Tamo daleko - Vuk Drašković...

laguna.com

Dopada mi se knjiga. 

Ne liči na prethodne Draškovićeve knjige, ne liči ni na neke druge pisce, zbog jedinstvene tematike. Pogotovo ne liči na onog Vuka Draškovića, čiji lik i delo znamo iz njegovog političkog angažmana.  Ja sam  sebe naučila da knjige čitam samo kao knjige
(što svima preporučujem),

sa porukom koju nam one nose i potpuno ih odvajam od života autora, jer su one ipak besmrtne i tema ovog bloga. Na mom blogu autori se  poštuju i pominju  kao pisci neke dobre knjige koju sam upravo pročitala. To nije zgoreg napomenuti, jer  ne bih da me neko stavlja u nečiju političku grupaciju ili da mom blogu daje političku konotaciju zbog odlomaka iz knjiga.

...........

Mislim da je pisac ovom knjigom napravio jedan uspešan iskorak u tajanstveno,
u "naše" paralelne svetove, skoro dotakao onostrano, kroz snove koji donose neke odgovore. 

Nekada je podsvest iskrenija i visprenija nego naša svest 

koju smo nasilno ubacili u kalupe i tako je ograničili. 

Kroz životnu priču porodice Maksimović, tj.  Vidana Maksimovića,
 priča se jedna mnogo slojevitija i šira priča.
Sudbina našeg Vidana i njegovih, je preslikana sudbina naše Srbije. 

Čovek, kuća, zemlja - ruševina.

Mnogo gorućih,  stalno aktuelnih tema i problema u nas, je obrađeno u ovoj knjizi, ali suptilno i sa mnogo   metafore. Zato mislim da će je  razumeti ljudi sa naših prostora, mnogo pre i drugačije, nego neko kome nije poznata naša istorija i duhovno biće ovog naroda. Čak mislim da korišćena metaforična poređenja bi strancu učinila ovu knjigu potpuno drugačijom  i gotovo nerazumljivom, zbog piščevog namernog izostavljanja naziva kao što su Kosovo, Evropska Unija i slični i zamenom sa potpuno apstraktnim nazivima  - hacijenda Santancija, Sudnica-Ludnica,  planeta Ofijus, Akvinta, nebeski rulet sa džinom itd.

U ovoj plodnoj književnoj imaginaciji srešćemo se sa pojmom kosmičke sile,
sa brojnim filozofskim temama i pitanjima,
kosmos, život, smrt, kako učiti iz poraza, 

naposletku, kako taj veliki poraz pretvoriti u pobedu.

Naslov veoma emotivan i simboličan "Tamo daleko". 

  http://en.wikipedia.org/wiki/File:Vido-PlavaGrobnica-ploca.jpg

Odmah znamo da je reč o grčim ostrvima Vido i Krf, 
o povlačenju srpske vojske preko albanskih planina, golgoti, 
bacanju tifusom zaraženih hiljada ljudi 
u vode sveto i nebeski plavo Jonsko more
-  "Plava grobnica".

Period 1915-1916. godine - 
Nekoliko hiljada ljudi izgubilo je život u albanskim planinama od gladi,  hladnoće, zaraze. Oko 140.000 dočekalo je francuske brodove na obalama Albanije, koji su ih prebacili na Krf, za koje su verovali da će im biti  "ostrvo spasa", za neke i jeste bilo, ali za mnoge je  postalo grobnica. Pet hiljada vojnika i civila sahranjeno je na malom ostrvu Vido u blizini Krfa, 
a još nekoliko hiljada položeno je u more, u večnu  „plavu grobnicu“ .

 Saveznički general Žofr je povlačenje srpske vojske okarakterisao kao 
,,Nešto najstrašnije što je istorija do tad zabeležila".

