislili!!!


Hvala Bogu, pa ima #poštenih ljudi sa twittera, koji su lepo čistili sneg sa parkinga i nisu nabacivali na komšijska kola :))))


No, sem što je 'očistio zemlju i vazduh', kako kaže moja baka, sneg je doneo i mnogo radosti, pre svega onim najmlađima .. Neki su toliko uživali da su se i prehladili, kao moj sin, pa se sad lečimo jer za koji dan krećemo na Zlatibor, da udišemo planinski zrak...







i  mi smo snegoljupci, al' znamo i da čistimo sneg
 kad zatreba...














a na drvetu u 'našem' dvorištu ( na minus 10 ), rastu:
lopta, sneg i jabuke...
niko im ništa ne može, jače su od sudbine, mogu samo da ih gledaju, 
oni što ne mogu da ih dohvateeeee :))))

5 коментара:

  1. Lovely post, I love you blog!:-)
    Would you like to follow each other? M.
    http://illusoireblog.blogspot.com/

    ОдговориИзбриши
  2. Slatkog li djeteta! I ova zadnja slika, snijeg i jabuke zajedno, to samo kod nas moze biti :)

    ОдговориИзбриши
  3. Divne fotografije, a što se tiče čišćenja, svuda su ljudi isti. U kući gdje stanujem imamo ispod 20-ak garaža, da se iziđe napolje treba preći jedan dobar uspon. Morala sam to sama čistiti, posipati so(pomogla ćerka, doduše), jer ne mogu pješke na posao, 25km. Ostali su bili ko zna gdje, svi rade blizu, pa su mogli i bez auta; solidarnost - nula.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. To me cini tuznom i plasi,u isto vreme,kad covecanstvo polako postaje bezosecajno i sebicno,nije dobar znak..Znam da ne mogu da menjam ljude,al nekako nikad necu prestati i da verujem da ce neki mozda nekad promeniti misljenje kad vide neki 'svetli' primer u svom okruzenju...

      Избриши