Supružnici za tastaturama...

Čitam ovih dana mnogo novinskih stranica na temu:
"Internet ruši brakove."

 Moguće  je ako dozvolite i ako sa tim bračnim zejednicama već nešto nije u redu...

Stvarno nemam ništa protiv društvenih mreža, 
ali budite oprezni 

ipak dozirano !!!

"U vreme velike prozaičnosti, kad svi pišu prozu,
 a ponajviše život sam,
 ja danas biram poeziju, 
ljubavnu poeziju, 
jer i kad se svi svetovi uruše, 
ostaće ljubav"..
B.Koprivica

Baš kao i Koprivica, i ja danas biram poeziju 
Ane Ristović, savremene pesnikinje

Supružnici za tastaturama

(strah od blizine)

shutterstock.com

Sedećemo u istoj spavaćoj sobi,

ćuteći, svako za svojim stolom,

i slati jedno drugom napre opširna,

a onda vrlo štura pisma 

preko interneta.

Na kraju ni to, već samo potpise 

uz pitanje

Jesi li za kafu, čaj, poljubac,

ili ni za šta.

Ekrani će goreti i zujati

od viška pamćena onoga 

što smo ostavili u hodniku

glasne ranobračne istorije.

Utiskujući se celim telom

u belinu stakla kao nekada u sneg

pravićemo pale anđele

težine milion gigabajta

od kojih se ruši i najčvršći sistem.

Ono što će preživeti biće plavo

kao oko giljotine.

Ono što progovori:

stolovi, stolice, pepeljare i podovi

nadglasavaće jedno drugo

pozajmivši samo oblik

naše nekadašnje blizine.

 Stvar 

 (strah od kompjutera)

Ona zrači. Vidi te tamo
gde samog sebe još
nisi.
I ono što propustiš pamti.

Donese ti pod nos, nežno,
na
pinceti. Tako neprimetno.
I, gle, odjednom, ceo tovar.

Pismo
ljubavnici, šefu i prijatelju
svodi se na isto. Pišeš sve češće,
a
najviše te je u zarezima,
ako ih uopšte ima.

Što više pišeš,
to je veći
strah da se sa nekim sretneš.
A već si opisao sve
delove tela.
Već govorio volim te.

Tvoje lice se ogleda u
ekranu
i izgleda kao na rendgenskom snimku.

Sve same kosti.

A
što je bio pogled
meri se dubinom crnih rupa.

U njima rastu
majušna deca
veličine fosfornog zrnca, koje
naravno, kao i pelene,
svetli.
Deca što ne znaju za bolje.

I već miriše na sumpor.

 Sneg u cipelama

Ne gradi se kuća na zbirkama escajga
mada koja kašika više
ponekad dobro dođe.

Ne gradi se kuća na novim zavesama
mada drugačije poglede
s vremena na vreme
treba zakloniti novim platnom.

Da bi dom bio dom, između ostalog
treba ti i mnogo toga
čega bi se unapred
odrekao, vrlo rado.

Slušaj šta kažu Eskimi:
da bi sagradio dobar iglo
godinama moraš da nosiš
sneg u cipelama.

I špenadlu, zaboravljenu
u okovratniku kaputa,
blizu žile kucavice.

Onda

 

Posmatrati
planinu kroz prozor voza
i misliti da je baš ta planina ona
koja
nosi tvoje tragove.
Onda prisloniti kažiprst na maglinu stakla,
potom
do njega drugi prst, priključiti im
i treći: prekriti prstima sliku
udaljene
planine, koju vidiš kroz prozor,
kao što bi dlanovima prekrio
sićušnog insekta
na stolu, pre no što ćeš ga poklopiti čašom.
Onda
posmatrati vrh planine, čudno uhvaćen
u razmaku između dva prsta
prislonjena na staklo,
nežno i sa puno pažnje, kao prepoznato lice
neke
žene dok ga otkrivaš vrhom kasnog leda.
Planine neprimetno
podrhtavaju dok putuješ
kraj njih i zamišljaš da ih loviš
jednostavnim
pokretima ruke.
Potom sići na stanici do koje te ni jedan
od
nekadašnjih puteva nije mogao dovesti,
držati za ruku onu zbog koje
se glasovi voza
slepo podupiru jedan o drugi
i dok vreme i predeo
sa pažnjom ostavljaju
senke na njenom licu,
prijemčivom kao da je
od peska,
pevušiti ili pričati kako postoji jedna planina
koja te
uvek prati ma gde putovao,
ona koja nosi tužnu sličnost zvezda
uklesanu
u kamenu - kroz sve prozore ovog sveta i kroz sve
svetove
nastale na varljivom staklu
lutajućih prozora.
Biti toliko blizu
stvarima za koje bi želeo
da ti se otkrivaju kao kamenje u pesku,
nakon
povlačenja vode,
ne verovati u ponore između prstiju
kroz koje
vetar zviždi iluziju, tamnu kao srebro,
na svoj način.

Ana Ristović, 

(rođena je 1972. godine u Beogradu. 
Studirala je srpsku književnost i jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavila je više knjiga poezija i dobitnik je značajnih nagrada za svoje stvaralaštvo. 
Njene pesme prevođene su na engleski, nemački, finski, slovenački, makedonski, slovački jezik i zastupljene su u više domaćih i stranih antologija. 
Od 1998. godine živi i radi na prostorima 
Ljubljane i Beograda).

photo:google.com