Pesma "Tamo daleko"je verovatno  najlepša i najtužnija himna  naših predaka koji su kosti ostavili u tuđini, gde su se prinudno povlačili napadnuti prvo od Austro-Ugarske i Nemačke, a potom i Bugarske. Tamo daleko u Grčkoj gde cveta limun žut,  svi su je pevali misleći na svoju zemlju Srbiju tamo daleko, na svoju decu, na svoja sela, tužni što je morala doći ta tužna nesretna noć da krenu u  boj. Himna kako za one nastradale, tako i za one koji su se vratili  poput jednog od  mojih pradedova,  Žike, koji je imao samo 8 godina kada je krenuo sa ocem, stricom, dedom i ostalima koji su se mogli mobilisati, put Albanije, do Krfa. Sve je to nekim čudom preživeo tako mali i vratio se kući, nakon proboja Solunskog fronta, majci, kako je obećao da će čuvati svog oca. Ali, nije sačuvao strica i dedu i još mnoge druge.

Večni pomen za sve koji su "tamo daleko"

"Slava jatu besmrtnika, mir pepelu velikana!"

Ne ponovilo se

dečiji hor Kolibri izvodi "Tamo daleko"

povlačenje srpske vojske wikipedia

link slike

Odlomci iz knjige "Tamo daleko"

..."Za zločin priznajemo samo zločin nad nama, kukanje nam je himna, a ležaj jama."...

..."Rat protiv Neba smo dobili, jer smo na kamenu zapisali, 

u kamen zapisano pretopili, kamen postali i kamenu se zakleli 

da je oteta tapija naša tapija nad našim svetim imanjem, 

i da ćemo, skamenjeni, moleći se kamenu, 

čekati da optuženi pronađe i donese jedino važeću tapiju  -

doleprša do mog kreveta i kljunom izvuče gvozdenu šipku između mojih zuba."...

..."Kad lošije razmislim, jedino i možemo da imamo ono što nemamo. 

Ne izvire magija iz čuda, nego ona stvara čuda. 

Naše imanje nije naše, a naše je, a nemamo ga, a imamo ga, 

tvrđe i sigurnije nego onda kada smo ga imali. 

Sad, kad su nam ukrali tapiju, ne mogu nam je više ni krasti ni otimati, 

niti je možemo gubiti, kao što smo je nekad gubili. 

Otimači su poraženi. Traže od nas da im damo ono što nemamo. 

Ne damo, ne damo, i nećemo dati, dok je kamenja i dok smo mi kamenje!"...

...."Mrtvim snom spavam među morskim algama,
a gledam te morske zvezde kako me ganjaju, 

pa vežu, u mom rodnom selu, kraj jezera...

Na dnu sam mora bio već trideset godina i,
odatle gledao sebe jadnog i vezanog u svome selu. 

Sebe i još hiljade naših što su usnuli među morskim školjkama. 

Vežu nas kape sa zvezdama zbog drukčijih kapa na našim glavama."...

..." - Živela Srbija! - uzviknuo sam na svom maternjem jeziku.
- Smrt i Srbija su danas sinonimi. - otpozdravio je general na francuskom.
- Smrt i Srbija su uvek sinonimi! - odgovorih generalu,
sav prašnjav i jadan na ulici njegove prestonice."...

..."Ti i ja smo boravili u predelima svemira koji su, između sebe, veoma udaljeni. 

Po našim merilima su udaljeni, ali nisu udaljeni. 

Za misao nema ničeg što je daleko, još dalje ili predaleko. 

Za misao nema vremena, nema prostora, nema brzine, jer je svaka brzina njena volja."...

..."Sve što se, ikada, događalo na ovoj našoj Zemlji, bilo je ponavljanje ranijih zbivanja na planeti Tantalus. I sve što će nam se dogoditi, tamo se već dogodilo. "...

..."Može biti da vreme i menja ponešto, ali ne po svojoj moći, 

nego po  volji, 

po projektu univerzalnog uma. "...

..."Ako ne možeš da nosiš vatru svoje vidovitosti, onda je ugasi. 

Ako nemaš snage ni za to, ta će se vatra ugasiti sama. 

- Kako? - upitah s nadom.

- Tako što svaka oluja, pa i oluja hipofize, ima svoj kraj. 

Snaga tornada izmori tornado i on se ugasi."...

..."Misao huči kao brzi vodopad, baš huči i skokovita je, 

jedva uspevam da sve zapišem, 

a zapisujem brzo, najbrže, bez zastoja, koristeći i skraćenice. "...

..."Piši, sve zapiši, a ne moraš da objaviš. 

Kada bude zrelo žito, tada ga pokosi."...

.....................................................................................................................................

Ovih dana je u svetskoj, pa i beogradskoj štampi veoma aktuelna
analiza Prvog svetskog rata,
zbog jubileja 100 godina od početka Prvog svetskog rata,
koji će se obeležiti 28. jula 2014. 
I dok oni koji su, poznato je, sami započeli rat, pokušavaju posle 100 godina
da vrše reviziju događaja, tj. menjaju istinu,
naša je obaveza da jedinu istinu ne zaboravimo u spomen na ogromne ljudske žrtve,
na naše pradedove koji su izginuli braneći svoju zemlju od osvajača.
Nema porodice u Srbiji koja tada nije izgubila makar jednog muškarca. 

Jesmo siromašna zemlja koja ne može ovaj jubilej da obeleži kao Francuska i Britanija,
 ali onoliko koliko možemo - sećanjem, cvećem, pisanjem o tome,
slikama naših dedova koje ćemo objaviti...
Postoje grupe na fb koje prikupljaju slike  svih učesnika Prvog svetskog rata.

 fotografija preuzeta sa fb stranice " U vremenu starog Kruševca"

Zločini okupatora u Prvom svetskom ratu u kruševačkom kraju - kasarna "Car Lazar" 1916. godine. 

Detaljne podatke vezane za I svetski rat, možete naći na linku.

"Mobilisano je bukvalno sve što je moglo pušku nositi. Prema memorandumu Delegacije Kraljevine SHS na mirovnoj konferenciji u Parizu, Srbija je od 1. jula 1914. do oktobra 1915. mobilisala 707.343 čoveka odnosno 24% ukupnog stanovništva (40% ukupnog broja muškog stanovništva), daleko više nego bilo koja zaraćena zemlja." A rat je trajao 4 godine...

Za one koji ne poznaju dovoljno istoriju I svetskog rata, na YouTube postoji izvanredan film na ovu temu, "Gde miriše limun žut", na srpskom jeziku  i sa engleskim prevodom, tako da vam ga najiskrenije preporučujem. Sve je veoma detaljno dokumentovano, snimcima, fotografijama,  propraćeno pričom Dragana Nikolića i pojedine scene odglumljene, kada su u pitanju zabeleženi razgovori kralja Petra ili regenta Aleksandra sa Nikolom Pašićem ili narodom. U filmu možete videti  kako je i zašto  zapravo rat objavljen od strane Austro-Ugarske, bez obzira na odgovor Srbije, kakve su ultimatume nudili Srbiji ako uđe u savez sa Austrijom i zatim i Nemačkom, kako su Austrtijanci Srbiji  nudili teritorije  Bosne i Dalmacije i svašta još, što je Srbija javno odbila, ne želeći da izgubi svoju samostalnost (koju je potom, ipak, izgubila u nesrećnoj i veštačkoj kraljevini), o tome kako se vojska povlačila kroz Albaniju, kako je stigla na Krf, koliko je Srbiju u ljudstvu koštao taj strašni rat u osnovi vođen jer je Austro-Ugarska pohlepno želela sve one teritorije koje su na Balkanu bile oslobođene od Osmanlija.   Iako film traje sat i po, nije  naporno za praćenje.
Naporno je samo suočiti se sa činjenicom da su Srbi u 20. veku masovnim stradanjem kroz balkanske ratove , I i II svetski, dokazali da znaju da umiru. 

Kao što rekoše na kraju filma,  u 21. veku je vreme da pokažu kako znaju da žive.
Amin.